Filmski hit „Openhajmer“ Kristofera Nolana koji ovog leta, uz „Barbi“, vraća publiku u bioskope, nije prvi, a verovatno ni poslednjih film o projektu „Menhetn“. Naučni šef projekta u kome je konstruisana atomska bomba, kontroverzni američki fizičar Robert Openhajmer bio je junak više desetina filmova, uglavnom dokumentaraca, nekoliko TV serija i par filmova, mada nijedan nije privukao ni delić pažnje kao Nolanov film. Čak je i Televizija Beograd sedamdesetih godina snimila TV film „Slučaj Openhajmer“.
Isprva bojažljivo, a potom sve češće, atomska bomba je krajem pedesetih i početkom šezdesetih, sa zenitom Hladnog rata, postala neizbežna tema u knjigama i filmovima. Prenosimo odlomke iz upravo objavljene knjige „Alhemija bombe“ Slobodana Bubnjevića koja kroz dvadeset toponima daje sveobuhvatan pregled istorije nuklearnog doba.
„Londonski časopis Sandej Grafik 1957. godine objavio je u četiri nastavka priču „Poslednji dani na Zemlji“ engleskog pisca i aero-inženjera Nevila Šuta. Serija je privukla pažnju i Šut je, uz izvesna proširenja, od nje napravio roman „Na plaži“ (On the Beach), koji će postati jedna od najuticajnijih knjiga o nuklearnoj apokalipsi. Pre rata, Šut je projektovao dirižable, u ratu je učestvovao u osmišljavanju raznih novih, uglavnom beskorisnih oružja, da bi se nakon rata sasvim posvetio pisanju. Pedesetih je sa porodicom emigrirao u Australiju gde se i događa radnja njegovog romana – to je priča o nuklearnom ratu, jedna od prvih, nakon koga je veći deo sveta uništen, a radioaktivni oblak se približava Australiji, gde junaci romana čekaju sigurnu smrt.
Naziv knjige „Na plaži“ inspirisan je stihom iz poznate pesme Hollow man T.S. Eliota o propadanju nakon Prvog svetskog rata: „Na ovom mestu poslednjeg susreta, ispipavamo zajedno, i ćutimo, okupljeni na plaži“. U jeku Sputnjik krize, roman je brzo postao veliki hit i podstakao druge autore da se pozabave ovom temom – sledeće godine izaći će Red Alert Pitera Džordža, a potom i vrlo sličan Fail-Safe Eugena Bardika i Harvija Vilera koji je u nastavcima objavljivan u oktobru 1962, u jeku Kubanske krize, što je bez sumnje doprinelo njegovoj popularnosti, a možda, sa druge strane, i panici u javnosti.
Samo dve godine nakon Šutovog romana, američki producent i reditelj Stenli Kramer snimio je film sa najvećim zvezdama Holivuda tog doba: Gregori Pekom, Avom Gardner, Fredom Asterom i Entoni Perkinsom. Tako je nastao kultni film On the Beach, jedan od simbola Hladnog rata. Film nije ostvario očekivanu zaradu, niti osvojio značajne nagrade, ali je upostavio temelje novog filmskog žanra o nuklearnom ratu i radioaktivnom “kraju sveta”. Kramer je, međutim, imao daleko veće ambicije – film je premijerno prikazan 17. decembra 1959. u 18 bioskopa u različitim gradovima na svim kontinentima (uključujući i Antarktik). Američkoj i britanskoj projekciji prisustvovali su, uz zvezde filma, i sovjetski ambasadori, u drugim zemljama aktuelni lideri, dok su Gregori Pek i njegova žena putovali u Moskvu na tamošnju premijeru u Domu radnika gde se okupila publika od 1200 uglednih zvanica.
Do kraja 20. veka biće snimljeno više od 80 filmova o atomskom ratu i nuklearnim nesrećama – većina je snimljena osamdesetih godina, ali su značajni naslovi nastali i pre i posle toga. Među njima se svakako izdvajaju dva odlična filma iz 1964. godine o odbeglom nuklearnom bombarderu – Dr. Strangelove Stenlija Kjubrika i Fail-Safe Sidnija Lameta koji su nastali po romanima Red Alert i Fail-Safe. Zbog sličnosti priča iz ova dva romana, Kjubrik je tužio Lametovu produkciju, došlo je do sudske nagodbe, tako da je prvo emitovan Kjubrikov film koji će zbog toga postati mnogo poznatiji, mada ne i obavezno bolji.
Značajan deo „nuklearnog opusa“ čine filmovi zasnovani na stvarnim događajima, kao što je „Trinaest dana“ iz 2000. Rodžera Donaldsona o Kubanskoj krizi. Neki filmovi su čak postali akteri nuklearnih događaja – posebno je zanimljiva sudbina izvrsnog trilera China Syndrome Džejmsa Bridžisa, iz 1979. čije je prikazivanje počelo nekoliko dana pre nesreće u nuklearnoj elektrani „Ostrvo tri milje“ koja je imala neverovatnih sličnosti sa pričom filma. To je zaista neobičan slučaj – dvanaest dana posle premiijere, na drugom kraju SAD, u Pensilvaniji, 28. marta 1979. dogodiće se nesreća koja je najveći incident u nuklearnim elektranama u SAD, a koja kao da je prepisana iz Bridžisovog scenarija (koji je, inače, kasnije nagrađen i Oskarom).
Razvoj događaja, prenošen direktno na televizijama, prepleo se sa medijskom panikom, sa pokušajima zataškavanja koji su se pretvorili u farsu i bez sumnje, sa filmom koji je preterano tačno opisao stvarnost. Film se reklamirao sa proročkim sloganom: „Danas samo grupica ljudi zna šta je kineski sindom. Uskoro ćeš i ti znati“, koji se obistinio na neočekivan način“.
M.J.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
