Jovanka Broz: Imaginarni muzej sećanja prve dame Jugoslavije

Kad joj je umro suprug Josip Broz Tito, Jovanka Broz se preselila iz predsedničke rezidencije u Užičkoj 15 u vilu u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića 75, i iz starog prostora u novi prenela drage stvari.

Deo tog ambijenta u kome je živela svoje poslednje 33 godine, pokazan je na izložbi „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ koja je otvorena danas u sredu u Galeriji „Matice srpske“ u Novom Sadu.

Autori izložbe Nikola Ivanović i Ana Panić izabrali su da pokažu 36 umetničkih dela, njene lične predmete, fotografije i desetak komada nameštaja.

Nema pismenih ni usmenih svedočenja  „zašto je izabrala da i u novom prostoru živi okružena nameštajem iz prestoničke rezidencije i zašto baš tim a ne nekim drugim stvarima“, kaže za „Vreme“ Nikola Ivanović.  Pretpostavlja da se  najverovatnije radi „o njenoj potrebi da zadrži svakodnevnicu u kojoj je do tada živela“.

Nakon Titove smrti, o njegovoj zaostavštini brine Memorijalni fond Josip Broz Tito, pa tako i o stvarima koje je Jovanka prenela na novu adresu. „Na svakoj je inventarski broj Fonda, što znači da je ona sve vreme živela kao u muzeju“, kaže Nikola Ivanović i dodaje da upravo zato Ana Panić i on svoju izložbu zovu „zbirka Jovankinih uspomena, imaginarni muzej sećanja“.

Svaki eksponat na izložbi je postavljen onako kako se nalazio u Jovankinoj vili. „U spavaćoj sobi je slika Dječje igre Miljenka Stančića iznad kreveta, tamo gde je bila u njenoj vili i pre toga u rezidenciji. Pored kreveta su dve gravire rađene po slikama francuskog rokoko umetnika Žana Onora Fragonara Dobra majka i Ljubavni zavet, a na stočiću je njegov portret Madam Rekamije“, navodi Nikola Ivanović.

Indikativno je, smatra Ivanović što se u spavaćoj sobi nalaze umetnička dela baš tog sadržaja „u čemu je moguće videti metaforu za Jovankino neproživljeno roditeljstvo“, isto kao što i izbor da joj u blizini bude Madam Rekamije poznata iz Francuske revolucije, govori da se moguće poistovećivala s njom zbog učešća u NOB-u.

Iako bi se zbog naslova ove izložbe moglo pomisliti da su Brozovi bili koleklcionari, u pitanju je slučajni skup slika različitih po stilovima, vrednostima i značaju, koje su dobijali na poklon. Među njima je najznačajnija Žene u razgovoru Vlaha Bukovca iz 1898. i monumentalno platno Mladena Josića Priprema toalete u stilu poetizovanog realizma.

„Jovanka Broz je bila uzor drugim ženama“ kaže za „Vreme“ Ana Panić. „Ona je svojim izgledom, ponašanjem i javnim nastupima nastojala da se prikaže kao neko ko zastupa ravnopravnost i emancipaciju žena. U intervjuima ’Svijetu’ i ’Bazaru’ priča o opterećenosti žene koja radi i na poslu i kod kuće, i predstavljala sebe kao ženu radi i ima radnu sobu“, kaže Ana Panić.

U radnoj sobi su Jovankin sto i stolica, i Žene u razgovoru Vlaha Bukovca. a na stolu su Fabričke radnice. „Jovanka Broz nije mogla da utiče koje će slike dobiti na poklon ali je uticala na to šta će biti na zidovima prostorija u kojima živi“, smatra Ana Panić.

Tako je, objašnjava, „izabrala Bukovčevo platno na kome dve žene razgovaraju i deluju sigurno u sebe, i Pripremu toalete, najreprezentativniju sliku iz Josićevog ciklusa portreta glumica i pozorišnog sveta iz Narodnog pozorišta u kome je on bio scenograf. Na ovoj slici je portret primadone beogradske Opere Katice Jovanović u raskošnoj haljini dok se pred ogledalom priprema za scenu. Izgleda da Jovanka nije bežala od buržoa-ukusa: na svim portretima predstavljena je kao gospođa, samo na jednom je u partizanskom šinjelu“.

Autori izložbe su pokazali i Jovankine haljine u kojima je portretisana, i njene portrete.

Izložna „Partizanka i Fragonar. Kolekcija slika Jovanke Broz“ realizovana je u saradnji Galerije Matice srpske i Muzeja Jugoslavije, kao prvi projekat programskog luka „Heroine“ Evropske prestonice kulture.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com