U četvrtak (26. septembar) nešto posle 15h nekoliko navijača Partizana – sezonaca koji su odani košarkaškom klubu – zaludno je tumaralo ispred stadiona u Humskoj.
Teško da ovi ljudi u životu nisu imali pametnija posla, ali su se zaputili kako bi preuzeli svoje fizičke (plastične) sezonske karte.
No, svi šalteri na stadionu su bili zatvoreni i navijači su se zbunjeno zgledali i otišli svojim poslom.
I to iako je ranije u mejlu koji je KK Partizan prosledio kupcima sezonskih karata jasno pisalo da će neisporučene sezonske karte, kao i one za ljude koji žive u inostranstvu, biti na blagajnama fudbalskog stadiona od srede (25. septembar), svakog radnog dana od 15h.
Ali, to ni izbliza nije prvi put da KK Partizan svoje najvernije navijače – koji su skupo platili sezonske karte – vuče za nos.
Kad, gde, šta, kako
Naime, u još ranijem mejlu je najavljeno da će fizičke karte biti na blagajni stadiona između 20. i 25. septembra. Ali, onda je to poništeno jer navodno nisu odštampane na vreme.
Sada su, opet navodno, u procesu slanja kurirom, ali ih većina navijača nije dobila – a sezona je već počela utakmicom u sredu protiv Borca iz Čačka.
Partizan je reagovao tako što je za tu utakmicu dopustio slobodan ulaz na viši nivo Arene, dok su sezonci mogli da iskoriste svoje onlajn-karte na pametnim telefonima.
Takođe – iako je najavljeno da će se prestati sa takvom praksom – dopušteno je bilo da ljudi jedni drugima šalju QR kod kako bi ušli u halu.
A još pre toga su rokovi za nabavku karata više puta pomerani i bilo je još kojekakvih zbunjivanja.
Mejl ne postoji
Recimo, sezonci koji žive u inostranstvu – gde se karte ne isporučuju – trebalo je da na jednu od dve ponuđene mejl adrese prijave ko će u njihovo ime preuzeti kartu.
Ali, nijedna od dve adrese nije postojala pa je Partizan dan kasnije dostavio nove dve mejl adrese.
Još pre toga je Partizan šokirao sezonce činjenicom da karte neće biti plastične – osim ako se ne doplati tri hiljade dinara za njihovo štampanje, što se do sada podrazumevalo.
Zašto bi neko uopšte uzeo štampanu kartu? Zato što je oduvek uobičajeno da sezonci koji ne mogu na utakmicu ustupe kartu nekom drugom. Karta na telefonu, u takozvanom voletu, ne može se prenositi osim skrinšotom, a to je kao zabranjeno.
Još jedan od šokova je nekakva naknada za onlajn-prodaju. A tu još nismo došli do ponovo skupljih karata.
Podrška klubu, uprkos svemu
Za „normalna“ mesta (ne računajući lože i stolice uz teren) cene za stare sezonce išle su od 20.000 do 135.000 dinara. A za nove od 25.000 do 150.000. To je oko 50-60 odsto skuplje nego cene koje naplaćuje Crvena zvezda.
No, Partizanovci su ponovo razgrabili sezonske karte, ima ih oko 17.000. Deluje da i više cene trpe kako bi pomogli klubu koji se u daleko manjoj meri od Zvezde može osloniti na famoznu „pomoć države“.
Belodano je da je tako dobar deo ljudi – zbog besparice – odsečen od voljenog kluba i da na tribinama, i dalje glasnim i košarkaški pismenim, svoja mesta našli razni influenseri, turisti i oni koji bi da „budu viđeni“.
KK Partizan je tako i ove godine, kao i prethodne, priredio mali horor najvernijim navijačima i to, deluje, ne iz zle namere već iz očajne organizacije ili neznanja.
Kao da niko nikad u svetu nije prodavao veliki broj sezonskih karata, pa da je procedura potpuni novitet. Ako u Partizanu ne umeju, mogli su da pitaju nekoga ko zna.
