Rasprava Republičkog geodetskog zavoda sa novinarima i građanima na Tviteru već nekoliko dana ne jenjava. I dok se pozivaju na transparentnost u svom radu, ni na jedno od postavljenih pitanja ne daju konkretan odgovor
Najnovija meta ove rasprave postala je medijska kuća N1, nakon što ih je novinarka Neda Obradović Vulović kontaktirala putem mejla.
Tada je ova institucija od novinarke zatražila autorizaciju urednika, kao i potvrdu da su njena pitanja prošla kroz proces uredničke provere i odobrenje.
„Očekujemo da će N1 pružiti neophodne informacije kako bi očuvali transparentnost i verodostojnost, što profesionalni standardi i etički kodeksi u novinarstvu snažno zagovaraju”, naveo je RGZ u svom tvitu.
RGZ sa punim razumevanjem postavlja pitanje medijskoj kući N1:
Kako se odvija procedura odobravanja pitanja od strane glavnog i odgovornog urednika?Kada smo zatražili autorizaciju glavnog urednika za pitanja koja nam je uputila novinarka Neda Vulović Obradović putem mejla,… pic.twitter.com/j4Abfw3VKR
— Republički geodetski zavod (@RGZofficialSrb) March 21, 2024
„Onaj ko piše na Tviteru u ime RGZ-a i odgovara mi se ponaša kao i svaki drugi bot. Ja sam se potpisala imenom i prezimenom, postavila pitanja u ime redakcije, dok se taj neko ko sve to piše skriva iza institucije koja je mnogo starija i značajnija od nas pojedinačno”, rekla je Neda Vulović Obradović.
Ilegalna legalizacija
Cela hajka počela je kada je novinar BIRN-a Radmilo Marković na Tviteru naveo da je dobio dva dokumenta od RGZ za dve lokacije, ali da su mu odbili zahtev za još četiri dokumenta jer se „jedan od ta četiri tiče jedne VIP osobe” – Aleksandra Šapića.
Kao razlog odbijanja zahteva, naveli su da je ovaj dokument u nadležnosti Sekretarijata za poslove legalizacije Grada Beograda. Ipak, prema Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, svaka institucija ima obavezu da dostavi neki dokument ukoliko ga poseduje.
Markovićev zahtev odbijen je i zbog navodne zaštite privatnosti fizičkog lica, jer, kako tvrde, za ovakve dokumente je potrebna saglasnost vlasnika.
„U ovakvim slučajevima Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pravi izuzetak ukoliko je u pitanju ličnost od javnog značaja ili je to lice svojim ponašanjem dalo povoda za traženje informacije. Na sve četiri lokacije koje sam tražio od katastra nalaze se nelegalno sagrađeni objekti, pa nelegalno ozakonjeni objekti tako da su sva ta lica dala povoda za traženje informacija, a dodatno, Šapić je dugogodišnji funkcioner”, rekao je Marković za „Vreme”.
Kaže da postoje brojni podaci u nelegalnoj gradnji Aleksandra Šapića i da su mediji tokom 2021. godine u mnogo navrata pisali o Šapićevom objektu na Novom Beogradu. Podseća da je potrebno da objekat mora postojati na satelitskom snimku iz 2015. godine kako bi bio legalizovan.
On zaključuje da je sramotno da tako važna institucija na ovaj način komunicira sa građanima.
„Poražavajuće je da ova institucija omalovažava građane, koji su već gnevni zbog toga što godinama čekaju da im se reše dugogodišnji predmeti. To na mikronivou govori kako se troši javni novac, jer se resursi i energija zaposlenih troše za rasprave na Twitteru, umesto na rešavanje ovih problema.”
Rupa u saksiji ili dugogodišnji nemar
Povodom teksta koji je juče objavljen na našem sajtu, Republički geodetski zavod je saopštio da je došlo do zloupotrebe njihove transparentnosti i da „predstavnici određenih interesnih grupa zloupotrebljuju transparentnost”.
Diskusije koje se vode na Tviteru okarakterisali su kao napade i provokacije medija koje smatraju glasnogovornicima ovih interesnih grupa.
Brojni građani su reagovali i iskazali razočarenje radom Katastra, institucije koja je postala simbol začaranog kruga papirologije nezavršenih poslova.
Jedan od korisnika Tvitera direktno je uputio pitanje RGZ-u o tome gde se nalazi jedna parcela, a kao odgovor je dobio da „traži rupu u saksiji .
Na pitanje jednog građana koliko godina je potrebno da čeka odgovor na žalbu podnetu u novembru 2022. godine, Republički geodetski zavod odgovorio je da je to tipičan primer provokacije i da taj problem mogu rešiti putem brojnih elektronskih usluga.
Oni takođe navode da njihova institucija „broji preko 3.000 zaposlenih, od kojih je preko 800 diplomiranih inženjera, preko 400 diplomiranih pravnika i preko 1.800 zaposlenih drugih zanimanja”.
Nije poznato ko vodi nalog na društvenoj mreži katastra u ime tolikih hiljada zaposlenih.
Od 2017. godine direktor RGZ-a je Boško Drašković, a Vlada Srbije je 2022. godine donela odluku da će na ovoj poziciji ostati još pet godina.
Studenti blokiraju fakultete širom Srbije dok im se ispune četiri zahteva koja su izneli pred nadležne. Sa sadržajem zahteva su do sada upoznati mnogi, osim premijera i predsednika države koji tvrde da su zahtevi ispunjeni, nejasni i nefer. Zbog toga su ih studenti pojasnili
Trener Partizana Željko Obradović, devetostruki prvak Evrope, podržao je studentske proteste u Srbiji
Kosovski parlamentarni izbori održaće se za mesec i po dana, te su u toku sertifikacije prijavljenih kandidata. Jedna od njih je i Srpska lista koja je ove nedelje imala problema zbog nepotvrđivanja u Centraloj izbornoj komisiji Kosova (CIK). Zašto? Koja je politička pozadina, ako je zakonski sve ispravno? Šta kaže međunarodna zajednica
Student Fakulteta organizacionih nauka Lazar Stojaković saopštio je na svom Instagram nalogu da je pozvan na informativni razgovor sa Bezbednosno informativnom agencijom (BIA). Postavlje se pitanje da li je ovakvo postupanje zakonito
Novosadski studenti pozvali su kolege, profesore i građane da se u petak u 11:52 sati okupe ispred zgrade Radio-televizije Vojvodine. Oko stotinu studenata ispred Filozofskog fakulteta u Sarajevu kako bi pružilo podršku studentima u Srbiji
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
