Kada su bili mali (radikali), naprednjaci su se zalagali za ukidanje vojvođanske autonomije. Od te ideje zapravo nikada nisu odustali, samo što je sada sprovode u rukavicama, pretvarajući institucije pokrajine u praznu i besmislenu ljušturu koja isključivo služi za zapošljavanje stranačkih kadrova i sprovođenje “problematičnih” finansijskih zahvata.
Tu političku činjenicu čovek može i vizuelno konstatovati. Čuvene građevine arhitekte Dragiše Brašovana, u kojima su smeštene vojvođanska vlada i parlament, posle 12-godišnjeg “naprednjakovanja”, pretvorene su u prašnjave kuće duhova kroz koje špartaju ljudi koji tu, da je sreće, nikada ne bi bili. Ne zaslužuju to ni po zvanju ni po znanju.
Pritom je zgrada skupštine ozbiljno oštećena izgradnjom podzemne garaže koja je zauvek, i potpuno bespotrebno, uništila i predivni park u centru grada.
Udomljavanje poslušnika
O ovome razgovaramo sa čuvenim novosadskim hirurgom, pokrajinskim poslanikom i šefom vojvođanskog Pokreta slobodnih građana Miroslavom Ilićem.
On u razgovoru za “Vreme” kaže da pokrajinski parlament i Vlada AP Vojvodine “ne služe Vojvodini već, pre svega, vladajućoj stranci i kontroli finansija koje se selektivno slivaju u džepove poslušnika”. Ove institucije su postale “sigurna kuća batinaša i klovnova koji su potrebni radi fingiranja demokratije”.
“Skupština Vojvodine se u današnjem sazivu svela na formalno pokazivanje da nekakva ‘autonomna’ pokrajina u državi postoji, te da bude koliko god je to moguće mesto gde se udomljavaju kadrovi vladajuće koalicije – od SNS-a, preko SPS-a do SVM-a, kao i flotirajućih satelitskih i praktično nepostojećih stranaka. Recimo, Ivаna Macak, iz Ruske stranke, poznata po tome što je, kao predsednica studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, bila zadužena da se nikako ne odobre dve izborne liste za studentski parlament, rešavala svoj zadatak šamarima i ‘glumačkim bravurama’ pred kamerama medija, zaposlena je u vojvođanskom parlamentu nakon tih nemilih događaja. Nešto ranije, kao savetnik predsednika Skupštine Vojvodine zaposlen je i Aleksandar Gajić, takođe ‘brojač’ glasova i čuvar izborne kutije na istim tim studentskim izborima”, kaže nam Ilić.
Prelivanje javnog novca u privatne džepove
On je kritikovao izbor Balinta Juhasa za šefa vojvođanskog parlamenta. Juhas je dugogodišnji direktor mađarske fondacije “Prosperitati”, preko koje se u Vojvodinu slilo, na netransparentan način, stotine miliona evra iz susedne države, Mađarske.
“’Prosperitati’ je kroz različite forme ogromne finansijske pomoći uspela da načini političku nejednakost među Vojvođanima, pre svega onima mađarske nacionalnosti, deleći ih na simpatizere i pripadnike SVM-a i one koji to nisu”, kaže Ilić.
Tvrdi da vojvođanska vlada služi za kontrolu novca koji mora da stigne “tamo gde treba”, kroz projekte predimenzioniranih cena.
“Tzv. Osmeh Vojvodine, poprečni put dužine 86 km kroz ravnicu Banata i Bačke, koštaće 12 miliona evra po kilometru, a poznato je da kilometar ovakvog puta ne može da pređe četiri miliona evra. Dakle, više od milijadu evra je u igri. Na sličan način, kroz predizmenzionirane cene i potpuno netranparentno, troši se novac građana i za druge projekte koje se izvode u saradnji sa kineskim firmama, kao što je Fruškogorski koridor ili četvrti dunavski most u Novom Sadu”, kaže Ilić.
Totalitarna kontrola SNS-a
Za to vreme, Vojvodina propada. Ilić kaže da ona, izuzev Novog Sada, postaje pustinja, a da vlast ništa ne preduzima, zapravo pomaže u procesu rastakanja.
“Ne samo što postaje nenaseljena, nego je ekološki uništena – od kanala, do zemlje i neba. Postajemo pustinja. Pre neki dan sam razgovarao sa jednim poljoprivrednikom koji je bio poznat po proizvodnji graška. Nekada. Sada grašak više ne može da se uzgaja u Vojvodini. Nije to više taj vazduh, a ne pomaže ni navodnjavanje ili đubrenje”, tvrdi Ilić.
Kaže da je u Vojvodini i Novom Sadu posebno vidljivo “gušenje svakog građanskog obzira i na svim nivoima postoji totalitarna kontrola SNS-a: od spremačice do rektora”.
“Društvo je toliko moralno zaprljano da ne postoje jasne granice između dobrog i zlog, slično kao što se događa u svakom totalitarnom sistemu”, kaže Ilić. “Ili bežiš iz njega ili se pokoravaš ‘masi’ i vođi te mase. Zato se naše društvo raspada, obrazovanje rastače i sigurno prevladavaju neuki ali ambiciozni, nespremni za bilo kakvu evropsku utakmicu, trošeći resurse i razarajući zemlju”.