Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić izjavio je da je od početka godine bilo 40 odsto manje slučajeva uznemiravanja novinara nego prošle godine, što dopušta blagi optimizam i nadu da će se takav trend i nastaviti.
„Svako ko se kao profesionalac bavi novinarstvom mora da ima sva prava na nesmetani rad“, rekao je Ristić za RTS, dodavši da prava podrazumevaju i odgovornost.
Navodeći da u Srbiji deluju 74 novinarska udruženja i ima 2.000 registrovanih medija, Ristić je kazao da je važno da se identifikuju teškoće kako bi one mogle da budu otklonjeni i da se neguje dijalog.
Kada je reč o IT sektoru Ristić je naveo da najveću stopu rasta u Srbiji u protekloj deceniji iz godine u godinu beleže usluge u informaciono-komunikacionoj tehnologiji i da se ove godine očekuje da izvoz u IT sektoru dostigne četiri milijarde evra
„Apsolutno imamo kapaciteta za to, i to pokazuju i rezultati. U prvih pet meseci ove godine izvoz je veći za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Ministarstvo konstantno radi na unapređenju ambijenta za IT sektor i nastavljamo konstantan dijalog sa našim partnerim“, rekao je Ristić.
Stanje na terenu demantuje ministra
Međutim, uprkos statistici i uveravanjima resornog ministra, uvrede, zastrašivanja, pretnje, pa čak i fizički nasrtaji na novinare u Srbiji se nastavljaju i ne zaustavljaju se. Na meti napada su zbog izveštavanja, iznošenja mišljenja i stavova, ali ponekad i samo zato što su – novinari.
Poslednji izveštaj Nezavisnog udruženja novinara Srbije pokazuje da je indeks bezbednosti dodatno opao u 2023. godini, a u 2024. već je zabeleženo 50 novih napada.
„Od početka godine smo zabeležili 17 pretnji i ako se ovim tempom nastavi, za dva meseca ćemo premašiti broj od 20-30 ozbiljnih pretnji koje obično beležimo na godišnjem nivou“, izjavio je NUNS-ov pravnik i istraživač Rade Đurić.
Osim statistike, menja se i model napada. Slučajevi novinarki Televizije N1 Vanje Đurić i Ksenije Pavkov, kao i poslednji napadi na novinare i predstavnike Nezavisnog društva novinara Vojvodine Ane Lalić i Dinka Gruhonjića, pokazuju da su individualni napadi mnogo intenzivniji i organizovaniji.
Tako je, primera radi, montirani snimak govora Ane Lalić i Dinka Gruhonjića prvo pokrenuo komentare na društvenim mrežama, potom je emitovan na televiziji s nacionalnom frekvencijom, a u napade su se uključili i predstavnici vladajuće partije, da bi situacija kulminirala zahtevima studentskih predstavnika da Gruhonjić bude izbačen s fakulteta na kom je zaposlen i ispisivanjem grafita na ulazu u zgradu u kojoj živi.
Nekažnjivost ohrabruje napade
Predsednica Evropske federacije novinara Maja Sever smatra da su odgovorni za takvu situaciju politički autoriteti koji, umesto da smiruju situaciju, dodatno raspiruju vatru, pa onajln-hajke, umesto uobičajena dva do tri dana, sada traju mnogo duže i ne zna se gde im je kraj.
„Je li normalno živeti na način da ti neko napiše da će te silovati ili zaklati? Je li normalno živeti da ne znaš šta te čeka kad ujutro izlaziš iz svog stana? Nije jedan novinar ili novinarka u egzilu iz Srbije. Nekoliko ljudi je, ili u egzilu, ili ide u egzil, ili je nedavno bio u egzilu, zbog pretnji koji su prešle granicu i postale zaista ugrožavajuće za život tih ljudi i njihovih porodica“, kazala je Sever.
Izvor: RTS / DW
