Za desetak dana, tačnije od 1. septembra, na uniformama saobraćajnih policajaca naći će se 60 kamera koliko ih je Ministarstvo unutrašnjih poslova na poklon dobilo od Ministarstva pravosuđa SAD.
Od kad ih je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil uručio Ministarstvu unutrašnjih poslova, u javnosti se postavlja pitanje da li će kamere ugroziti privatnost vozača.
Od nadležnih se dobija uverenje da neće, te da je sve pažljivo osmišljeno i dugo pripremano.
Brišu se posle 45 dana
Iz MUP navode da je svrha snimanja da se dokumentuje primena policijskih ovlašćenja, za analizu, obuku i unapređenje rada ali i sprečavanje zloupotreba od strane policijskih službenika, kao i korupcije.
„Ove kamere osiguravaju transparentnost i osiguravaju da se poštuju svačija prava”, poručio je Hil i dodao da će SAD finansirati kamere na uniformama srpske policije „radi transparentnosti i bezbednosti svih nas“.
Ono što se zna jeste da će policajac imati obavezu da obavesti građane da će njegova intervencija biti snimljena. Policijski službenik nema dodira sa podacima koji su u kameri, a podaci će se čuvati 45 dana i posle toga će se automatski brisati. Tim rokom su se, kaže, rukovodili zato što Zakon o policiji predviđa da se pritužba može podneti MUP-u roku od 30 dana od dana kada se događaj desio.
Dokaz na sudu ili ne?
Zaštitnik građana Zoran Pašalić kaže za Novosti da ove kamere imaju veliki značaj kao antikorupcijsko sredstvo, a da je ceo projekat pažljivo ispitivan tri godine.
Da su ovakve kamere potrebne, kaže da je ukazivao još 2010. godine, kada je postao predsednik Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu i kada se sreo sa žalbama građana kod policijskih intervencija.
Jedini način da se eliminiše mogućnost lažnog prijavljivanja policajca ili, pak, netačnih navoda da je građanin prekršio propise, jeste da se intervencija snimi.
„Za tri godine učinjeni su neophodni koraci da se utvrdi da li bi se uvođenjem kamera kršila prava građana. Konsultovane su i služba Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i institucija Zaštitnika građana. Kamere se mogu koristiti i kao dokazni materijal u postupku ako u momentu vršenja kontrole dođe do prekršaja ili krivičnog dela. Recimo, prekršaja protiv javnog reda i mira, prekoračenja službenih ovlašćenja, ili ometanja službenog lica u vršenju službene dužnosti“, objašnjava Pašalić.
Međutim, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije Slaviša Lakićević nedavno je za RTS dao drugačije objašnjenje.
Istakao je da je svrha snimanja da se dokumentuje primena policijskih ovlašćenja, za analizu, obuku i unapređenje rada ali i sprečavanje zloupotreba od strane policijskih službenika, kao i korupcije.
„Ove kamere nećemo koristiti za procesuiranje krivičnih dela i prekršaja. Koriste se samo za audio i video snimanje ili dokumentovanje postupanja policijskih službenika da bi njihov rad bio zakonit, profesionalan i odgovoran. I da bude dokaza kada bude potrebe za tim“, precizirao je Lakićević.
I predsednica Prekršajnog suda u Beogradu Olivera Ristanović kaže da snimci sa kamera neće biti korišćeni kao dokaz u sudskom postupku, izuzev ukoliko snimak bude tražen od suda. Takozvene, „bodi-kamere” neće snimati prekršaje, nego će kontrolisati komunikaciju policajaca sa učesnicima u saobraćaju..
“Mi smo se u sudnicama naslušali raznih odbrana koje predstavljaju pravo okrivljenog da se brani na sve načine, ali i pritužbi na rad i ponašanje policajca kao pojedinca. Zato bih volela da vidim snimak komunikacije od početka, kada policajac kaže: „Dobar dan, znate li zašto ste zaustavljeni?”, jer mislim da bi to zaista bilo zanimljivo. Sud bi mogao da traži i dobije snimak i podatke na način kako to propisuje Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), jer bi takav snimak bio važan u procesima koji se vode zbog napada na službeno lice ili vređanja, kao i u antikoruptivnim postupcima. Da bi takav snimak bio dokaz u sudskom procesu, krivičnom ili prekršajnom, podleže proceduri propisanoj ZKP-om. Nije moguće na sudu pribaviti i prezentovati validan dokaz ukoliko nije izdata naredba nadležnog javnog tužilaštva ili suda. Policija ne može snimak sa ovih kamera samoinicijativno da obradi i dostavi sudu, već mora da poštuje proceduru jer bi u suprotnom ovakav snimak postao nezakonito pribavljen dokaz“, objasnila je za “Politiku” sudija Olivera Ristanović.
Koliko traje snimanje?
Zaštitnik građana navoda da se u ovom trenutku razmatra koliko će snimanje trajati – 30 ili 60 sekundi. Kamera je povezana sa softverom i trajanje snimanja biće softverski zaštićeno. Snimak će biti dokaz da li se policajac ponašao adekvatno, odnosno da li su se adekvatno ponašali zaustavljeni vozači.
„Podaci ne mogu da budu zloupotrebljeni jer govorimo o posebno zaštićenom softveru, za koji se tačno i unapred zna ko njime rukuje. Ne može mu pristupiti neograničen broj ljudi. Ako neka informacija ‘procuri’, znaće se ko je zloupotrebio ovlašćenje“, ističe Pašalić.
Kamera ne prepoznaje lice
Za poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milana Marinovića ključno je to što ove kamere nemaju softvere za prepoznavanje lica. Samim tim i mogućnosti eventualnih zloupotreba su smanjene.
„Imamo uveravanja iz MUP-a da kamere neće biti uključene non-stop, pa samim tim neće biti kršena ni prava policajaca. Jer kada bi kamere snimale policajca tokom cele smene, kako npr. doručkuje, to bi bila prekomerna obrada podataka. Biće uključivane iskučivo kada policajci krenu u intervenciju“, kaže Marinović.
Dodaje da policajci neće imati uvid u snimljeni materijal, već će on biti memorisan pomoću uređaja u stanici. Snimci će biti čuvani najverovatnije 45 dana i mogu biti predati tužilaštvu, na njegov zahtev. Recimo da, ako postoji dokumentovan trag nuđenja ili traženja mita, ili napada na policajca.
„Bitno je da u posed snimljenog materijala ne dođe neovlašćeno lice i da oni ne „iscure“ u medije, jer bi to značilo prodor u sistem“, dodaje Marinović.
Struka keže da nema brige
I Milan Božović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatra da da u ovom slučaju nema straha od zloupotrebe.
Ističe da je ovo primer dobre prakse i da je cilj da se pre svega pojednostave komunikaciju između službenog lica i učesnika u saobraćaju.
„Pored komunikacije biće lakši jer svi jednostavno znaju da kamere dokumentuju njihovu komunikaciju i situaciju na terenu. One takođe olakšavaju i samo legitimisanje vozača, ali i konkretan rad službenog lica“, objasnio je Božović za Euronews Srbija.
Navodi da je cilj kamere da pre svega da objektivan uvid u to šta se desilo na terenu i ko je kako postupio, ukoliko se ukaže potreba za tim.
„Ako se desi da mora da se utvrdi šta se desilo na terenu, praksa je pokazala da često učesnici u saobraćaju objašnjavaju da se dogodilo jedno, a onda i policajci daju iskaz i tvrde drugačije. Tako se dolazi do varijante koje su suprotne, pa se legitimno postavlja pitanje kome će da se veruje. Zbog toga će sa primenom ovakvih sistema, najpre policajcima biti lakše kada zaustave učesnika u saobraćaju, a sa druge strane ovi drugi će sve da prihvate sa rezervom. Na kraju krajeva, svi su svesni da sve ostaje zapisano, i da ukoliko dođe do potrebe ovaj video zapis može da se pogleda“, objašnjava Božović.
Kaže da je ova praksa inače prisutna u celom svetu, i da su mnoge zemlje, kada su u pitanju kombinacija kamere i policija su išle korak dalje.
B.G./Novosi/Politika/Euronews Srbija
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
