Foto: AP Photo/Ariel Schalit
Izrael poseduje najmoderniji odbrambeni raketni sistem na svetu. Ni on, međutim, ne pruža potpunu zaštitu
Da nema „Gvozdenu kupolu“ u Izraelu bi bilo daleko više žrtava, ne samo u najnovijem napadu Hamasa, već i u prošlosti.
To je jedan od najmodernijih sistema za presretanje raketa na svetu, bukvalno lovi neprijateljske projektile i neutrališe ih. Proteklih dana su nebo iznad Izraela parali bljeskovi koje prati tupa eksplozija – svaki put je to značilo da je uništena jedna neprijateljska raketa, da su sačuvani ljudski životi, piše nemački „Špigel“.
Izraelci decenijama žive sa raketnim napadima mnogobrojnih neprijatelja iz regiona. Da bi se zaštitio, Izrael je razvio nekolicinu odbrambenih sistema – protiv raketa srednjeg i dugog dometa poseduje sisteme David’s Sling i Arrow 3.
Najčešći su, međutim, napadi raketama kratkog dometa koje lete veoma nisko. Za odbranu protiv takvih projektila imaju nekolicinu američkih Patriot-sistema i, pre svega, Iron Dome – „Gvozdenu kupolu“.
„To je veoma sposoban sistem“, objašnjava za „Špigel“ stručnjak tink tenka International Institute for Strategic Studies iz Londona Daglas Beri. „Gvozdena kupola“ veoma rano otkriva rakete kratkog dometa i veoma brzo reaguje ispaljivanjem odbrambenih raketa.
Ali da li je zaštita efikasne i kada se istovremeno ispali na hiljade raketa, što je Hamas učinio u subotu?
Kako sistem funkcioniše
Svaka baterija sistema „Gvozdena kupola“ pokriva teritoriju od oko 150 kvadratnih kilometara. Prvi put je u upotrebu stavljen 2011. godine, kada je uništio jednu raketu koja je iz Pojasa Gaze bila ispaljena na grad Aškelon na jugu Izraela. Od tada je ovaj sistem presreo na hiljade neprijateljskih raketa.
Sistem se sastoji od različitih, razdvojenih, mobilnih komponenti, tako da ga u slučaju da ga pogodi neprijateljski projektil ne bi celog uništio. Poseduje radar koji ne prepoznaje samo rakete, već i granate i artiljerijske projektile. Proizvodi ga državna odbrambena industrija Rafael Advanced Defense Systems.
Svaka baterija „Gvozdene kupole“ poseduje šaržer u koji staje 20 odbrambenih raketa. Podaci sa radara se obrađuju u komandnoj centrali. Jedina manuelna radnja je pritisak na dugme kojim se ispaljuju „interseptori“ – rakete presretači. Sve drugo je u potpunosti automatizovano.
Pitanje troškova
Problem velike većine odbrambenih raketnih sistema je što cena rakete presretača često višestruko premašuje cenu ofanzivne neprijateljske rakete, čime na duge staze napadač ostvaruje prednost.
Hamas, na primer, često koristi jednostavne rakete Kasam koje može i sam ručno da proizvodi. Izrada takve rakete bez navigacionog sistema košta manje od 1.000 dolara. Raketa Tamir koju koristi „Gvozdena kupola“ košta sa druge strane oko 50.000 dolara.
Da ne bi svaki put skupocenom raketom obarao jeftine rakete, radarski sistem Kupole izračunava mesto udara neprijateljskog projektila. Ukoliko pada na nenastanjeno područje, sistem je propušta.
Kako nadmudriti Gvozdenu kupolu
Osim što je sistem „Gvozdena kupola“ potpuno automatizovan, svaka od najmenje 10 baterija koje su u Izraelu u upotrebi može istovremeno da gađa do 6 meta.
Jedini način da se nadmudri ovaj sistem je da se veliki broj raketa iz različitih pravaca ispali istovremeno. To je Hamas prvi put probao 2021. godine kada je iz Gaze istovremeno ispaljeno preko 1.000 raketa, ne bi li izračunao rupe u sistemu. Kalkulacija je jednostavna: većina raketa će biti presretena, ali će neke stići do cilja, piše „Špigel“.
Ista taktika je primenjena i u najnovijem napadu. Hamas tvrdi da je samo u subotu u jutarnjim satima istovremeno ispalio 5.000 raketa. Nema podataka koliko ih je stiglo do cilja.
Proizvođač „Kupole“ tvrdi da je efikasnost sistema 90 odsto, što mnogi vojni stručnjaci smatraju preteranim. U svakom slučaju, kada su svi izraelski sistemi u funkciji, istovremeno može da se ispali 800 raketa. Kada su ispaljene, traje nekoliko minuta da se šaržeri napune. Tu nastaje rupa za neprijateljske projektile.
Bez obzira na to, kada se hiljade raketa ispali istovremeno, tu potpune odbrane nema – izvestan broj će stići do cilja. Da je to tako, potvrđuju slike razaranja iz Aškelona ili Tel Aviva.
J.H./Spiegel
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U napadu Hamasa na Izrael ubijeno je najmenje 900 ljudi, od čega 85 vojnika. Raste broj žrtava u Pojasu Gaze. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš zabrinut je zbog izraelske blokade palestinske teritorije
Ja se nadam da Palestinci u pojasu Gaze sada u miru sahranjuju svoje poginule sugrađane, da pristiglim lekovima leče ranjenike, da imaju struju i hranu i vodu za piće. Nadam se da građani Izraela više ne beže u skloništa zbog raketa koje na njih ispaljuju pripadnici Hamasa. Nadam se i da više neće biti antijevrejskih demonstracija u gradovima Evrope koje su inspirisale ovaj tekst. Bojim se, međutim, da ovo nije bio poslednji krvavi sukob između Izraelaca i Palestinaca i da je on samo povod za pojave koje su neki krstili "novim antisemitizmom"
Aleksandar Šćepanović, koji je jutros stigao iz Izraela, priča za portal „Vremena“
Sukob nakon napada Hamasa na Izrael u subotu poprima novu dinamiku. Izraelska vojna komanda naložila je potpunu blokadu Gaze. Izraelski borbeni avioni neprestano gađaju mete unutar palestinske teritorije, odakle se uzvraća ispaljivanjem raketa na Izrael. Sva je prilika da se Izrael sprema na kopnenu ofanzivu. Ubijeno je i devet Amerikanaca
Informaciju o nеstanku jе na svojoj Fеjsbuk stranici potvrdio i sam Dušan Mihalеk
U zamrznutim konfliktima koji dugo traju po pravilu periodično dolazi do usijanja i erupcije nasilja. Tako se mržnja militantnih Palestinaca prema „jevrejskom aparthejdu“ ovog vikenda smrtonosno izlila na izraelsku teritoriju. Nema sumnje da će odgovor uzdrmanog Izraela biti brutalan. Hezbolah, Iran i Sirija vrebaju priliku da se aktivno umešaju u rasplamsani sukob
Hamas je deo regionalnog saveza koji čine Iran, Sirija, šiitska islamistička grupa Hezbolah u Libanu i svi oni se protive američkoj politici na Bliskom istoku i Izraelu
