Foto: Jadranka Ilić/Tanjug
Svet se ne smiruje, krize i ratovi se množe. Ipak, prodaja oružja najvećih kompanija industrije naoružanja opala je u 2022. Stokholmski Institut za istraživanje mira SIPRI u svojoj novoj studiji objašnjava zašto
Ruska invazija na Ukrajinu i geopolitičke napetosti u svetu stvorili su snažnu potražnju, ali brojni evropski i američki proizvođači nisu uspeli značajno povećati proizvodne kapacitete.
Prihod vodećih proizvođača oružja blago se smanjio u 2022. godini budući da kapacitetima nisu mogli pratiti potražnju, izvestio je švedski institut SIPRI, piše dpa, prenosi Hina.
Prihod 100 vodećih proizvođača smanjio se prošle godine za 3,2 posto, na 597 milijardi dolara, izračunao je Stockholmski institut za međunarodna mirovna istraživanja (SIPRI).
Ruska invazija na Ukrajinu i geopolitičke napetosti u svijetu stvorili su snažnu potražnju, ali brojni evropski i američki proizvođači nisu uspeli značajno povećati proizvodne kapacitete zbog nestašice radne snage, skoka troškova i poremećaja u opskrbi, objašnjava institut.
“Povrh toga, zemlje su nove narudžbine dostavljale pred kraj godine, pa se uzlet potražnje zbog vremenskog razmaka između narudžbi i proizvodnje nije odrazio u prihodima kompanija u 2022. godini”, dodaju.
Slabiji rezultati američkih i ruskih kompanija
Manji prihod u 2022. pripisuju u prvom redu slabijim rezultatima američkih i ruskih kompanija.
Prihod američkih proizvođača oružja smanjio se prošle godine za 7,9 posto, na 302 milijarde dolara, uglavnom zbog problema u nabavi i nestašice radne snage, utvrdili su.
Podaci o ruskim kompanijama “ekstremno” su ograničeni i samo dvije uključene su u izvještaj, uz 12-postotni pad prihoda, na 20,8 milijardi dolara, navodi švedski institut.
Evropski proizvođači povećali su prihod za 0,9 posto, a glavni izvor bili su Airbus i KNDS.
Rast na Bliskom istoku
Najsnažniji rast bežile su kompanije na Bliskom istoku, za 11 posto, na 17,9 milijardi dolara, izračunao je SIPRI. Turski proizvođači izdvajali su se najvišom stopom rasta, od 22 posto, a izraelski najvećim iznosom, od 12,4 milijarde dolara.
“Bliskoistočne kompanije specijalizirane za tehnološki manje sofisticirane proizvode uspjele su u kraćem roku povećati proizvodnju i odgovoriti na snažan rast potražnje”, objašnjava SIPRI-jev istraživač Diego Lopes da Silva, izdvojivši turski Baykar, proizvođača drona Bayraktar.
“Brojni proizvođači oružja imali su problema s prilagođavanjem ratnim sukobima visokog intenziteta”, dodaje direktorka SIPRI-jevog odeljenja za istraživanje oružja Lucie Beraud-Sudreau.
Američke kompanije zadržale su prvo mesto s polovinom udela u ukupnom prihodu, a na drugom je mestu grupa kineskih kompanija s udelom od 18 posto.
Z.S/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aktivisti i pojedini opozicioni poslanici i odbornici su u nedelju ujutru blokirali Stari savski most u nameri da spreče njegovo rušenje. Posle podne došli provokatori, ali su ih aktivisti oterali
Završen je protest zbog pogibije 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, na koji su pozvale organizacije Sviće i Stav. Okupljeni su poručili da neće stati dok svi odgovorni ne budu u zatvoru, a zabeleženo je nekoliko manjih incidenata
„Na delu je zatiranje tragova i neko će za tragediju u Novom Sadu platiti samo ako Aleksandar Vučić bude ugrožen“, rekao je advokat Božo Prelević u intervjuu FoNet-u
Street art umetnik i arhitekta Andrej Josifovski Pijanista temperom je oslikao Crni flor na pločniku Trga Republike u Beogradu, u dimenzijama nadstrešnice na ulazu u Železničku stanicu u Novom Sadu . A onda je došla Gradska čistoća i sve počistila
Osumnjičena J.S.M, kako je saopštilo VJT, bila je nedostupna organima gonjenja na dan akcije hapšenja svih osumnjičenih. osumnjičena je za teško delo protiv opšte sigurnosti
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
