Foto: AP Photo/Mstyslav Chernov
Branioci očajnički odolevaju napadu, civili nemaju kuda da odu, samo je pitanje dana kada će grad da padne. Kako vreme odmiče, tako se rusko bombardovanje intenzivira. Teško da iko više veruje da se Rusi pre ili kasnije neće probiti do centra grada koji su opkolili, ali se mnogi nadaju da je i dalje moguće izbeći još veću humanitarnu katastrofu
Rat u Ukrajini uskoro ulazi u četvrtu nedelju, ali branioci, sa izuzetkom Hersona koji je pao, i dalje u većim gradovima odolevaju ruskoj invaziji. Mariupolj, lučki grad na obali Azovskog mora, jedno je od poprišta najžešćih sukoba i preti da postane ljaga u modernoj ruskoj istoriji, kakva je opsada Vukovara, kojom se komandovalo iz Beograda, postala za Srbiju.
Putinova “specijalna vojna operacija” targetirala je ovaj strateški grad kako bi kopnenim koridorom spojila anektirani Krim i samoproglašene republike Donjeck i Lugansk. Mariupolj se tako našao opkoljen i potpuno odsečen od ostatka ukrajinske vojske. Ukrajinske odbrambene snage očekuju u nekom trenutku i desant ruske Crnomorske flote.
Preko 400 hiljada civila zarobljeno je u gradu, a humanitarni koridori, koji su jedini dosadašnji uspeh pregovora dve strane, za Mariupolj nisu uspostavljeni. Ukrajinci kažu da Rusi bombarduju konvoje, što ovi negiraju i tvrde da ih Kijev sam sabotira kako bi privukao pažnju svetske javnosti.
Stanovnici Mariuolja su već preko deset dana bez struje, vode i grejanja, vlada nestašica hrane i lekova, a konvoji sa humanitarnom pomoći su zaustavljeni na dva sata vožnje od grada.
Voda za piće se vadi iz bunara i prokuvava. Neki izveštaji govore da je unutar grada bilo čarki oko hrane koja ponestaje. Novinara zapadnih medija odavno nema u gradu. Postalo je isuviše opasno.
Preko 100 bombi
Ukrajinski izvori kažu da je na ovaj grad do sada ispaljeno oko stotinu projektila, mnogi su pogodili civilne objekte. Gradsko veće Mariupolja tvrdi da je u opsadi poginulo preko dve hiljade ljudi. U konstantnom strahu od granatiranja, nastradali se sahranjuju u masovnim grobnicama. Na osnovu retkih slike zapaljenih stambenih blokova i civila zbijenih u gomilama po skloništima koje dopitu do javnosti, da se naslutiti obim tragedije i ljudske patnje.
Jedan od podsetnika svih strahota ratne “kolateralne štete” je i slika porušenog porodilišta.
Puk Azov
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov tvrdio je na pregovorima u Ankari da bolnica u trenutku napada nije bila civilna, već da je pretvorena u vojni objekat neonacističkog puka Azov, čije je najveće uporište upravo Mariupolj. Međutim, potvrđeno je da je nekoliko civila poginulo na toj lokaciji, među njima, kako izveštava BBC, nekoliko dana kasnije od povreda i jedna trudnica.
Sa druge strane Rusi puštaju snimke iz drona koji navodno prikazju kako borci Azova koriste krovove stambenih zgrada za ratna dejstva, što nije u skladu sa međunarodnim ratnim pravom.
Mariupolj će u istoriju Ukrajine svakako ući kao „grad heroj“ koji se odupirao ruskoj okupaciji i nije hteo da se preda.
Intenzivranje bombardovanja
Očigledno je da Rusi neće odustati od zauzimanja grada. Zapadni analitičari smatraju da bi posle pada Miriupolja na red došla Odese, koja može da vidi šta je čeka. Što vojna invazija duže traje, to se žešće rusko bomradovanje očekuje svih gradova koji stoje na putu Putinovih strateških ciljeva.
Vladimir Putin je u očima Zapada već ratni zločinac, pitanje je da li će i zvanično biti podignuta optužnica pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.
F.M.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
