Beogradu trebaju hoteli, ali oni moraju da se grade na predviđenim lokacijama i tržišno pošteno, kaže za „Vreme“ ekonomista Milan Kovačević. Poklanjanje placeva na prostoru Generalštaba pak samo otvara vrata korupciji
Hektari građevinskog zemljišta koji su „poklonjeni“ za gradnju Beograda na vodi „porušili“ su tržište u Beogradu, kaže za „Vreme“ iskusni ekonomista i konsultant Milan Kovačević.
Ukoliko prostor Generalštaba bude na isti način poklonjen direktnom pogodbom, to dalje potresa tržište parcela za gradnju, kaže on.
„Jer, ostali koji nisu dobili plac, moraju da ga kupe, a taj udeo u ceni onoga što se gradi je između četvrtine i trećine vrednosti“, kaže Kovačević za „Vreme“.
„Time se ostavlja mogućnost za korupciju ili političko odlučivanje koje nema nikakve veze sa ekonomijom“, dodaje on.
Ovih dana se usijala rasprava o planovima da se prostor Generalštaba ustupi na 99 godina firmama Džareda Kušnera, zeta bivšeg i možda budućeg predsednika SAD Donalda Trampa. Kako je pisao Njujork tajms, zemljište bi bilo „dato u zakup“ bez naknade, a Srbiji bi pripalo 22 odsto profita.
„Ali pitanje je od čega je tačno taj procenat“, upozorava Kovačević. On tome dodaje i emotivne razloge – nelogično je, kaže, da bombardovanje u kojem su mnogi ljudi stradali stvara novo građevinsko zemljište.
Beogradu trebaju hoteli, ali ne ovako
Na argument vlasti da grad „mora da se razvija“, Kovačević kaže da je tačno da Beogradu trebaju dodatni hotelski kapaciteti.
„Beograd raste na dva načina, po broju građana, a značajno raste turizam. Beogradu sigurno trebaju hoteli, među njima i oni visokog kvaliteta, ali oni bi morali da budu urbanistički postavljeni i da se grade gde treba.“
„Takođe, treba da postoji tržište – da onaj ko gradi, kupi plac pa da onda gradi. Na ovaj način se ostavlja previše toga korupciji i samovolji“, zaključuje ekonomista.
O tome kako se Beograd menjao u poslednjih deset godina, kako danas izgleda odnos između gradnje, javnog interesa i struke, kao i o tome šta ove promene znače za identitet grada i kvalitet života u njemu, razgovarali su učesnici tribine „Šta se gradi, a sta ruši u Beogradu" u organizaciji nedeljnika Vreme
Provala nasilja u Beogradu tokom poslednjih meseci, uključujući eksplozivne naprave i paljevine, sve više podseća na kriminalni talas devedesetih
U Evropskoj uniji jedan pedijatar dolazi na 600 do 1000 dece, dok je u Srbiji taj odnos 1700 dece na jednog pedijatra. Problem i što su doktori za decu neravnomerno raspređeni, kaže za „Vreme“ prof. dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije
Na skupštini u Kragujevcu izabran je novi Upravni i Nadzorni odbor Asocijacije onlajn medija (AOM), a za njegovog predsednika novinar „Vremena“ Nedim Sejdinović. Najavljena je jača podrška nezavisnim medijima i digitalnoj bezbednosti
Zbog provale nasilja i kriminala u Čačku mnogi prave porođenja sa devedestim godinama. Policija i tužilaštvo se uglavnom ne izjašnjavaju, a građani strepe za svoju bezbednost
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
