Zbog početka pregovora sa poslovodstvom fabrike, radnici u Juri promenili dinamiku štrajka. Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović istakao da je veoma hrabro štrajkovati protiv ovakvih poslodavaca
Napominje da od štrajka ne odustaju i da to jeste mehanizam borbe, ali da će on zavisiti od toka pregovora.
Kaže da su juče sastali sa predstavnicima kompanije, a da su sastanku prisustvovali predstavnici Ministarstva rada u svojstvu medijatora.
„Činjenično stanje je takvo da predstavnici poslodavca koji su pristupili pregovorima i dalje nisu imali nikakav mandat da iznesu konkretnu ponudu. Na pregovorima smo zaključili da je komunikacija između srpskog i korejskog menadžmenta u Srbiji i centrale kompanije, dakle komunikacija unutar same firme, u toj meri disfunkcionalna da će pregovori morati da se odvijaju u ritmu i tempu koji je mnogo sporiji od onoga što bi trebalo da bude“, objašnjava Atanasovski.
Objašnjava da su predstavnici „Jure“ koji su bili na pregovorima nemaju moć ni da se sastanu sa štrajkačkim odborom bez odobrenja, a kamoli da pregovaraju bez odobrenja. Ipak, smatra da su shvatili ovaj štrajk ozbiljno.
„Mislim da korejski menadžment konačno shvata ozbiljnost situacije i da će ovog puta izaći sa konkretnom finansijskom ponudom, odnosno sa mogućnošću za proširenja budžeta za plate“, ističe Atanasovski.
Narednu rundu pregovora zakazali su, kaže, za petak prepodne. Međutim, ne očekuje da tada i konačno nešto reši.
„Očekujemo ovde maraton, ne očekujemo da se u petak nešto brzo reši. Naši zahtevi su vrlo kompleksni, oni zahtevaju promenu politiku obračuna plate u firmi, a ne samo visinu plate“, objašnjava Atanasovski.
Podsetimo, zahtevi štrajkača su se plata poveća 20 odsto, da se poveća naknada za topli obrok, da se bonus na prisutnost obračunava po danu prisutnosti na radnom mestu, kao i da se omoguće humaniji uslovi u toaletima fabrike.
Foto: FoNet/Medija centarMario Reljanović
Reljanović: Jasno da je štrajk zakonit
U javnosti su se pojavile i sumnje o legalnosti i legitimitetu štrajka s obzirom da rad ne obustavljaju svi radnici i radnice, stručnjak za radno pravo, Mario Reljanović iz Centra za dostojanstven rad za portal Mašina.rs pojašnjava da je štrajk zakonit.
„U štrajku učestvuje oko polovine zaposlenih ali je jasno da je on zakonito organizovan jer ga vodi sindikat, što znači da ne mora da učestvuje 50 odsto +1 zaposlenih da bi bio u skladu sa Zakonom o štrajku. Ne zaboravimo da nam je Zakon o štrajku iz 1996. godine i da sadrži razne čudna rešenja, u ovom slučaju ona idu u prilog štrajkačima odnosno sindikatima koji organizuju štrajk“, kaže Reljanović.
Ocenjuje da ne postoji ništa što bi moglo biti u pogledu zakona problematično u ovim zahtevima koji suštinski traže zakonito postupanje poslodavca.
„Naravno, poslodavac koji je poznat po kršenju zakona odmah je započeo sa svim poznatim strategijama zastrašivanja i razbijanja štrajka. Ostaje da se vidi koliko će u tome biti uspešan, ako se održi jedinstvo radnika i ako još radnika pristupi štrajku, moguće je da će biti u stanju da se izbore za određene zahteve. Tragedija je u tome što bi se ti zahtevi morali uglavnom podrazumevati, kada ne bi bio u pitanju politički zaštićen investitor. Iako je za sada izostala, verovatno će uslediti i reakcija vlasti koja će biti usmerena ka razbijanju štrajka. Ako se izdrži i taj pritisak, možemo pričati o pozitivnom ishodu štrajka“, naveo je Reljanović.
Smatra da do ovakvog nezadovoljstva radnika i radnica u Leskovcu ne bi došlo da se išta rešilo od svih problema o kojima godinama unazad pišu svi koji se bave radnim pravima u Srbiji.
„Štrajk je u Srbiji uvek potez očajnih i besnih radnika koji više ne vide druga sredstva za zaštitu svojih najosnovnijih interesa i prava. On nikada nije isplativ za štrajkače, jer neće dobijati nikakvu naknadu za vreme štrajka, pa je dodatno opterećenje u finansijskom smislu. A uvek je neizvestan sa stanovišta ishoda, jedino je izvesno da će poslodavac pokušati sa nizom nezakonitih pritisaka na radnike da obustave štrajk“, objašnjava Reljanović.
Ističe da je veoma hrabro štrajkovati protiv poslodavca koji je miljenik vlasti, ali i da je veoma velika nevolja koja tera ljude da započnu taj štrajk.
„To je jasan znak da se ništa nije promenilo na bolje ne samo u okvirima makro-politika, što i sami znamo bez štrajkova, nego i u smislu da nema nikakvog napretka na nivou primene postojećih zakona, koliko god oni bili loši, na šta su se radnici najčešće žalili“, zaključuje Reljanović.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predlog formiranja nove stranke ili koalicije unutar opozicije predložio je nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković. „Pošto studenti već dugo daju svoju energiju, zdravlje, pamet i hrabrost, to treba da se ubrza i da se 15. januar odredi kao dan kada opozicija mora da definiše šta će da radi“, kaže on
„Srpska lista nije overena u skladu sa Zakonom, već je ilegalno švercovana“, naveli su iz vladajuće stranke Samoopredeljenje na Kosovu, dodajući da je ova partija podnela žalbu sa zahtevom da se poništi odluka o overi Srpske liste za predstojeće parlamentarne izbore
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je u otvorenom pismu upućenom ambasadoru SAD ocenio da Hil zbog poslova američkih kompanija u Srbiji i izvoza municije u Ukrajinu „žmuri na ono što režim radi u Srbiji“
Postojanje tako velike paravojne formacije predstavlja pretnju po ustavni poredak i građani očekuju da ih nadležni organi identifikuju i razoružaju i obaveste javnost o identitetu njenih članova, navedeno je u inicijativi
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Poslednjeg dana godine predsednik Aleksandar Vučić pripretio je kolebljivcima iz partije, studentima i građanima Srbije ličnom falangom koja broji 17.000 ljudi i krvlju se zavetuje samo njemu, Vučiću
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!