Foto: AP Photo/Mstyslav Chernov
Branioci očajnički odolevaju napadu, civili nemaju kuda da odu, samo je pitanje dana kada će grad da padne. Kako vreme odmiče, tako se rusko bombardovanje intenzivira. Teško da iko više veruje da se Rusi pre ili kasnije neće probiti do centra grada koji su opkolili, ali se mnogi nadaju da je i dalje moguće izbeći još veću humanitarnu katastrofu
Rat u Ukrajini uskoro ulazi u četvrtu nedelju, ali branioci, sa izuzetkom Hersona koji je pao, i dalje u većim gradovima odolevaju ruskoj invaziji. Mariupolj, lučki grad na obali Azovskog mora, jedno je od poprišta najžešćih sukoba i preti da postane ljaga u modernoj ruskoj istoriji, kakva je opsada Vukovara, kojom se komandovalo iz Beograda, postala za Srbiju.
Putinova “specijalna vojna operacija” targetirala je ovaj strateški grad kako bi kopnenim koridorom spojila anektirani Krim i samoproglašene republike Donjeck i Lugansk. Mariupolj se tako našao opkoljen i potpuno odsečen od ostatka ukrajinske vojske. Ukrajinske odbrambene snage očekuju u nekom trenutku i desant ruske Crnomorske flote.
Preko 400 hiljada civila zarobljeno je u gradu, a humanitarni koridori, koji su jedini dosadašnji uspeh pregovora dve strane, za Mariupolj nisu uspostavljeni. Ukrajinci kažu da Rusi bombarduju konvoje, što ovi negiraju i tvrde da ih Kijev sam sabotira kako bi privukao pažnju svetske javnosti.
Stanovnici Mariuolja su već preko deset dana bez struje, vode i grejanja, vlada nestašica hrane i lekova, a konvoji sa humanitarnom pomoći su zaustavljeni na dva sata vožnje od grada.
Voda za piće se vadi iz bunara i prokuvava. Neki izveštaji govore da je unutar grada bilo čarki oko hrane koja ponestaje. Novinara zapadnih medija odavno nema u gradu. Postalo je isuviše opasno.
Preko 100 bombi
Ukrajinski izvori kažu da je na ovaj grad do sada ispaljeno oko stotinu projektila, mnogi su pogodili civilne objekte. Gradsko veće Mariupolja tvrdi da je u opsadi poginulo preko dve hiljade ljudi. U konstantnom strahu od granatiranja, nastradali se sahranjuju u masovnim grobnicama. Na osnovu retkih slike zapaljenih stambenih blokova i civila zbijenih u gomilama po skloništima koje dopitu do javnosti, da se naslutiti obim tragedije i ljudske patnje.
Jedan od podsetnika svih strahota ratne “kolateralne štete” je i slika porušenog porodilišta.
Puk Azov
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov tvrdio je na pregovorima u Ankari da bolnica u trenutku napada nije bila civilna, već da je pretvorena u vojni objekat neonacističkog puka Azov, čije je najveće uporište upravo Mariupolj. Međutim, potvrđeno je da je nekoliko civila poginulo na toj lokaciji, među njima, kako izveštava BBC, nekoliko dana kasnije od povreda i jedna trudnica.
Sa druge strane Rusi puštaju snimke iz drona koji navodno prikazju kako borci Azova koriste krovove stambenih zgrada za ratna dejstva, što nije u skladu sa međunarodnim ratnim pravom.
Mariupolj će u istoriju Ukrajine svakako ući kao „grad heroj“ koji se odupirao ruskoj okupaciji i nije hteo da se preda.
Intenzivranje bombardovanja
Očigledno je da Rusi neće odustati od zauzimanja grada. Zapadni analitičari smatraju da bi posle pada Miriupolja na red došla Odese, koja može da vidi šta je čeka. Što vojna invazija duže traje, to se žešće rusko bomradovanje očekuje svih gradova koji stoje na putu Putinovih strateških ciljeva.
Vladimir Putin je u očima Zapada već ratni zločinac, pitanje je da li će i zvanično biti podignuta optužnica pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
F.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Održana je hitna sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje. Na njoj je najmanje bilo reči o slučaju zbog kog je sazvana, a više je predstavljala predstavu za javnost, nastavak diskreditacije univerziteta i materijal za „Informer”, kaže Đorđe Pavićević, poslanik ZLF-a
Dan posle tragedije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, održana je hitna sednica skupštinskog Odbora za obrazovanje, koja se pretvorila u ispitivanje rektora, uz direktan prenos na TV Informer
U nedelju, 29. marta, u 10 lokalnih samouprava održavaju se izbori. U Kuli će ih pratiti rekordand broj posmatrača
Policija osnovano sumnja da je do smrti na Filozofskom fakultetu došlo padom sa visine jer je iznad, na zgradi fakulteta, bio otvoren prozor na petom spratu, rekao je direktor policije Dragan Vasiljević
Beživotno telo devojke pronađeno je u četvtak uveče na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ana Brnabić zakazala je hitnu sednicu skupštinskog Odbora za obrazovanje. „Sprečićemo na svaki mogući način da režim ovaj tragični događaj zloupotrebljava za sprovođenje dalje represije”, kaže za „Vreme” član ovog Odbora Peđa Mitrović iz Stranke slobode i pravde
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
