Foto: AP Photo/Susan Walsh
U polarizovanom američkom društvu očekuje se tesna trka, niko preterano ne veruje istraživanjima javnog mnjenja, ali se ipak polazi od toga da će Republikanska partija osvojiti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu. Ukoliko se to desi, Donald Tramp bi mogao da istakne svoju kandidaturu za predsedničke izbore 2024.
Pred današnje izbore za Kongres SAD na polovini mandata američkog predsednika (Midterm Elections), ako je suditi po izveštaju Glasa Amerike (VOA), čini se da sve ide u korist Republikanske partije.
Amerikanci biraju svih 435 poslanika donjeg, Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat. Biraju se i guverneri 36 od 50 saveznih država i veliki broj zvaničnika saveznih država i nižih nivoa vlasti.
U Predstavničkom domu trenutno demokrate imaju tesnu većinu – 220 od 435 mesta.
Stotinu mesta u Senatu je ravnomerno podeljeno između republikanaca na jednoj strani i demokrata i nezavisnih senatora na drugoj strani. Demokrate imaju kontrolu nad Senatom samo zato što potpredsednica Kamala Haris ima ovlašćenje da glasa kada je rezultat glasanja nerešen. Izbori za Senat se održavaju otorilike u jednoj trećini saveznih država.
Lažna nada Demokrata
Američko društvo je polarizovano, izbori se održavaju u atmosferi netrpeljivosti, što je politička zaostavština Donalda Trampa.
Tokom nekoliko meseci sredinom 2022. demokrate su još mogle da se nadaju da bi ove godine mogle da izbegnu uobičajenu sudbinu stranke iz koje je predsednik Sjeinjenih Američkih Država – da izgubi većinu u Kongresu. Činilo se da su presuda Vrhovnog suda koja je ukinula ustavno pravo na abortus (koju je projektovao Tramp) i serija kongresnih pretresa koji su osvetljavali ulogu bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa u napadu na američki Kapitol 6. januara 2021, stimulisali demokratske birače, pa su se pojavili u rekordnom broju na primarnim izborima tokom leta.
Međutim, s obzirom na to da se zemlja bori sa istorijskom inflacijom i poskupjenjima, rejting demokratskog predsednika Džoa Bajdena pao je znatno ispod 50 odsto. Ankete predviđaju pobedu republikanaca u više izbornih trka.
Nekolicina republikanaca koji se utrkuju za mesto u Kongresu je nagovestila da bi oni uskratili ogromnu američku novčanu i svaku drugu pomoć Ukrajini, koju obezbeđuje administracija Džoa Bajdena.
Čitav tim prominentne istraživanjice javnog mnjenja Ane Grinberg jednogasno je mišljenja da Demokrate gaje lažnu nadu, da bi u utorak mogli veoma neprijatno da se iznenade. Sama Grinbeg objašnjava da je situacija takva da zapravo „ni istraživači javnog mnjenja više ne veruju sopstvenim istraživanjima“, da bi svako pojedinačno istraživabje moglo da se ispostavi kao pogrešno.
Godinama unazad istraživanja javnog mnjenja su precenjivale Demokratsku partiju, a stručnjaci ne mogu da objasne zašto.
Donald Tramp
Nad izborima za Kongres lebdi pitanje koje neki postavljaju sa slatkim ushićenjem, a drugi sa dubokom jezom: da li će se bivši predsednik SAD Donald Tramp ponovo kandidovati za predsedničke izbore 2024? To umnogome zavisi od rezultata ovih izbori, od toga koliko će njegovh ljudi ući u Kongres i da li će oni presudno odlučivati o eventualnoj republikanskoj većini.
Marketinški iskusan Tramp sam podgreva ovu neizvesnsot. Tokom javnog nastupa u noći na utorak je rekao šeretski se osmehujući svojim fanatičnim pristalicama: na skupu u Ohaju imaće nešto “veoma važno da najavim”.
Neće sada ništa da kaže, jer neće da skreće pažnju sa izbora za Kongres. Ali hoće, uvek nanovo, kad god mu se ukaže prilika, da kaže, da je na predsedničkim izborima 2022. bio pokraden.
J.H./Washington Post/CNN/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
