Zorka Đorđević je izgubila ljudsko pravo na svetlost, kada je investitor 2002. godine izgradio gradu tik do njene, a ovaj slučaj je dobio epilog Evropskog suda za ljudska prava.
Đorđević ima garsonjeru u prizemlju u Beogradu, u kojoj svi prozori gledaju u istom pravcu. Kada je saznala da je investitor dobio dozvolu za izgradnju višespratnice u neposrednoj blizini njene zgrade i da bi takva zgrada ometala protok vazduha i pristup prirodnom svetlu u njenom stanu, pisala je inspekciji. Odatle su joj odgovorili da su upoznati sa ovom činjenicom i naveli da bi izgradnja nove zgrade na toj lokaciji uskratila pristup prirodnom svetlu svim stanovima u zgradi, što bi umanjilo i vrednost tih stanova i kvalitet života njihovih stanara. Sve ove informacije stoje u presudi Evropskog suda za ljudska prava.
Investitor je, kako to već često biva u Srbiji, ipak dobio građevinsku dozvolu za izgradnju šestospratnice.
Iz inspekcije su na nova javljanja stanara rekli da su utvrđena „određena neslaganja između građevinskog projekta za novu zgradu i urbanističkog plana, te da su naložili Gradu Beogradu da preispita urbanistički plan i projektno-tehničku dokumentaciju na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, posebno u delu koji se odnosi na rastojanje između nove gradnje i susednih objekata“.
Stan je postao podrum
Zgrada je ipak nikla četiri godine kasnije. Svi prozori stana Đorđević gledali su u novu zgradu, a rastojanje između dve zgrade bilo je manje od dva metra.
„Veštaci su utvrdili da je rastojanje između dve zgrade manje od 2,22 metra predviđenih planom i manje od propisanog minimalnog rastojanja; da su oba prozora gledala u novu zgradu, i da je prirodno osvetljenje toliko slabo da unutrašnjost izgleda kao u sumrak“, navodi se u dokumentima do kojih su došli stručnjaci Evropskog suda za ljudska prava. „Naveli su i da je stan, u pogledu osvetljenja, faktički pretvoren u podrum i da u takvim uslovima nije moguće normalno živeti niti čitati bez veštačkog svetla. Što se tiče pada tržišne vrednosti, veštaci su je procenili na 20 do 50 odsto.“
Proces u Srbiji
Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev podnositeljke i dosudio joj 825.440 dinara na ime naknade štete sa zakonskom zateznom kamatom, ali je apelacioni sud ukinuo presudu i predmet vratio na ponovno odlučivanje. Prvostepeni sud je potom odbio tužbeni zahtev podnositeljke, iako je utvrdio da je tržišna vrednost stana opala za 20 odsto zbog blizine nove zgrade koja je zaklanjala prirodno svetlo i ventilaciju, jer je smatrao da tuženi ne mogu biti odgovorni jer je investitor prodao stanove i više nije bio vlasnik zgrade.
Usledio je dug i mučan proces vucaranja po još nekoliko sudova. Vrhovni kasacioni je, na kraju, zaključio da je nova zgrada izgrađena na osnovu važeće građevinske dozvole i da pad tržišne vrednosti stana podnositeljke nije bio značajan.
Nakon te presude, investitor je pokrenuo izvršni postupak protiv podnositeljke kako bi vratio iznos koji joj je prethodno isplatio.
Koliko košta pravda
Evropski sud je doneo i sopstvenu odluku – smatraju da je Đorđević pretrpela štetu koja nije bila beznačajna, bez obzira na to što je nova zgrada izgrađena u skladu sa izdatim dozvolama. Sud je dalje podsetio da su građevinska inspekcija i veštaci utvrdili nepravilnosti u dozvolama izdatim investitoru.
Srbija je obavezana da podnositeljki isplati iznos od 7.000 evra na ime naknade materijalne štete sa zakonskom zateznom kamatom od 12. marta 2009. godine, iznos od 6.000 evra na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava, i iznos od 5.685 evra na ime troškova postupka.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
