Koji je cilj američkih sankcija NIS-u?

Desetak dana pre inaugiracije Donalda Trampa, Sjedinjene Države uvele su sankcije Naftnoj industriji Srbije, „najteže“ protiv neke kompanije koja posluje u Srbiji, rekao je predsednik države Aleksandar Vučić.

On je objasnio da su sankcije formulisane tako, da ruski kapital  mora da se povuče u potpunosti, da mora da se eliminiše bilo kakav interes Rusije u NIS-u i da za to Srbija ima samo 45 dana.

Foto: Tanjug/Nikola Anđić

Srbija neće ništa da otima od Rusa, rekao je Vučić, što bi trebalo da znači da će ponuditi određenu sumu za otkup ruskih akcija u NIS-u, ali bi i to moralo da odobri Ministarstvo finansija SAD.

Kako Vučić kaže

Po principu „Vučić zna šta je najbolje za sve nas“, predsednik Vlade i Srpske napredne stranke Miloš Vučević je izjavio da nije Srbija meta američkih sankcija, ali da one „suštinski komplikuje situaciju“ zemlje i zahtevaju „jednu simultanku predsednika Vučića i cele države sa dva saigrača – i sa SAD i sa Rusijom“.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Pošto je još jednom podvukao ko je pravi šef vlade kojom on formalno rukovodi, Vučević je ponovio sve što je Vučić prethodno rekao – da je sada važno da „prijatelji iz Rusije probaju da razumeju poziciju Srbije, odnosno da Srbija nije pion u rukama one druge strane“.

Jer ako Rusi ne izađu iz NIS-a, on „nigde neće moći da kupi naftu, neće moći nigde da uzme kredit, neće moći da koristi bankarske usluge“, objasnio je Vučević.

Sa druge strane Srbija bi htela da obnovi gasni aranžman sa Rusijom za naredni period, naravno po najboljoj ceni i dovoljne količine.

Koliko će „prijatelji iz Rusije“ imati razumevanja za to što se „prijatelji iz Srbije“ pokoravaju ultimatumu neprijatelja iz Amerike, ostaje da se vidi. Pogotovu što će epilog ove priče biti da će Srbiji u krilo da padne sto odsto vlasništva NIS-a.

Pritisak da se promeni spoljna politika Srbije

Ako su istinite tvrdnje domaćih državnih zvaničnika da je američka administracija naložila totalno neutralisanje ruskog vlasničkog udela u NIS-u (bez mogućnosti smanjivanja vlasništva ispod praga od 50 odsto akcija) onda posredi nisu sankcije kompaniji već isključivo mere protiv jedne zemlje u cilju promene njene spoljne politike, piše „Forbes Srbija“.

Srbija od napada Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. u novom hladnom ratu balansira između Rusije i Zapada. Odlazeća američka administracije na to hoće da stavi tačku, piše „Forbes“.

Vladimir Putin,Aleksandar Vucic

Za tako nešto ne ppostoji bolja meta od strateški važne kompanije koja drži oko 80 odsto domaćeg tržišta motornih goriva (oko 50 odsto maloprodaje) i poseduje rafineriju u Pančevu u kojoj se prerađuje oko četvrtina domaće sirove nafte i ostatak iz uvoza koji mahom dolazi putem Jadranskog naftovoda.

Ključno pitanje sankcija, koje su bile očekivane, tiče se upravo mogućnosti da NIS nastavi da nesmetano uvozi sirovu naftu, s obzirom na to da je obruč oko finansijskih sankcija i nemogućnosti snabdevanja opremom na Zapadu počeo da se steže još od 2022. godine, piše „Forbes“.

Kako isplatiti Ruse

Ako i dalje želi da se u konfliktu Rusije i Zapada ne svrsta ni na jednu stranu, Srbija je sada pred izazovom kako da ne naljuti Putina, a da obezbedi redovno i povoljno snabdevanje naftom i gasom.

Matematičke gledano rešenje je jednostavno, kaže za Glas Amerike stručnjak za energetsku politiku Miodrag Kapor.

Naftna_industrija_04

„Imamo Beogradsku berzu, pogledamo koliko košta jedna deonica, to pomnožimo sa brojem deonica koje drži ruska strana i dobijete cenu koju Srbija treba da isplati ruskim akcionarima, Gazprom njeftu i Gazpromu. To je najjednostavnije“.

Kapor kaže da je pretprošle godine dobit NIS-a bila 1,3-1,4 milijarde evra. Smatra da je bitno da Rusija sada neće moći direktno da kontroliše deo dobiti i da ga „preusmerava za potrebe svoje mreže agenata, svojih interesa u regionu, uljučujući i medije“, a zna se da je Srbija glavni saveznik Rusije u regionu.

Mogućnost nacionalizacije

Profesor na Univerzitetu FEFA Goran Radosavljević u razgovoru sa Glas Amerike ukazuje i na mogućnost „ekstremne varijante“ – da država proglasi da je u pitanju nacionalni interes i nacionalizuje NIS.

Makar „privremeno, ukoliko bi to Amerikancima bilo prihvatljivo, a da onda u pregovorima sa ruskom stranom prosto nadomesti štetu koju bi Rusi imali“, kaže Radosavljević i ističe da je sada veliko pitanje šta je u ovom trenutku ruski interes.

„Ruski interes ovde nikad nije bio prvenstveno ekonomski, već je pre svega bio politički kroz uticaj koji kroz jednu takvu kompaniju ima u regionu. I taj politički interes će oni verovatno pokušati da sačuvaju ili makar da naplate. Tako da ne očekujem da rešenja budu laka“.