Istog trenutka kada je tišina u Kralja Milana prekinuta strašnim hukom, grupa mladića sa gradilišta „King's Circle Residences“ počela je da baca petarde i topovske udare na građane
Šta je prekinulo petnaest minuta ćutnje u subotu, 15. marta, u Ulici kralja Milana? Ekipa „Vremena“ i dalje rekonstruiše događaj uz pomoć svedočenja građana koja nam svakodnevno stižu.
Kako saznajemo, tren pošto se Ulicom kralja Milana prolomio strašan huk, grupa mladića je na građane bacala petarde i topovske udare sa gradilišta „King’s Circle Residences“, smeštenog u potezu između Jugoslovenskog dramskog pozorišta i Slavije, na uglu Kralja Milana i Svetozara Markovića.
O tome govore svedočenja koja smo prikupili od građana. Jedna od njih kaže da je stajala u Ulici Svetozara Markovića kada je, tačno u 19.11 časova, čula jak zvuk, poput prejake petarde. Inače, tačno u 19.11 desio se i zloslutni udar koji je izazvao masovnu paniku i stampedo, a baš tada se desio i haos kod Pionirskog parka, kada su iz šatorskog naselja poleteli topovski udari, flaše i kabanice, zbog čega su redari bacili prsluke i utrčali u masu.
„Između 18.30 i 18.45 takođe se čula ‘prejaka petarda’ na istom mestu i nešto se pušilo na uglu gradilišta“, dodaje ona.
Drugi građanin dodaje da su nepoznati ljudi sa gradilišta u istoj sekundi kada je prekinuta tišina upalili zeleni laser i ciljali ljude u glavu, kao i da su bacali topovske udare u park i ispod zgrade, samo na nekoliko metara od mase.
„Niko nije znao šta se desilo i to je bilo najgore. Osećaj je bio kao da su krenuli neki kamioni na ljude i da su počeli da pucaju na ljude“, kaže jedna svedokinja i dodaje:
„Međutim, onda smo shvatili da ne pucaju, nego da sa okolnih zgrada bacaju petarde na nas. Jasno su se videle siluete ljudi postavljenih u nezavršenoj zgradi odmah pored JDP-a, u pravcu prema Slaviji, koji sa spratova te zgrade bacaju petarde i druga pirotehnička sredstva na nas“.
I druga svedočenja govore isto. Neko se popeo na više spratove gradilišta – očevici uglavnom govore o četvrtom i petom spratu – i odozgo na unezverene građane počeo da sipa petarde i topovske udare.
Mrežama kruže i snimci ljudi u crnom koji upravo sa tog gradilišta snimaju demonstrante u Ulici kralja Milana.
Sinoć su na gradilištu prekoputa Hilton hotela primećena brojna lica kako snimaju i posmatraju ljude koji se nalaze u Kralja Milana. Isti likovi su odmah nakon puštanja topa i burne reakcije ljudi krenuli da bacaju petarde i dodatno time podstiču uznemirenost. pic.twitter.com/hQa4Q6HtQb
— JoJoJoDzo (@JoJoJoDzo) March 16, 2025
Neki građani su u čitavoj gunguli videli ljude sličnog opisa i ispred samog gradilišta.
„Nešto što nisam videla da se pominje je da su u istom trenutku (u trenutku kada je izazvan stampedo, prim. nov.), kroz masu protrčali likovi sa maskama, bar tamo gde smo mi stajali, na raskrsnici Kralja Milana i Svetozara Markovića“, piše jedna korisnica na društvenoj mreži Iks.
Nešto što nisam videla da se pominje je da su u istom trenutku kroz masu protrčali likovi sa maskama, bar tamo gde smo mi stajali, na raskrsnici Kralja Milana i Svetozara Markovića
— Mozda Luda (@true_misfit_) March 16, 2025
I jedan od građana koji se u tom trenutku nalazio na Cvetnom trgu video je grupu mladića koji iz tog pravca odlaze u pravcu Andrićevog venca, navlačeći pritom maske na lice.
Dejan Stanković je od 15.3. protivnik Republike Srbije i najveći neprijatelj države pic.twitter.com/dHDaEbFKl5
— filliposrb (@filliposrb) March 19, 2025
Ko je neovlašćeno ušao u gradilište?
Gradilište sa kojeg su bacana pirotehnička sredstva zapravo je nedovršeni kompleks „King’s Circle Residences“ čiji je investitor firma u većinskom vlasništvu bivšeg fudbalera Dejana Stankovića „Maison Royal“, dok je izvođač radova kompanija „Teka gradnja“.
Čitav kompleks potpuno je okružen panelima visokim najmanje dva metra. Na gradilište je lako ući jedino iz Ulice Svetozara Markovića, gde su postavljene i nadzorne kamere.
Ko su ljudi koji su 15. marta ulazili na gradilište, peli se na više spratove nedovšene zgrade i odatle bacali pirotehnička sredstva na građane? „Vreme“ je pokušalo da dobije ove informacije od izvođača radova.
Odgovor nismo dobili, iako su ljubazne zaposlene koje su se javile upisale naš kontakt i obećale da će nas pozvati direktor. Zvučalo je kao da im je ova informacija već poznata, jer je žena koja se javila rekla drugoj da novinari zovu „zbog onih što su se peli na zgradu“.
Direktor se još nije javio.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
