Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je i stav svoje zemlje po pitanju Rezolucije o Srebrenici iskoristio za kritikovanje premijera Andreja Plenkovića, navodeći da je način na koji je Hrvatska tome pristupila protivustavan
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović kritikovao je danas način na koji je Hrvatska postala kosponzor Rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, dodajući da sadržaj tog teksta nije sporan, ali je sporno to što je sve učinjeno njemu iza leđa.
„Način na koji je Hrvatska tome pristupila je protivustavan, a druga stvar je što je meni sadržaj te rezolucije u principu nesporan, ja bih je podržao“, rekao je Milanović.
„To je napravljeno meni iza leđa, dakle, bez konsultacije, bez razgovora, bez informacije. Hrvatski stalni predstavnik u Njujorku, jedan diplomatski činovnik, je to napravio po nalogu formalno ministra inostranih poslova, a zapravo premijera Andreja Plenkovića“, naveo je Milanović.
Dodao je da o Rezoluciji, koju je Hrvatska kosponzorisala i za koju je glasala, nije unapred razgovarao sa premijerom, iako su to odluke koje se po Ustavu ne donose bez predsednika.
Suočavanje sa prošlošću
Ministar inostranih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman ocenio je da reakcija lidera Srbije na Rezoluciju o genocidu u Srebrenici pokazuje da su daleko od suočavanja sa svojom prošlošću.
„Rezolucijom se nijedan narod ne proglašava genocidnim, jer se njome pravno nije ništa promenilo, osim što su se UN obavezale da obeležavaju taj zločin“, rekao je Grlić Radman.
Ova rezolucija nastoji doprineti tome da se genocid više nikad i nigde ne ponovi, rekao je Grlić Radman i podsetio na odluke međunarodnih sudova da se u Srebrenici dogodio genocid, ali da Srbija nije sprečila da se taj zločin dogodi, niti je kaznila njegove počinioce.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
