Foto: AP Photo/Giuseppe Pipita
U brodolomu barke od dvadesetak metara na kojoj je zbijeno bilo oko 200 migranata život je izgubilo najmanje 59. Strahuje se da je broj mrtvih veći
U brodu barke koja je isplovila iz Izmira u istočnoj Turskoj pre tri ili četiri dana i koja je prevozila migrante iz Avganistana, Pakistana i Somalije u brodolomu na jugu Italije poginulo je najmanje 59 migranata, među kojima dvanaestero dece, a konačan broj bi mogao da bude veći, saopštila je funkcionerka italijanske vlade Vanda Fero.
Prema zvaničnim podacima 81 osoba je preživela brodolom, a 20 je hospitalizovano. Među preživelima je i jedan muškarac koji je uhapšen pod optužbom za krijumčarenje migranata, saopštila je italijanska policija, a prenosi Hina.
Izrazivši duboko žaljenje zbog nesreće, italijanska premijerka Đorđa Meloni rekla je da je „kriminalno pustiti na more brodić od dvadesetak metara sa 200 ljudi i lošom vremenskom prognozom“.
Njena vlada, kaže, radi na sprečavanju takvih incidenata, ali je neophodna veća saradnja sa državama iz kojih migranti kreću na neizvestan i opsan put ka Evropi.
Nesreća se dogodila nekoliko dana nakon što je italijanski parlament usvojio nova kontroverzna pravila o spašavanju migranata, koja obavezuje humanitarne, spasilačke brodove da se nakon jedne akcije vrate u luku, a ne, po potrebi, intervenišu na drugom mestu.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi smatra da je ključno zaustaviti pomorske prelaske na koje se migranti upuštaju zbog „iluzorne nade u bolji život“ u Evropi, pri čemu se bogate trgovci ljudima.
Italija je jedna od glavnih lokacija za ulazak migranata u Evropu morskim putem, a ta ruta je i najsmrtonosnija na svetu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u pokušaju prelaska Sredozemnog mora od 2014. godine život je izgubilo ili nestalo više od 17.000 ljudi.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prema izveštajima Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), više od 90 odsto mladih bi u ovom trenutku izašlo na izbore. Programska menadžerka KOMS-a Gordana Adamov objašnjava šta motiviše mlade da izađu na izbore
Ministar za kapitalna ulaganja Darko Glišić imao je težak moždani udar prilikom gostovanja na TV Pink. U veoma je teškom stanju, lekari mu se bore za život
Igor Popović, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, postigao je sporazum o priznanju krivice sa kosovskim Specijalnim tužilaštvom, koje ga tereti za raspirivanje etničke mržnje nakon govora u Velikoj Hoči. Uz priznanje krivice, protiv njega je podignuta i optužnica
Građani Prijepolja već skoro deceniju pokušavaju da sačuvaju Ratajsku reku od izgradnje male hidroelektrane, za koju investitor „PowerIT“ iz Subotice, prema tvrdnjama meštana i aktivista, pokušava da dobije ili je već dobio dozvole na osnovu falsifikovanih dokumenata. Uprkos dokazima koje su dostavili nadležnima, Ministarstvo energetike ne može da poništi dozvolu dok se ne završi sudski postupak
U atmosferi nalik vanrednom stanju, uz prisustvo policije, privatnog obezbeđenja i protest građana, u Zaječaru počinje konstitutivna sednica lokalne skupštine. Opozicija tvrdi da je nova vlast nelegitimna i da se brani od naroda
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Agencija za kontrolu granica Evropske unije registrovala je 145.600 nelegalnih ulazaka u EU Balkanskom rutom prošle godine. To je polovina ukupnog broja ulazaka u EU
“Nejednaka praksa prema izbeglicama, u zavisnosti od toga iz kog dela sveta dolaze, na jasan način je pokazala da i te kako može da se odgovori na dolazak većeg broja ljudi, što se pokazalo na primeru izbeglica iz Ukrajine, samo je pitanje da li se hoće ili neće. Očigledno je da za izbeglice iz Afrike, Azije i drugih delova sveta koji nisu Evropa to ne važi”
Teška krivična dela čiji su počinioci iz redova izbegličko-migrantske populacije dešavaju se unutar te populacije, žrtve tih dela su upravo pripadnici te populacije, ne i domaće stanovništvo. Ovo je bitna činjenica, imajući u vidu da desničari u Srbiji i drugde jedva dočekaju vesti o nemilim događajima poput ovog subotičkog, kako bi govorili o porastu kriminaliteta i pošasti zvanoj izbeglice ili migranti
