Pre mesec dana prijem Kosova u Savet Evrope, najviše međudržavno evropsko telo za ljudska prava, činio se nadohvat ruke. Ogromnom većinom od 82 odsto poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu izglasali su prijem, prenosi Dojče vele (DW).
Ali, uprkos jasnom ishodu glasanja, Kosovo ovog petka (17.05.) još nije na dnevnom redu godišnjeg Saveta ministara spoljnih poslova. Ključne zemlje Francuska, Italija i Nemačka iz takozvane Kvinte osporavaju prijem.
Razlog što Kosovo verovatno neće postati članica Saveta Evrope je tačka u takozvanom dijalogu o normalizaciji između Srbije i Kosova koja se odnosi na Zajednicu srpskih opština.
Kosovske vlasti se pribojavaju da bi ona mogla da postane neka vrsta države u državi. Aludirajući na Republiku Srpsku u BiH, na Kosovu se govori o opasnosti od „bosnizacije“ Kosova, odnosno trajne paralize i podele zemlje.
Samo mali korak
Nemačka i druge države Kvinte očekuju „opipljiv napredak u stvaranju zajednice opština sa srpskom većinom“, kaže se u odgovoru nemačke vlade na upit DW.
Konkretno, Priština bi Ustavnom sudu trebalo da prosledi nacrt statuta ZSO koji je sačinila Kvinta, kako bi se ispitala njegova ustavna usklađenost.
„Nedostaje samo mali korak kako bi Kosovo značajno povećalo broj pristalica za ulazak u Savet Evrope“, rekao je za DW portparol vlade u Berlinu.
Posle višenedeljnog opiranja, vlada Aljbina Kurtija je u sredu najavila slanje nacrta statuta Ustavnom sudu. Međutim, nije izvesno da li će to zadovoljiti zapadne partnere.
Naime, u sredu je šefica kosovske diplomatije Donika Gervala-Švarc u pismu predsedavajućem Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Teodorosu Ruzopulosu navela da će do kraja maja Ustavnom sudu dostaviti Vladin predlog statuta ZSO. Taj predlog se, kako se navodi, temelji na nacrtu koji je bila predstavila nemačka Fondacija „Fridrih Ebert“.
Gervala-Švarc je navela da tako „ne samo da se obezbeđuje puno poštovanje Ustava i zakona Republike Kosovo, već u isto vreme sprečavaju nedozvoljene intervencije spolja, kako u opštinama tako i širom Kosova“, te da zato ministri zemalja članica Saveta Evrope nemaju više prepreka da prime Kosovo.
No pitanje je da li će takva najava biti dovoljna, s obzirom da su Berlin, Pariz i drugi tražili da se prosledi njihov nacrt statuta.
Premijer Aljbin Kurti je prethodno isticao da ZSO nije uslov za članstvo u Savetu Evrope. Pitanje zajednice opština deo je dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom koji se odvija pod pokroviteljstvom EU i tamo bi o njemu trebalo dalje da se pregovara.
Sve drugo bi ugrozilo dijalog, kaže Kurti za DW.
Agresivna kampanja Srbije
Frank Švabe, šef nemačke delegacije u Savetu Evrope, smatra „pogrešnim što sada na mala vrata pokušavaju da se postignu ciljevi koji nisu mogli da se postignu u pregovorima Kosova i Srbije“.
Neki drugi stručnjaci pak smatraju da se ZSO ne može formirati i zato što se predsednicima tih opština upravlja iz Beograda.
„Ne postoji saglasnost samih uključenih opština. Bez toga, stvaranje zajednice opština ne bi bilo legitimno i bilo bi u suprotnosti sa Ustavom Kosova i statutima Saveta Evrope“, kaže Gerald Knaus iz Inicijative za evropsku stabilnost.
Knaus je ipak u četvrtak na mreži X pozdravio najavu vlade u Prištini da će poslati nacrt statua Ustavnom sudu.
Knaus naglašava da je taj zahtev država Kvinte uspeh „agresivne kampanje“ srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koji godinama pokušava da spreči članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Već ranije je Vučić uspeo da spreči članstvo Kosova u Interpolu i Unesku.
Oliver Rolofs, stručnjak za bezbednost i bivši koordinator Minhenske bezbednosne konferencije, takođe kritikuje toliki uticaj Srbije na politiku EU prema Kosovu, tim više što Beograd ima jače odnose sa Rusijom i Kinom nego sa samom EU.
„Agresivna politika Srbije, koju podržava Rusija, dovodi do eskalacije napetosti na Kosovu i u BiH. EU i SAD su do sada na ovu agresivnost odgovarali pomirljivošću, što pogoršava situaciju. EU dopušta da je Srbija, kandidatkinja za članstvo u EU, vuče za nos, umesto da povuče jasnu crvenu liniju“, smatra Rolofs.
Slon u sobi
Kosovo je uz Belorusiju i Rusiju jedina evropska država koja nije članica Saveta Evrope, pri čemu je Rusija izbegla isključenje povlačenjem iz Saveta 2022. godine.
Za Kosovo bi članstvo u jednoj od najstarijih i najvažnijih međuvladinih organizacija u Evropi bio dalji korak ka učvršćivanju položaja u međunarodnoj zajednici.
Frank Švabe smatra da bi članstvo donelo prednosti i za manjine u zemlji, uključujući Srbe. Oni bi, objašnjava Švabe, u slučaju potrebe mogli zbog povrede svojih prava mogli da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava, čije su odluke obavezujuće za države članice.
Na Kosovu premijera Aljbina Kurtija hvale zbog njegovog oštrog stava. Ali, mnogi posmatrači smatraju da bi bolje bilo više pragmatizma.
Neizvesno je hoće li podrška u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope za pristupanje Kosova ponovo biti tako jaka sledeće godine, kaže za DW Artan Muhadžiri, politički analitičar iz Prištine.
„Rigorozno odbijanje Kurtija moglo bi da ima negativan uticaj na odnose sa EU i zemljama Kvinte. A paradoks je da će problem udruživanja zajednice i dalje biti slon u sobi. Konstantno izbegavanje rešenja ovog problema samo će doneti dalje blokade.“
