Zaštitnik građana Zoran Pašalić nedavno je pokrenuo postupak kontrole ocene zakonitosti i pravilnosti rada Sektora za visoko obrazovanje postupajući po pritužbama studenata da im je onemogućeno da ostvare pravo na obrazovanje i da redovno pohađaju fakultete koji su u blokadi.
Prvi Zaštitnik građana u Srbiji Saša Janković kaže za „Vreme“ da je sadašnji Zaštitnik građana Zoran Pašalić „po slovu Ustava i Zakona ovlašćen da u svako doba pokrene postupak kontrole prema bilo kom organu ili organizaciji sa javnim ovlašćenjima, kada god posumnja – usled pritužbe ili drugih saznanja – da se desilo, dešava ili da preti kršenje prava građana“.
„Dakle, Pašalić zaista može da ispituje i da li greškama u radu obrazovnih institucija dolazi do povrede prava na obrazovanje, odnosno da li se propustima u radu, na primer Ministarstva unutrašnjih poslova, krši bilo čija sloboda kretanja“, kaže Janković.
Dodaje da bi upotreba ovlašćenja morala, sem što je moguća, i da ima smisla, „ili su njene jedine posledice razbacivanje para poreskih obveznika i urušavanje autoriteta Zaštitnika građana“.
Pravo na obrazovanje nije apsolutno pravo
Janković ističe da se ishod u oba slučaja unapred zna, i objašnjava zašto.
„Pašalić može fakultete da pita zašto studentima koji ne žele da protestuju nisu obezbedili odvijanje obrazovnog procesa. Ali lako je pretpostaviti odgovor: prvo, pravo na obrazovanje nije apsolutno pravo, dakle iz određenih razloga se može ograničiti. A Evropska konvencija o ljudskim pravima, te Ustav i zakoni Srbije kažu da se takva prava mogu ograničiti kada je to neophodno radi ostvarivanja prava drugih – u ovom slučaju to su drugi studenti koji koriste svoja prava na mišljenje, izražavanje i okupljanje“, objašnjava Janković.
Naglašava i da su ograničenja i nužna i zakonita i pravilna kada dođe do sukoba više prava koja nisu apsolutna, i ukazuje da se upravo to dešava.
„Dodatni razlog koji bi mogli istaći fakulteti je da u slučaju štrajka većeg broja studenata, organizaciono i finansijski nije moguće obezbediti nastavak obrazovnog procesa za one koji ne štrajkuju, a onda ga posle ponovo organizovati i za one koji su štrajkovali, da bi se poštovalo i njihovo pravo, i da je zato obrazovni proces suspendovan dok se ne stvore uslovi da se nastavi za sve. I time bi postupak suštinski bio okončan“, navodi je Janković.
MUP bi kršio Ustav da razbija blokade fakulteta
Na pitanje koje se postavlja Pašaliću slično moglo da odgovori i Ministarstvo unutrašnjih poslova – da se nečije pravo na kretanje može (i mora) ograničiti radi ostvarivanja prava drugih da protestuju.
„Sve dok ima tu svrhu, dok je delimično, odnosno privremeno, proporcionalno svrsi ograničenja u demokratskom društvu i ne zadire u suštinu prava – ograničenje slobode kretanja je i pravilno i zakonito. Dakle, MUP ne samo što ne greši što toleriše blokade, već bi kršio Ustav kada bi ih razbijao. Dakako, sve to piše i proističe iz propisa koje Zaštitnik građana mora da zna, na primer iz člana 20. Ustava Republike Srbije“, kaže Janković.
Šta je Pašalić dužan da proveri?
Janković kaže da Pašaliću, umesto da postavlja pitanja na koja bi morao unapred da zna odgovor, dužnost nalaže „da proveri informacije o tome da pojedini organi i organizacije pretnjom otkazima i raznim drugim nezakonitim i nečasnim radnjama, sprečavaju svoje zaposlene i druge građane da koriste zagarantovane građanske i političke slobode“.
Dodaje i da je Pašalićeva dužnost da proveri informacije da „neki organi zloupotrebom svojih ovlašćenja i izmišljanjem nepostojećih, poput ‘prijateljskih razgovora’, umesto bezbednosti Republike Srbije i njenih građana štite ličnu i partijsku vlast“.
„Za takve postupke Zaštitnik građana ne samo da je ovlašćen – zbog njih, između ostalog, i postoji“, zaključuje Janković.
