Jeftinim raketama na skupoceni odbrambeni sistem: Šta je „Gvozdena kupola“?

Da nema „Gvozdenu kupolu“ u Izraelu bi bilo daleko više žrtava, ne samo u najnovijem napadu Hamasa, već i u prošlosti.

To je jedan od najmodernijih sistema za presretanje raketa na svetu, bukvalno lovi neprijateljske projektile i neutrališe ih. Proteklih dana su nebo iznad Izraela parali bljeskovi koje prati tupa eksplozija – svaki put je to značilo da je uništena jedna neprijateljska raketa, da su sačuvani ljudski životi, piše nemački „Špigel“.

IMG-6618

Izraelci decenijama žive sa raketnim napadima mnogobrojnih neprijatelja iz regiona. Da bi se zaštitio, Izrael je razvio nekolicinu odbrambenih sistema – protiv raketa srednjeg i dugog dometa poseduje sisteme David’s Sling i Arrow 3.

Najčešći su, međutim, napadi raketama kratkog dometa koje lete veoma nisko. Za odbranu protiv takvih projektila imaju nekolicinu američkih Patriot-sistema i, pre svega, Iron Dome – „Gvozdenu kupolu“.

„To je veoma sposoban sistem“, objašnjava za „Špigel“ stručnjak tink tenka International Institute for Strategic Studies iz Londona Daglas Beri. „Gvozdena kupola“ veoma rano otkriva rakete kratkog dometa i veoma brzo reaguje ispaljivanjem odbrambenih raketa.

Ali da li je zaštita efikasne i kada se istovremeno ispali na hiljade raketa, što je Hamas učinio u subotu?

Kako sistem funkcioniše

Svaka baterija sistema „Gvozdena kupola“ pokriva teritoriju od oko 150 kvadratnih kilometara. Prvi put je u upotrebu stavljen 2011. godine, kada je uništio jednu raketu koja je iz Pojasa Gaze bila ispaljena na grad Aškelon na jugu Izraela. Od tada je ovaj sistem presreo na hiljade neprijateljskih raketa.

Pročitajte još Izraelski 9/11: Erupcija zamrznute mržnje

Sistem se sastoji od različitih, razdvojenih, mobilnih komponenti, tako da ga u slučaju da ga pogodi neprijateljski projektil ne bi celog uništio. Poseduje radar koji ne prepoznaje samo rakete, već i granate i artiljerijske projektile. Proizvodi ga državna odbrambena industrija Rafael Advanced Defense Systems.

Svaka baterija „Gvozdene kupole“ poseduje šaržer u koji staje 20 odbrambenih raketa. Podaci sa radara se obrađuju u komandnoj centrali. Jedina manuelna radnja je pritisak na dugme kojim se ispaljuju „interseptori“ – rakete presretači. Sve drugo je u potpunosti automatizovano.

Pitanje troškova

 Problem velike većine odbrambenih raketnih sistema je što cena rakete presretača često višestruko premašuje cenu ofanzivne neprijateljske rakete, čime na duge staze napadač ostvaruje prednost.

IMG-6619

Hamas, na primer, često koristi jednostavne rakete Kasam koje može i sam ručno da proizvodi. Izrada takve rakete bez navigacionog sistema košta manje od 1.000 dolara. Raketa Tamir koju koristi „Gvozdena kupola“ košta sa druge strane oko 50.000 dolara.

Da ne bi svaki put skupocenom raketom obarao jeftine rakete, radarski sistem Kupole izračunava mesto udara neprijateljskog projektila. Ukoliko pada na nenastanjeno područje, sistem je propušta.

Kako nadmudriti Gvozdenu kupolu

Osim što je sistem „Gvozdena kupola“ potpuno automatizovan, svaka od najmenje 10 baterija koje su u Izraelu u upotrebi može istovremeno da gađa do 6 meta.

Jedini način da se nadmudri ovaj sistem je da se veliki broj raketa iz različitih pravaca ispali istovremeno. To je Hamas prvi put probao 2021. godine kada je iz Gaze istovremeno ispaljeno preko 1.000 raketa, ne bi li izračunao rupe u sistemu. Kalkulacija je jednostavna: većina raketa će biti presretena, ali će neke stići do cilja, piše „Špigel“.

Pročitajte još Šta predstavljaju Hamas, Islamski džihad i Hezbolah?

Ista taktika je primenjena i u najnovijem napadu. Hamas tvrdi da je samo u subotu u jutarnjim satima istovremeno ispalio 5.000 raketa. Nema podataka koliko ih je stiglo do cilja.

Proizvođač „Kupole“ tvrdi da je efikasnost sistema 90 odsto, što mnogi vojni stručnjaci smatraju preteranim. U svakom slučaju, kada su svi izraelski sistemi u funkciji, istovremeno može da se ispali 800 raketa. Kada su ispaljene, traje nekoliko minuta da se šaržeri napune. Tu nastaje rupa za neprijateljske projektile.

Bez obzira na to, kada se hiljade raketa ispali istovremeno, tu potpune odbrane nema – izvestan broj će stići do cilja. Da je to tako, potvrđuju slike razaranja iz Aškelona ili Tel Aviva.

J.H./Spiegel

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com