Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su nove članove Evropske komisije. Tim na čelu sa novom-starom predsednicom Ursulom fon der Lajen stupa na dužnost 1. decembra
Za novi sastav Evropske komisije glasalo je ukupno 688 poslanika. Za je bilo 370 poslanika, 282 je bilo protiv, a 36 uzdržano.
Kriza vladajuće koalicije
„Za“ su glasali poslanici narodnjaka, jedan broj socijaldemokrata, liberala, zelenih i konzervativaca iz ECR (Evropski konzervativci i reformisti), pre svega italijanskih poslanika, dok su protiv bili kranja desnica „Patriote za Evropu“, „Evropa suverenih nacija“, kao i levica.
Tokom debate čule su se glasne kritike upućene Ursuli fon der Lajen koje su dolazile od krajnje desnice i levice.
Biranje nove komisije dolazi u momentu krize vladajuće koalicije, koja je nastala zbog toga što je Fon der Lajen dala potpredsedničko mesto Rafaelu Fitu, kandidatu krajnje desnice ECR koju vodi Đorđa Meloni, italijanska premijerka.
Zbog toga deo poslanika vladajuće koalicije nije podržao novi sastav Evropske komisije, međutim „za“ je glasao jedan broj poslanika iz redova ECR, pa je ovaj sastav EK dobio dovoljan broj glasova.
Fon der Lajen je u fokus stavila bezbednost, ekonomiju, proširenje i zelenu tranziciju.
Kako je rekla, nova EK osloniće se na tri stuba iz izveštaja o konkurentnosti koje je nedavno u izveštaju predstavio Mario Dragi. Ti problemi su: smanjivanje jaza u inovacijama u odnosu na SAD i Kinu, rad na dekarbonizaciji, kao i povećanje sigurnosti i smanjenje zavisnosti od drugih zemalja.
Proširenje jedan od prioriteta
Fon der Lajen je, takođe izjavila da je proširenje EU na Ukrajinu, Moldaviju i Zapadni Balkan, jedan od prioriteta.
Ukazala je na predanost država našeg regiona reformama i želji da se prudruže Uniji, ali i upozorila na aktivnosti Rusije za koju kaže da će učiniti sve da to ne dozvoli. Zbog toga će, kako kaže, da insistira na tome da EU uradi sve što može da pomogne svim tim državama da postanu članice Unije.
Izvršni potpredsednici
Funkcije izvršnih potpredsednika obavljaće Kaja Kalas iz Estonije, koja će biti i visoka predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Tereza Ribera iz Španije će biti odgovorna za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju, Roksana Minzatu iz Rumunije za ljude, veštine i pripremljenost, a Hena Virkunen iz Finske za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju.
Stefan Sežurne iz Francuske biće izvršni potpredsednik zadužen za prosperitet i industrijsku strategiju, a Rafaele Fito iz Italije biće izvršni potpredsednik za koheziju i reforme.
Među ostalih 20 članova nove Komisije su Marta Kos iz Slovenije, koja će biti nova komesarka za proširenje, dok će dosadašnji komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji iz Mađarske biti komesar za zdravlje i dobrobit životinja.
Evrokomesari
Evrokomesari su članovi Evropske komisije, izvršnog tela Evropske unije, zaduženi za određene resore i oblasti politika unutar Unije. Svaka zemlja članica EU imenuje po jednog komesara. Evo ko će sve stupiti na ovu funkciju od 1. decembra.
– Maroš Šefčovič (Slovačka), komesar za trgovinu i ekonomsku sigurnost. Novi portfelj uključuje carinsku politiku. Fon der Lajen je Šefčoviču poverila i posao komesara za međuinstitucionalne odnose i transparentnost
– Valdis Dombrovskis (Letonija) takođe će imati dva portfelja – za ekonomiju i produktivnost, kao i za implementaciju i pojednostavljenje
– Dubravka Šuica (Hrvatska) – komesarka za Mediteran. Biće odgovorna i za šire južno susedstvo EU i blisko će sarađivati sa budućom šeficom spoljnopolitičke službe Kajom Kalas
– Oliver Varheji (Mađarska) – komesar za zdravlje i za dobrobit životinja
– Vopke Hekstra (Holandija) će biti komesar za klimu, neto nultu (emisiju) i čisti rast
– Andrius Kubilius (Litavnija) – komesar za odbranu i svemir koji će raditi na razvoju Evropske odbrambene unije
– Marta Kos (Slovenija) – komesarka za proširenje
– Jozef Sikela (Češka) – komesar za međunarodna partnerstva
– Kostas Kadis (Kipar) – komesar za ribarstvo i okeane
– Marija Luiš Albukerke (Portugal) – komesarka za finansijske usluge i štedno-investicionu uniju
– Hađa Labib (Belgija) – komesarka za pripravnost i upravljanje krizama
– Magnus Bruner (Austrija) – komesar za unutrašnje poslove i migracije
– Džesika Rosval (Švedska) – komesarka za životnu sredinu, otpornost u sektoru vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju
– Pjotr Serafin (Poljska) – komesar za budžet, borbu protiv prevara i javnu administraciju
– Dan Jergensen (Danska) – komesar za energetiku i stanovanje
– Ekatarina Zaharijeva (Bugarska) – komesarka za istraživanja i inovacije
– Majkl Mekgrat (Irska) – komesar za demokeratiju, pravdu i vladavinu prava
– Apostolos Cicikostas (Grčka) – komesar za održivi transport i turizam
– Kristof Hansen (Luksemburg) – komesar za poljoprivredu i hranu
– Glen Mikalef (Malta) – komesar za međugeneracijsku pravednost, kulturu, mlade i sport.
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
