Evropska komisija treći put preporučuje otvaranje Klastera 3 u pregovorima o pristupanju Srbije. Međutim, pojedine članice EU izražavaju zabrinutost zbog odnosa Srbije sa Rusijom, nedostatka napretka u vladavini prava, slobodi medija i dijalogu sa Kosovom
Evropska komisija već treći put preporučuje otvaranje klastera 3 u pristupnim pregovorima, ocenivši da je Srbija tehnički spremna za taj klaster koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast.
Kako je za Radio Slobodnu Evropu potvrdilo više izvora, mnoge zemlje su na vanrednom sastanku ambasadora država članica EU u ponedeljak, osim problema sankcija Rusiji, spomenule i nedovoljne rezultate u vladavini prava, slobodi medija, te dijalogu sa Kosovom.
Bilo je nekih država, kažu izvori RSE, koje takođe zahtevaju odgovornost za napad u Banjskoj u septembru 2023 godine.
Kako bi se ubedile države članice da odobre otvaranje klastera sa Srbijom, Mađarska je kao predsedavajuća EU predstavila non-pejper o Srbiji u kojem je pokušala da obrazloži zašto treba organizovati međuvladinu konferenciju sa Srbijom.
U dokumentu u koji RSE imao uvid stoji da je Srbija od početka ruske agresije na Ukrajinu jasno pokazala svoj stav o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, izražavajući to u međunarodnim organizacijama i konferencijama.
„Srbija je pružila najveći paket pomoći Ukrajini među partnerima u regionu Zapadnog Balkana. Srbija je spremna da nastavi kako je ranije bilo predviđeno i dodatno ojača svoju podršku Ukrajini, uključujući i značajan paket energetske opreme i razmenu iskustava o pregovorima sa EU članstvo“, navodi se u dokumentu koji je Budimpešta predala predstavnicima ostalih članica EU.
Nema konkretnih rezultata
Spominje se da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom politikom EU povišen na 58 odsto u poređenju sa prethodnom godinom kada je bio na 51 odsto.
Mađarska u tom dokumentu potvrđuje državama članicama EU da je Srbija posvećena putu ka EU, sa ambicijom da ispuni privremena merila za poglavlja 23 i 24 koji se odnose na vladavinu prava „najkasnije do kraja 2025. godine“ i da se u potpunosti uskladi sa pravnim tekovinama EU u cilju zatvaranja pristupnih pregovora do kraja 2026.
U dokumentu Mađarska ističe da će Srbija ispuniti svoje obaveze koje proizilaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, te da će se „uzdržati od bilo kakvog jednostranog poteza koji nije konsultovan sa EU“.
Mađarska najavljuje i da će Srbija uvesti vizni režim za četiri države iz takozvanih trećih zemalja, te da će se uskladiti sa normama i praksom EU u procesu izručenja osoba iz tih zemalja.
Među važnim elementima u cilju ubeđivanja svih država članica da odobre otvaranje klastera, Mađarska spominje pokretanje procedure za imenovanje novog Saveta REM i dodatno usklađivanje svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU „do prvog kvartala 2025. godine“.
Diplomatski izvori RSE su rekli da je većina država članica ocenila da taj non-pejper predstavlja, kako su neke države ocenile, „listu obećanja“, a da nema konkretnih rezultata koji su neophodni za zeleno svetlo.
Predstavnici predsedavajuće Mađarske novinarima su potvrdili da će se diskusije o Srbiji nastaviti i da taa tema ostaje na dnevnom redu narednih sastanaka na nivou ambasadore država članica EU.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
