Foto: Jadranka Ilić/Tanjug
Svet se ne smiruje, krize i ratovi se množe. Ipak, prodaja oružja najvećih kompanija industrije naoružanja opala je u 2022. Stokholmski Institut za istraživanje mira SIPRI u svojoj novoj studiji objašnjava zašto
Ruska invazija na Ukrajinu i geopolitičke napetosti u svetu stvorili su snažnu potražnju, ali brojni evropski i američki proizvođači nisu uspeli značajno povećati proizvodne kapacitete.
Prihod vodećih proizvođača oružja blago se smanjio u 2022. godini budući da kapacitetima nisu mogli pratiti potražnju, izvestio je švedski institut SIPRI, piše dpa, prenosi Hina.
Prihod 100 vodećih proizvođača smanjio se prošle godine za 3,2 posto, na 597 milijardi dolara, izračunao je Stockholmski institut za međunarodna mirovna istraživanja (SIPRI).
Ruska invazija na Ukrajinu i geopolitičke napetosti u svijetu stvorili su snažnu potražnju, ali brojni evropski i američki proizvođači nisu uspeli značajno povećati proizvodne kapacitete zbog nestašice radne snage, skoka troškova i poremećaja u opskrbi, objašnjava institut.
“Povrh toga, zemlje su nove narudžbine dostavljale pred kraj godine, pa se uzlet potražnje zbog vremenskog razmaka između narudžbi i proizvodnje nije odrazio u prihodima kompanija u 2022. godini”, dodaju.
Slabiji rezultati američkih i ruskih kompanija
Manji prihod u 2022. pripisuju u prvom redu slabijim rezultatima američkih i ruskih kompanija.
Prihod američkih proizvođača oružja smanjio se prošle godine za 7,9 posto, na 302 milijarde dolara, uglavnom zbog problema u nabavi i nestašice radne snage, utvrdili su.
Podaci o ruskim kompanijama “ekstremno” su ograničeni i samo dvije uključene su u izvještaj, uz 12-postotni pad prihoda, na 20,8 milijardi dolara, navodi švedski institut.
Evropski proizvođači povećali su prihod za 0,9 posto, a glavni izvor bili su Airbus i KNDS.
Rast na Bliskom istoku
Najsnažniji rast bežile su kompanije na Bliskom istoku, za 11 posto, na 17,9 milijardi dolara, izračunao je SIPRI. Turski proizvođači izdvajali su se najvišom stopom rasta, od 22 posto, a izraelski najvećim iznosom, od 12,4 milijarde dolara.
“Bliskoistočne kompanije specijalizirane za tehnološki manje sofisticirane proizvode uspjele su u kraćem roku povećati proizvodnju i odgovoriti na snažan rast potražnje”, objašnjava SIPRI-jev istraživač Diego Lopes da Silva, izdvojivši turski Baykar, proizvođača drona Bayraktar.
“Brojni proizvođači oružja imali su problema s prilagođavanjem ratnim sukobima visokog intenziteta”, dodaje direktorka SIPRI-jevog odeljenja za istraživanje oružja Lucie Beraud-Sudreau.
Američke kompanije zadržale su prvo mesto s polovinom udela u ukupnom prihodu, a na drugom je mestu grupa kineskih kompanija s udelom od 18 posto.
Z.S/Al Jazeera
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Koliko je Beograd pod SNS-om bezbedan i da li mu je potrebna gradska policija, bile su neke od tema prve tribine Vremena „Beograd, pa malo je i naš“. Učesnici su upozorili i da prestonica danas nema gotovo nikakve nadležnosti u oblasti bezbednosti
Tužilaštvo u Sloveniji podiglo je optužni predlog protiv Porfirija zbog zlostavljanja sveštenika na radnom mestu, piše portal Nova
Profesor međunarodnog javnog prava Dejan Mirović tvrdi da vlast u Beogradu snosi odgovornost za procese koji vode integraciji srpskih institucija u kosovski sistem
Koalicija „Promena u koju verujemo“ podnela je krivičnu prijavu protiv Ane Brnabić zato što, oglušujući se o zakon, zloupotrebljava položaj predsednice Narodne skupštine i ne raspisuje ponovljene lokalne izbore u Zaječaru
Student Mašinskog fakulteta Luka Pešić priveden je nakon što je policija izvršila pretres njegove kuće. Studenti Mašinskog pozvali su kolege i građane da se okupe ispred Palate u znak podrške Pešiću
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
