Pretnje smrću, fizički napadi i nerešena ubistva predstavljaju sumorni ambijent u kome rade novinari u Srbiji
Srbija spada među države u kojima je počinjen najveći broj napada na novinare čime su ugroženi njihova bezbednost i integritet, pokazao je novi izveštaj Saveta Evrope pod nazivom „Sloboda medija u Evropi: Vreme je za preokret”, prenosi „Glas Amerike”.
U toj kategoriji svrstana je sa još četiri zemlje – Rusijom, Francuskom, Turskom i Italijom, navedeno je u Platformi Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara za 2024.
Radi se o slučajevima pretnji smrću uredniku Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) Stevanu Dojčinoviću, novinaru lista “Danas” Vojinu Radovanoviću, kao i napadu na fotoreportera agencije “Fonet” Marka Dragoslavića.
Nerešeno ubistvo Pantića
U kategoriju nekažnjivosti ubistava novinara uvršten je slučaj Milana Pantića, novinara „Večernjih novosti” koji je 2001. ubijen pred vratima stana u kom je živeo. Novinar Pantić bavio se istraživanjem kriminala i korupcije u Jagodini, gradu u kom je živeo u centralnoj Srbiji, i Pomoravskom okrugu. Na tom spisku se već nalazi ime Radislave Dade Vujasinović, za koju se sumnja da je ubijena 1994. godine. Istražni postupci do sada su pružali suprotstavljene zaključke da je njena smrt posledica samoubistva, odnosno ubistva.
U izveštaju, koji obuhvata period do 31. decembra 2023, nije pomenuta oslobađajuća presuda Apelacionog suda optuženima za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, objavljena 2. februara 2024.
Međutim, notirana je na sajtu Platforme za bezbednost novinara, uz napomenu da je za to zatraženo obrazloženje države Srbije. Precizirano je i da se od države Srbije očekuje rasvetljavanje smrti osnivača i urednika “Dnevnog telegrafa” i kažnjavanje osumnjičenih počinilaca.
Apelacioni sud u Beogradu preinačio je prvostepenu presudu i optužene za to krivično delo, bivše pripadnike Službe državne bezbednosti, oslobodio krivice. To je izazvalo žustro negodovanje u delu domaće i međunarodne javnosti.
U kategoriji zastrašivanja i maltretiranja Platforma za bezbednost novinara beleži pretnje smrću novinaru „Danasa” Nikoli Krstiću, ali i tužbu beogradskog gradonačelnika u tehničkom mandatu Aleksandra Šapića protiv Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Povod je tekst u kom se navodi da nije prijavio kuću vrednu više stotina hiljada evra u inostranstvu – čime mu je navodno povređena reputacija.
Takođe, na sajtu Platforme za bezbednost novinara pobrojana je i tužba funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Vladimira Đukanovića protiv tadašnjeg novinara NIN-a Vuka Cvijića. Tužen je zbog teksta u kom se navodi da je nudio novčani mito za zataškavanje afere „Jovanjica” – u slučaju nelegalne proizvodnje marihuane i navodne povezanosti struktura Državne bezbednosti sa tim.
Targetiranje novinara na Kosovu
U tu kategoriju uvršteno je i targetiranje nekoliko medija sa severa Kosova, koji izveštavaju na srpskom „Kosovo online”, „Radio Kontakt plus”, „Radio Kosovska Mitrovica”, „TV Most” i „Kossev”), koji su na mreži Telegram bili targetirani kao neprijatelji srpskog naroda i Srbije – pod uticajem NATO-a i Zapada.
Uz to, pomenuta je i klevetnička kampanja protiv medija u vlasništvu Junajted grupe – u ovom slučaju televizija N1 i Nova S, koje je poslanik Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec, za skupštinskom govornicom, označio odgovornim za širenje mržnje, nasilja, stereotipa i predrasuda.
Jedna od stavki u registru upozorenja Platforme za bezbednost novinara odnosi se i na, kako je naznačeno, usvajanje kontroverznih zakona o medijima u nacionalnom parlamentu Srbije.
Precizirano je da su nekoliko dana uoči raspuštanja Skupštine, pre vanrednih izbora 2023, usvojeni amandmani o medijskim zakonima, što je obrazloženo usaglašavanjem sa zakonodavstvom Evropske unije u toj oblasti.
Međutim, primećeno je da je time državnim kompanijama u Srbiji omogućena kupovina i vlasništvo u medijima.
„Time se ozakonjuje medijsko vlasništvo koje je Telekom Srbija stekao kršenjem zakona 2014. godine. Novi zakon otvara put daljem direktnom državnom preuzimanju privatnih medija“, navedeno je u izveštaju Saveta Evrope.
Telekom Srbija je telekomunikacioni operater u vlasništvu države.
Usvajanjem seta medijskih zakona 2014. u Srbiji sprovedena je privatizacija medija u kojima je vlasništvo imala država. Privatizovani su svi lokalni mediji. U vlasništvu države ostali su samo Radio-televizija Srbija i Radio-televizija Vojvodine.
Obustavljena je praksa direktnog državnog finansiranja rada medija i prešlo se na konkursno projektno sufinansiranje.
Kada je reč o Crnoj Gori, ona se u izveštaju pominje u kontekstu države u kojoj je nepovoljan poslovni status novinara, dok je njihova socijalna zaštita procenjena nedovoljnom.
Kada bi Savet Regulatornog tela za elektronske medije bio nezavisno telo i radio po zakonu, bile bi uklonjene anomalije na medijskoj sceni Srbije na kojima počiva režim Aleksandra Vučića. Nije čudo da se oko kandidata za Savet REM-a u Narodnoj skupštini lome koplja
Dok Dijana Hrka štrajkuje glađu, s druge strane ograde iz Ćacilenda se orila muzika. Iza političkog spektakla ostalo je pitanje: ko plaća pesmu i po kojoj ceni? Ista obaveza poštovanja autorskih prava važi za sve organizatore javnih skupova
Saopštenjem koje je potpisalo 71 fakulteta i strukovnih organizacija iz zemlje i inostranstva na čelu sa SANU, traži se ukidanje leks specijalisa za Generalštab. Studenti zovu na protest u utorak „Mi smo živi zid“
Studenska lista Novosadskog univerziteta gotova je, saznaje „Vreme“, dok se kandidati Beogradskog univerziteta tek finiširaju. Neka imena već su potvrđena redakciji „Vremena“
Aleksandar Vučić izjavio je da je razgovarao sa Dijanom Hrkom i Uglješom Mrdićem, koji štrajkuju glađu i pozvao Hrku na sastanak u predsedništvu kako bi razgovarali o nastavku protesta. Hrka potvrdila da se čula sa Vučićem i poručila da mu „neće iči na noge"
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
