Miloš Vučević: Grejač toaleta u zimskom periodu

Nemci bi to nazvali Platzhalter. Neko ko čuva mesto nekome drugom. Kao kada bilbord nije iznajmljen, pa na njemu piše „ovde može biti Vaša reklama“. Taj natpis, jasno je, biće sklonjen čim prava reklama dođe.

Tako bi se nekako mogla opisati uloga Miloša Vučevića, mandatara za sastav nove Vlade Srbije.

Deluje da je u naprednjačkom mikrokosmosu – gde se prepliću velika vlast i još veće pare – neobično važno ko je na kom mestu. Koji drug je zglajznuo, koji je na merama samokritike, a koji je avanzovao.

Ovih je dana ostao samo Miloš Vučević, nakon što su u javnosti dodatno kompromitovani Siniša Mali i Marko Đurić.

Tako je Vučeviću dopalo da nastavi sa onim što mu je već povereno kada je formalno preuzeo čelo Srpske napredne stranke. Da čuva mesto za Vučića kojem teče drugi mandat na mestu predsednika republike. Taj drugi biće i poslednji, osim ako se Vučić ne usudi na promene ustava putinovsko-erdoganskog tipa.

Tada, to je plan, Vučić će se vratiti na čelo Vlade i partije, koja može da se zove Narodni pokret ili Udruženje filatelista, svejedno. Do tada će Vučević čuvati mesto.

Bogati Rimljani su imali ljude koji su za njih grejali mesto na javnom klozetu kad su hladni dani. Vučić ima Vučevića te ga je inaugurisao objavom na Instagramu.

Ali, ko je ovaj „čovek bez svojstava“, kako ga je „Vreme“ opisalo u jednom velikom portretu pre par godina?

Čovek za Novi Sad

Čak su i dobri poznavaoci prilika u Novom Sadu bili iznenađeni kada je, posle izbora 2012. godine, za prvog čoveka grada katapultiran Miloš Vučević, do tada skoro potpuno anoniman politički delatnik i advokat, sin starog radikalskog lisca Zorana Vučevića, koji je u periodu gradonačelnikovanja Maje Gojković obavljao funkciju predsednika gradskog parlamenta.

U pojedinim medijima se govori o „porodičnom klanu Vučevića“, koji drma i novosadskom politikom i novosadskim biznisom, zli jezici kažu i podzemljem. Drugi će, pak, reći da su oni samo „izvođači radova“ neuporedivo snažnijih naprednjačkih nacionalnih igrača, konkretno predsednikovog brata Andreja Vučića i „kontroverznog biznismena“ Zvonka Veselinovića, koji su dobili Novi Sad i Vojvodinu da se „malo igraju“.

Miloš Vučević (1974) je završio pravni fakultet i dugo je radio u očevoj advokatskoj kancelariji, ali kao advokat – kažu njegove kolege – nije bio naročito zapažen.

Iako mu je porodica živela u Novom Sadu, Vučević je gimnaziju završio u Bačkom Petrovcu, a ostaje tajna da li su u pravu zlobnici koji vele da je to zbog toga jer nije uspeo da upiše (završi) nijednu novosadsku.

Novi Sad je, dok je Miloš odrastao, bio grad u kojem su se – bar generacijski – svi znali; međutim, njega se skoro niko ne seća, a čini se da nikada nije zalazio u tada popularne novosadske klubove.

Foto: FoNet/Instagram Miloš Vučević

Možda je izlazio negde drugde, sa tadašnjim partijskim kolegama. Iako se o njegovom prednaprednjačkom političkom angažmanu malo zna, neki tvrde da se u Srpsku radikalnu stranku učlanio negde oko punoletstva, i to iz čistog uverenja, sanjajući Karlobag i Viroviticu.

Cinici vole da kažu da je Vučević jedan od onih pored kojih ste mogli prolaziti godinama, a da vam pogled ni jednog trenutka ne klizne u njegovom pravcu. Sada nije tako. Ako ništa, primetićete njegovo skupo odelo, brendirane naočare i šljašteću, uvek sveže izbrijanu glavu.

Već je bio zamalo premijer

Vučević nije baš tako lako postao gradonačelnik Novog Sada, te 2012. godine. Trebalo je, prvo, savladati unutarstranačke protivnike u Vojvodini, onu struju koju je predvodio Igor Mirović.

Podsetimo da je u Novom Sadu na lokalnim izborima 2012. godine SNS osvojila tek 16 odsto glasova, te da je koalicija oko DS-a već bila formirala vlast, pa se valjalo svojski potruditi da silni odbornici iz raznih stranaka pređu na drugu stranu. Politički oponenti tvrde da je skupštinska većina tada osvojena „siledžijski i ucenama“.

Dobro obavešteni Novosađani tvrde da je, još posle izbora 2020. godine, Vučević poverovao da će postati novi premijer Srbije. To mu je rekao, navodno, Andrej Vučić, pa gde čovek da ne poveruje!

Kažu da je, čak, priredio i oproštajnu zabavu i anketirao potencijalne saradnike sa kojima bi se zajedno preselio u kabinet u Nemanjinoj. U javnosti se spekulisalo da će njegov naslednik na mestu gradonačelnika biti izvesni Milan Đurić, nekadašnji član Gradskog veća a sadašnji zamenik gradonačelnika, inače Vučevićev drugar sa studija.

Đurić je to i postao, ali kasnije, kada je Vučević u oktobru 2022. postao ministar vojni. Onde je dizao vojsku kad njegov „vrhovni komandant“ namigne i šetao se u maslinastoj uniformi kad treba.

Još iz Novog Sada ga bije glas da je za „one gore“ idealan kao egzekutor, i to ne toliko zbog svojih sposobnosti, već zato što nikada ne postavlja suvišna pitanja. On – kažu zlobnici – ne čeka naređenja već, kao Dok Holidej, brzopotezno pogađa želje.

Zalegao je za „vraćanje vojnog roka“, ideju opet popularnu u narodu, dok se za njegovog vakta nastavio egzodus profesionalnog vojničkog i oficirskog kadra i svakovrsnih poniženja armije.

Foto: Tanjug/Ministarstvo odbrane

Neka vrsta broja dva

Vremenom je Vučević na neki način postao ono što je Vučić godinama izbegavao da stvori – broj dva u partiji i državi, a to mu kod naprednjaka izađe na isto. Istina, daleki broj dva, vazda svestan ko je šef i bez ijednog trenutka u kojem je rekao ili uradio išta što bi odudaralo od Vučićeve volje.

Retorički je relativno nadaren, svakako šireg rečnika od većine partijskih kolega. Što se govorništva tiče, Vučević je maltene Martin Luter King za bivšu premijerku Anu Brnabić.

Ali, Vučević je istovremeno ovladao veštinom da mnogo govori, a da ništa ne kaže, kao student u nekom lošem debatnom klubu. Bitno da zvuči visokoparno.

Na pitanje kako je čovek poput njega uspeo da se tako visoko rangira u Srpskoj naprednoj stranci, i da praktično postane njen drugi čovek, mnogi će odgovoriti – zbog skoro pa neverovatne servilnosti. On je, navodno, čovek od velikog Vučićevog poverenja, Andrejev takoreći pobratim.

Uvek je bio nepokolebljivo na strani porodice Vučić, i onda kada je Andrej vodio teške bitke sa Nebojšom Stefanovićem, oko teritorije ili oko šefa novosadske policije, svejedno.

Jednom je Vučević izjavio da je Aleksandar Vučić „kao Mesi – i kreator, i vođa tima, i golgeter“. Kada treba podmetnuti leđa i napasti neprijatelje porodice, tu je uvek Vučević, i kao političar, i kao advokat.

Kao advokat je „zaštitio“ braću Vučić tako što je krajem 2019. godine teatralno, uz prisustvo brojnih kamera, podneo protiv njih krivičnu prijavu, po izbijanju afere „Jovanjica“. U javnosti su kružile priče da su braća bili politički pokrovitelji „Jovanjice“, pa je smisao ove krivične prijave da se dobije „potvrda o nevinosti“.

Tužilaštvo za organizovani kriminal promptno je odbacilo prijavu, što je za narkotizovanu javnost bio siguran dokaz da Vučići nemaju nikakve veze sa „Jovanjicom“ i da im sve podmeću neprijatelji države i naroda.

Do sada je Vučević samo izdaleka mogao da žudi za premijerskim mestom, i nikad nije javno priznao te apetite. U februaru je u jednom intervjuu još govorio da je SNS „državotvorna stranka“, da je bitan „tim, koji neće biti raštimovani orkestar“, vlada koja će „raditi zajedno sa predsednikom države“.

Opoziciju zove „autošovinistima“ od kojih ne očekuje ništa dobro jer tužakaju Srbiju tamo negde po Briselu.

On, Vučević, je na braniku i države i partije i samog Vučića. Toliko je u tom poslu da ne stiže ni da peca, a onoliko to voli.

Ako se dobro pokaže kao grejač toaleta, možda ga za par godina čeka pokušaj velike rokade sa šefom. Da on, Vučević, proba da postane predsednik Srbije, a da se veliki šef vrati u Vladu.

Do tada Vučevića čeka namesnički posao u Nemanjinoj 11.