Krizna 2022: Rat za gas i ostale novogodišnje strepnje

Tekuća energetska kriza koja se preliva i na 2022. godinu imaće presudan uticaj na ekonomiju, bezbednost i životnu sredinu. Pred kaj prošle gpdine je prvi put u istoriji cena gasa na evropskim berzama premašila 2000 dolara za 1000 kubnih metara. Rekordne cene gasa uticale su i na tržište električne energije, pa postoji bojazan od nezapamćenih poskuljenja struje i restrikcija.

Energetska kriza deo je i geopolitičke igre velikih sila, pa SAD optužuju Rusiju da gas koristi kao „političko oruđe“, dok Rusija smatra da je probleme sa gasom stvorila sama Evropa čije kompanije “jeftin ruski gas preprodaju po daleko višim cenama”.

Natezanja oko procesa puštanja u rad gasovoda Severni tok 2, kojim treba da se dopreme dodatne količine ruskog gasa do Nemačke, kontinuirani pritisci Amerike na svoje saveznike i evropske kupce ruskog gasa da što više kupuju (skuplji) tečni prirodni gas koji dolazi iz SAD, biće i u narednoj godini dodatni razlozi za energetsku brigu evropskih potrošača.

Tenzije oko Ukrajine

Rusija i SAD i NATO su u već za janur najavili seriju susreta sa ciljem prevazilaženje krize koja podseća na hladni rat. U centru zbivanja se našla Ukrajina.

Zapadne zemlje prebacuju Rusiji da duž ukrajinske granice gomila interventne trupe (koje po različitim izvorima broje od 70 do 175.000 vojnika), a koje samo čekaju Putinov mig da upadnu u Ukrajinu. Moskva to odbacuje kao „zapadnu propagandu“ koja skreće pažnju sa pravih problema. Putin je postavio „crvene linije“ i zapretio „adekvatnim odgovorom“ ako ih SAD i NATO budi prešle.

Američki predsednik Džozef Bajden je najavio uvođenje dodatnih sankcija Rusiji, ukoliko ruske trupe budu intervenisale u Donbasu, i rasporađeivanje dodatnih trupa ali oružja u blizini Rusije.

Kina vodi svoju politiku i blagonaklono gleda na Rusiju, dok SAD od Evropske unije očekuju podršku za pritiske i na Rusiju i na Kinu, pa se u 2022. očekuje produbjivanje hladnoratovskog jaza.

Kovid do daljnjeg

Ni u narednoj godini nema nikakvih naznaka kraja pandemije i „povratka u normalu“.

Ipak, iz farmaceutske kuće Moderna optimistički najavljuju da će se sa koronom raskrstiti za godinu dana, imajući u vidu povećanu proizvodnju vakcina koja obezbeđuje globalne potrebe. Sličnog mišljenja je i direktor Svetske zdravstvene organizacije  Tedros Gebrejezus, koji takođe veruje da bi naredne godine mogao biti kraj globalne pandemije.

Više pesimizma iskazali su zvaničnici farmaceutskog giganta Fajzer, koji predviđaju da će čovečanstvo voditi bitku sa koronom najmanje do 2024. godine, te da bi kovid tada mogao da postane endemska bolest, nalik gripu.

Direktor ruskog Gamaleja centra koji proizvodi Sputnjik V Aleksandar Gintsburg kaže da će se pandemija okončati “kada 70 do 75 odsto populacije” bude imalo dovoljno antitela, što znači da se „sadašnji tempo vakcinacije mora ubrzati tri do četiri puta”.

U svetu je do sada od virusa kovid 19 zvanično zaraženo skoro 280 miliona ljudi, a preminulo je blizu 5,4 miliona. Veći deo čovečanstva sprema se za peti talas korone, uprkos tome što je do sada dato oko devet milijardi doza raznih vakcina protiv ove bolesti.

Povećanje kamatnih stopa

Zemljama u razvoju se početkom 2022. diže kosa na glavi zbog najave američke Centralne banke da će od marta postepeno povećavati referentne kamatne stope.

Pandemija korona virusa i globalno zaključavanje negativno su uticali na ekonomski razvoj zemalja širom sveta, pa su vlade i centralne banke bile prinuđene da ubrizgavaju stotine milijardi evra i dolara u lokalne ekonomije. Takvi finansijski stimulansi – uz aktuelnu energetsku krizu i rast cena gasa i struje na Starom kontinentu koja se polako preliva i preko okeana – doneli su i rekordnu inflaciju u vodećim svetskim ekonomijama, ponajviše u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj. Primera radi, novembarska inflacija u Americi iznosila je čak 6,8 odsto, što je najveća stopa još od 1982. godine.

Prva je reagovala Banka Engleske, koja je već podigla kamatnu stopu sa 0,1 na 0.25 odsto. Iako je američki Fed ranije  najavljivao da će kamatne stope ostati na nuli najmanje do 2023, a sve u nameri da se podrži tamošnja ekonomija tokom pandemije, inflatorni pritisci naveli su Fed da podigne troškove zaduživanja, pa će kamatne stope do kraja 2022. porasti za tri četvrtine procenta, a možda i više ako bude bilo potrebno.

Ova odluka nosi sa sobom brojne rizike, posebno za ekonomije u razvoju, mada će na udaru biti i pojedine zemlje u evrozoni koje imaju problema sa prevelikim zaduženjem.

Ćitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com