Krah evropskog tržišta električne energije: Strujni udar

Krajem avgusta došlo je do kolapsa na tržištu struje u Evropi: cena struje na tzv. spot tržištu za kupovinu godinu dana unapred u Francuskoj u jednom trenutku je prešla magičnu granicu od 1000 evra za megavat-sat, dok se u Nemačkoj približila toj sumi. To je fantastično visoka cena, neodrživa i za stanovništvo i za privredu. Cena struje na tržištu se u prethodnih desetak godina, sve do leta 2021. godine, kretala oko 45 evra.

Problemi na tržištu struje su počeli još prošle jeseni, ali je tek sada došlo do ozbiljnije reakcije. Dok se kriza raspirivala, evropske institucije su radile brzinom puža. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tek 8. juna, na sednici Evropskog parlamenta, izjavila da tržište struje više ne funkcioniše. U tom trenutku to je bila “revolucionarna izjava”, jer je do tada iz evropskih institucija uporno ponavljano da se tržište struje ponaša upravo onako kako je zamišljeno (odnosno, da favorizuje prevashodno tzv. “obnovljive izvore” – OI).

Trebalo je da prođe skoro tri meseca od te izjave i da nastupe mnogo veći poremećaji na tržištu struje (i gasa), da bi se najzad pojavila konkretna reakcija iz Brisela…

Početak bunta

Prošle nedelje u Pragu se, prema procenama agencije Rojters, skupilo preko 70.000 građana koji su protestovali zbog previsokih cena energije. Na protestu, koji su organizovale desničarske organizacije, okrivljena je EU zbog pogrešne energetske politike; demonstriralo se i protiv NATO-a, i protiv izbeglica iz Ukrajine.

U Napulju je organizovano paljenje računa za struju, a u Velikoj Britaniji se formirao pokret “Don’t Pay UK” (ne plaćaj), koji je za sada okupio 150.000 potpisnika… Prošle godine, domaćinstva u Britaniji su potrošila energiju u vrednosti od 30 milijardi funti, dok bi naredne godine, kako sada stvari stoje, istu količinu energije morala da plate 170 milijardi funti…

Realno je pretpostaviti da će Srbiji u hladnim danima nedostajati između 10 i 15 odsto papreno skupe struje. Situaciju dodatno otežava činjenica da su zbog velike suše hidroakumulacije na veoma niskom nivou…

Pročitajte ceo tekst Bogdana Petrovića u nedeljniku „Vreme“ od četvrtka, 8. septembra 2022.