Nedavno proterivanje iz Srbije 13 stranih državljana, od čega pet državljanki Hrvatske, učesnica radionica u okviru akademije Erste fondacije u Beogradu, a pod izgovorom „zaštite bezbednosti Republike Srbije i njenih građana“, otvorilo je i pitanje političkog marketinga koji stoji iza takve „akcije“ – da li vlasti u Beogradu žele da pošalju poruku strancima, posebno državljanima Hrvastke, da čak ni kao turisti nisu dobrodošli u Srbiji?
Da nije reč o slučajnosti nego o očiglednoj nameri da se strancima koji dolaze u Srbiju, a koji nisu po meri režima, ako ništa drugo onda makar makar ogadi boravak u zemlji, moglo se iščitati iz nedavnih sličnih poteza organa bezbednosti pod kontrolom Aleksandra Vučića.
„Nepoželjni u Srbiji“
U junu prošle godine glumac i pisac iz Bosne i Hercegovine Feđa Štukan pritvoren je nakon što je sleteo na beogradski aerodrom da bi prisustvovao književnom festivalu Krokodil.
Dva meseca kasnije pevačicu Severinu Vučković koja je pokušala da svojim automobilom uđe u Srbiju, srpska policija je zaustavila na granici i sprovela do zgrade policije na razgovor, gde su je policajci ispitivali o njenim izjavama o Srebrenici, o tome šta misli o „Oluji“, u razgovoru se pominjao i Jasenovac, a u jednom trenutku su je ispitivali čak i o litijumu u Srbiji.
Posebno bizarna afera bila je ona krajem 2024. godine kada su se u poteru za „nepoželjnima u Srbiji“ uključili neki prorežimski mediji. Oni su osam hrvatskih studenata, koji su bili u Beogradu turistički i u poseti kolegama, proglasili prerušenim pripadnicima hrvatske tajne službe. Tabloidi su objavili njihova imena i „ekskluzivne“ fotografije na kojima se vide kako šetaju beogradskim ulicama, uz put ih optuživši da su u Srbiju došli „da ruše vlast“.
Na kraju, na povratku u Hrvatsku u njihov autobusu su ušli srpski carinik i osoba u civilu koji su im predali paket s istaknutom porukom na ćirilici:
„Dragi ‘studenti’, hvala vam što ste posetili našu zemlju, nadamo se da vam je prijao boravak, kao i da ćete ubrzo ponovo doći. U Srbiju ste uvek dobrodošli! P.S. Pozdravite kolege iz SOA“, pisalo je na kutiji u kojoj se nalazilo oko 50 flašica rakije s nalepnicama sa srpskom zastavom.
Kao u „Balkanskom špijunu“
Da li su takvi incidenti izazvali strah među onima koji bi iz Hrvatske da putuju u Srbiju pitali smo srpskog državljanina Milorada Domanovića koji sa svojom suprugom, državljankom Hrvatske, živi u Istri. Oni često dolaze u Srbiju, a Domanović za „Vreme“ kaže da su se prvi put zabrinuli što dolaze automobilom s hrvatskim tablicama baš u vreme afere sa hrvatskim studentima „špijunima“.
Njihov boravak u Srbiji tokom božićnih praznika protekao je potpuno normalno, ali Domanović kaže – iako ne veruje da će se odnos prema državljanima Hrvatske koji dolaze u Srbiju generalno menjati – da je čitava situacija sa studentima podsećala na „Balkanskog špijuna“.
„Dušan Kovačević nikada nije bio aktuelniji. Tada sam se prvi put sam se zabrinuo zbog hrvatskih registarskih tablica, jer su pred Novu godinu počeli da se pojavljuju članci o hrvatskim studentima u Srbiji, brinuo sam se da li će neko s obzirom na tu eskalaciju učiniti nešto. Međutim, sve prošlo i najboljem redu. Još neki naši poznanici iz Hrvatske su bili u Srbiji ali nikakvih neprijatnosti nije bilo“, kaže Domanović.
On dodaje da ljudi u Hrvatskoj ne vode previše računa o tome šta se dešava u Srbiji, posebno u Istri, koja je multikulturalna i „iznad tih nacionalnih stvari“.
„Vesti dolaze do njih, ali ne reaguju na njih dramatično. Okrenuti su turizmu, mnogo ljudi iz Srbije radi u Istri, pa su ljudi u Istri prilično dobro upoznati s tim da nisu svi Srbi i Srbija ono što može pročitati medijima kao što su Kurir i Informeru“, kaže Domanović.
Unutrašnje političke igrice
Smatra da ljudi u Hrvatskoj zbog pomenutih nisu promenili mišljenje ili stav prema Srbiji, a napominje i da političari u Hrvataskoj i Srbiji sarađuju i koriste priliku da sebi uhvate neke političke poene, što je bilo primetno i u vreme pandemije kovida kada su mere bile usaglašene.
On podseća da je uvek postojala neka vrsta komunikacije između Beograda i Zagreba koja je određivala kada treba da sarađuju, a kada te odnose koriste za svoje unutrašnje političke igrice.
„Država je jedno, a ljudi su drugo i ne mislim da su ljudi u bilo kom trenutku uplašeni zbog dolaska u Srbiju. U mejnstrim medijima u Hrvatskoj možete pročitati izjave i zahteve studentskih protesta u Srbiji mnogo pre nego što ih možete videti u mejnstrim medijima u Srbiji. Pre nekoliko dana je na HRT bio prilog o studentskim protestima u Srbiji duži od tri minuta, što je za RTS skoro nemoguće“, kaže Domanović.
Krk je najbliže more Beogradu
On je naglasio da ljudi koji nisu emotivno prošli kroz lomove devedesetih godina imaju drugačiju sliku od onih koji su u ratu izgubili nekog i koji verovatno drugačije reaguju.
„Postoji dobra i normalna komunikacija među normalnim ljudima. Uostalom, i geografija kaže da je Krk najbliže more Beogradu, bliže od Soluna. Običnim ljudima, pod navodnicima, jer nema običnih ljudi, lakše je nego, na primer Severini, čije s izjave pomno prate, ali je očigledno da se obruč steže i da vlasti u Beogradu pokušavaju da na sve načine gaje neku konstantnu tenziju umesto da pospešuju normalnu komunikaciju i da slušaju ljude“, kaže Domanović.
On podseća i da je grupa mladih iz mesta Komiža na ostrvu Vis podržala studente.
„To je veoma malo mesto, ali komunikacija ne ide samo tokovima kojima bi to vlasti želele s obzirom da imamo društvene mreže koje su mnogo manje kontrolabilne nego mejnstrim mediji u Srbiji. Političari ne biraju sredstva da dođu do svojih ciljeva koji se očigledno ne poklapaju sa ciljevima normalne i kulturne zajednice sa obe strane“, zaključuje Domanović.
Emotivni okidači
Politikolog Mladen Mrdalj smatra da je eventualno zastrašivanje državljana Hrvatske koji dolaze u Srbiju samo nusproizvod pomenutih afera, ali ne i njihov primarni cilj.
„Cilj tih afera je da učine uverljivijim optužbe da su njihovi politički neprijatelji produžena ruka hrvatskih tajnih službi. Oni znaju da je emotivni okidač kod Srba reči ustaša, hrvatske tajne službe i Vatikan, i kada se te ‘magične reči’ izgovore one kod nemalog procenta stanovništa u Srbiji izazivaju refleksnu odbrambenu reakciju“, kaže Mrdalj.
Dodaje da sve deluje uverljivije ako uz to postoje i slučajevi da su konkretne osobe ispraćene iz Srbije pod optužbom ili im nije dozvoljen ulazak u Srbiju, „jer zašto bi naša država proganjala neke nevine“.
„Tako vlast postiže da njena unutrašnja politička priča deluje uverljivije, a za to cenu plaća cenu naš spoljnopolitički imidž, jer se, ne bez razloga, predstavljamo kao neka policijska država u kojoj čak ni mladi ljudi, studenti, nisu dobrodošli, i to bez ikakvih dokaza, što je najvažnije“, kaže Mrdalj.
Paralela sa Hrvatskom
On smatra da takvi slučajevi mogu da izazovu nelagodu kod državljana Hrvatske koji putuju u Srbiju, jer niko ne zna ko može biti sledeća žrtva takve politike.
„Na neki način to je zanimljiva paralela sa nelagodom koju osećaju Srbi kada idu u Hrvatsku, posebno Srbi iz Hrvatske, jer nikada ne znaju da li će izroniti neka tajna optužnica ili da li će zbog neke objave na Fejsbuku morati da provedu 15 dana u zatvoru ili da plate novčanu kaznu. To je nažalost praksa hrvatske države u poslednje vreme, da drži ljude iz Srbije u strahu i da tom metodom utiče i na kulturu Srba iz Krajine u Srbiji“, kaže Mrdalj.
On je ocenio da pomenuti potezi srpskih vlasti prema stranim državljanima samo pojačavaju njen loš imidž, umesto da ga razbijaju.
„Nije ostalo neprimećeno da mladi ljudi iz Hrvatske vole da dođu u Beograd, da se provedu, da vole to egzotično voće, i to je počelo da kruni neke stereotipe u hrvatskoj politici o Srbima. Vlast naprosto žrtvuje spoljnu politiku i imidž naše države zarad svoje unutrašnje politike“, zaključuje Mrdalj.
Potpuna šizofrenija
Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava ocenila je da su vlasti u Srbiji napravile veliku grešku proterivanjem stranih državljana, jer će ambasadori tih zemalja ipak izvestiti vlade svojih zemalja.
„Poruka tih proterivanja je užasna i to je pokazatelj kako se Vlada i vlasti odnose generalno prema civilnom sektoru“, kaže Petrović.
Dodaje da će u Srbiji, u kontekstu trenutnih dešavanja, te afere vrlo brzo pasti u zaborav.
„To što su uradili je potpuna šizofrenija. Naprave incidentne situacije kao što su bile one sa Severinom ili studentima, a istovremeno kažu da je neverovatno važno održavati mir i voditi računa o dobrosusedskim odnosima sa svima“, kaže Petrović.
Ocenila je da je samo u vreme Borisa Tadića i Iva Josipovića bilo nekih pomaka na političkom planu.
„Na kulturnom planu nema zategnutih odnosa, jer se književnici, muzičari i ostali koji se bave kulturom dobro razumeju. Vlasti koje se uglavnom zasnivaju na nacionalističkim idejama zatežu odnose, s tim što je Hrvatska deo Evropske unije, pa su njihovi političari, koji takođe nisu zlatni, pristojniji od ovih naših na vlasti“, zaključila je Petrović.
