Foto: Strahinja Aćimović/Tanjug
Teško je izdvojiti jednog organizatora litija koje se poslednjih nedelja održavaju u Beogradu. Organizuju ih, ili im u tome pomažu, razne desničarske partije, grupe i pokreti, a vetar u leđa im duva Srpska pravoslavna crkva. Ni u subotu 17. septembra nemaju nameru da sede skrštenih ruku
Na trećim po redu crkvenim litijama za “spas” Srbije održanim u nedelju 11. septembra, baš uoči početka sedmice Europrajda, okupilo se i staro i mlado. Pod srpsko-ruskim barjacima, ikonama i Putinovim slikama, a sve u ime ljubavi božje, veliki broj ljudi protestovao je protiv vidljivosti LGBTIQ zajednice.
Uvelikoj koloni te večeri stopili su se pripadnici ekstremne desnice, razni desničari, sveštenici, monasi i “obični” ljudi. Kada osete da su tradicionalno i konzervativno društvo, ali i pravoslavne vrednosti, kako ih oni shvataju, “ugroženi” vrlo brzo nestaju sve nesuglasice među njima koje su do juče imali. Na tome bi im mogla pozavideti svaka građanska opozicija.
Crkvenu litiju je začinio Patrijarh Porfirije molebanom, ujedinivši dodatno celo svoje stado.
Dok se u pozadini čula crkvena muzika, ili pak pesme o kosovskom boju, cela kolona je manje ličila na šetnju za porodicu, kako pojedini umeju da kažu, a više na kaznenu ekspediciju protiv evropejstva koje je za njih oličeno u Evroprajdu.
Teško je izdvojiti jednog organizatora crkvenih litija, s obzirom da one funkcionišu tako što more predstavnika desničarskih partija, pokreta i grupa različitim vidovima komunikacije mobilišu svoje pristalice da se pridruže događaju.
Moleban ispred Hrama Svetog Save, gde je govorio patrijarh Porfirije, organizovala je Srpska pravoslavna crkva.
Srpski pokret Dveri
Od parlamentarne opozicije koja je učestvovala na crkvenim litijama, ističu se Dveri, a smatra se da su oni i jedni od organizatora. Kako je “Danas” pisao, njihov odbornik u skupštini grada Beograda Borislav Antonijević je i u vrhu i grupacije “Lekari i roditelji za nauku i etiku”, koja je takođe učestvovala u organizaciji šetnji.
Lider Dveri Boško Obradović rekao je u sredu da smatra da će do prajd šetnje ipak doći, te da će u tom slučaju biti i “porodične”. Obradović je pozvao MUP Srbije da se postara da sprovode svoju sopstvenu zabranu Parade ponosa.
Narodne patrole
U antihomoseksualnoj mobilizaciji istakli su se pripadnici Narodnih patrola – desničarske grupe nastale 2020. godine koja nema jasnu organizaciju, niti hijerarhiju, već po potrebi okuplja ljude za svoje akcije. Do ovih litija se uglavnom radilo o prepadima i građnskim hapšenjima migranata. Predvodi ih Damjan Knežević, koji je prema pisanju BIRN-a bio član “Zavetnika” od samog početka, dok su još bili pokret, ali ih je potom napustio.
Narodne patrole su napravile srpsko-rusku zastavu dugu više od 500 metara.
Imaju nekoliko Telegram grupa koje broje po nekoliko hiljada ljudi i preko kojih obaveštavaju ljude o planiranim akcijama. Pozvali su svoje pristalice da u subotu u ranim jutarnjim časovima dođu u Beograd, ponesu “vodu i sendvič” i čekaju dalje instrukcije.
Antiglobalisti
Kao jedan od vođa litija istakao se i lider grupe “Antiglobalisti Srbije” Ivica Božić, koji se proslavio sa snimkom “Sestre Milke iz Nemačke”, o kome je “Vreme” pisalo ranije. Njihov Telegram kanal broji nešto više od 3.000 članova.
Srpski pokret Dveri podržao je u više navrata proteste u organizaciji Antiglobalista, počevši još od onih protiv kovid-propusnica 2021. Godine.
Zavetnici
Predstavnici Srpske stranke Zavetnici na čelu sa Milicom Đurđević Stamenkovski bili su prisutni na prošlonedeljnim litijama, ali ostaje nepoznanica da li su učestovali u njihovoj organizaciji.
“Prosrpski” mediji
Nesebičnu podršku litijama pružio je i portal Srbin Info koji je detaljno ispratio svaku dosadašnju litiju. Urednik Dejan Petar Zlatanović je, prema pisanju „Danasa“, takođe bio jedan od organizatora.
Pored njih, tu su i razne druge Telegram grupe opskurnog sadržaja koje pozivaju članove da se pridruže litijama. Jedna od takvih je “Nulta tačka” – portal koji uređuje Mario Bojić, uglavnom poznat po podkastovima u kojima se uglavnom govori o teorijama zavere i ugroženosti srpskog duha i nacionalnog identiteta.
Njihov Telegram kanal broji preko 20.000 članova.
Sarađuju sa Antiglobalistima Srbije.
A šta će raditi u subotu
Prema sadašnjim informacijama Evroprajd šetnju u subotu zabranio je MUP, ali je isto tako zabranjena i “porodična” šetnja, odnosno litija. Organizatori Evroprajda najavili su da će se uproks zabrani okupiti ispred zgrade Ustavnog suda u Bulevaru Kralja Aleksandra i da će odatle krenuti u protestnu šetnju.
Iako im je odlukom MUP-a nova litija planirana za subotu zabranjena, srpski desničari teško da će sedati skrštenih ruku, barem ako je verovati izjavama i porukama koje šalju. Možda u manjem broju, ali će se svakako i oni okupiti.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Patrijarh srpski Porfirije služio je danas Svetu arhijerejsku liturgiju u Pećkoj patrijaršiji, istakavši važnost ljubavi prema bližnjima, ali i prema onima koji nas ne razumeju i ponekad ne prihvataju. Studenti u blokadi uputili su vernicima iskrene želje za mir, ljubav i nadu
Zahtev Milorad Dodik za privremenu meru odbijen je pred Evropski sud za ljudska prava, dok će se o njegovoj apelaciji odlučivati u narednim fazama postupka
KRIK je pisao da aktuelni premijer Srbije poseduje vilu od milion evra, pa je Đuro Macut podneo žalbu da mu crtaju metu na čelu i pozvao se na zlu kob Zorana Đinđića
Zašto Aleksandar Vučić uporno zove studente i opozicione partije na dijalog i treba li oni ikada da se odazovu
Konzorcijum privatnih prevoznika zvanično je zatražio od Grada Beograda povećanje plaćanja iz budžeta za više od šest odsto, navodi Centar za lokalnu samoupravu
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Desničarske grupe u Srbiji nisu samo „proizvedene“, jer ima mladih koji veruju u te ideologije, ali su „njihove vođe sigurno u kontaktu sa vlašću“, ili ih vlast podržava i kontroliše. Zbog toga apsolutno nikakav bezbednosni problem ne postoji što se tiče Europrajda, to je propaganda zarad skretanja pažnje javnosti sa drugih bolnih tema
Javna podrška tradicionalnoj porodici ovde i nije suština. Suština je da se ljudima koji ne dele isti pogled na svet uskrate prava koja ih čine jednakim i ravnopravnim građanima. Suština je da se ljudi koji vole ljude istog pola drže na ivici zakona, ili izvan njega, poput kriminalaca lišenih građanskih prava. Na taj način njihov se „greh“ kriminalizuje, a oni čine građanima drugog reda
Ekstremna desnica raste na egzistencijalnim strahovima ljudi. Vremena kriza, kakvo je naše obeleženo najezdom migranata na Evropu, pandemijom i ratom u Ukrajini, im pogoduju. Kada su Fejsbuk i Tviter počeli da ih cenzurišu, okrenuli su se Telegramu - sada tamo u kanalima sa preko hiljadu ljudi šire svoje ideje. Iako je prema mišljenju stručnjaka deo njih usisala Srpska napredna stranka, pitanje je koliko se njh otrglo kontroli
Konzervativne partije, desnicu, ne treba poistovećivati sa fašizmom, postoje jasne razlike u ideologiji. Srbska akcija, Carostavnik i Zentropa su, međutim, organizacije kod kojih se linija razgraničenja sa fašizmom odavno izbrisala
Da bi se razumelo kako razmišljaju moderni srpski neofašisti, najbolje je posetiti neki njihov skup. Koliko god to neprijatno iskustvo bilo, pruža uvid u ovu pojavu koja tinja u modernom društvu i hrani se na fašističkoj mitologiji. Iako više nisu u tolikoj meri prisutni u javnosti, oni nisu nestali. Nalaze se tu, među nama
