Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman poručio je u ponedeljak povodom Dana Evrope da je Hrvatska najmlađa i jedina članica Evropske unije koja je „doživela agresiju kakvu danas proživljava Ukrajina“.
„Mi znamo o čemu se radi, znamo kako trpe, znamo kako su ponosni, znamo kako su hrabri i znamo kako ne daju vlastiti identitet“, rekao je Radman aludirajući na ratno iskustvo Hrvatske 1990-tih.
Grlić Radman zajedno sa premijerom Andrejem Plenkovićem dan ranije posetio je Ukrajinu, što od početka invazije Rusije čine mnogi lideri država Evrope. I Plenković je poslao poruku da je „Hrvatska i sama iskusila agresiju“ i da zato razume „kako je težak pritisak i kako je teško stanje za branitelje i Ukrajince“.
I dalje: „Visoko cenim heroizam ukrajinskih vojnika koji brane svoje domove, svoje porodice, svoju teritoriju i svoju domovinu“.
Plenković je rekao da Hrvatska želi da pomogne posleratnoj obnovi zemlje na osnovu iskustva koje su „Hrvati, nažalost, stekli u obnovi posle Domovinskog rata, u posleratnom razminiranju te u procesu pomirenja“. „Ta iskustva želeli bismo podeliti sa vama. Možete uvek računati na našu punu podršku i na našu solidarnost“, zaključio je Plenković.
Slične poruke podrške Ukrajini uz podsećanje na lično iskustvo srpske agresije stižu i iz Sarajeva. Na Dan Evrope u Sarajevu je održana protestna šetnja „Žrtve iz BiH za žrtve u Ukrajini“, koji su podržali članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović i Željko Komšić. Okupljeni građani nosili su i transparente na kojima piše „Niste reagovali u Bosni, reagujte u Ukrajini“.
Za to vreme u Beogradu i dalje glasno odjekuje „veseli se, ruski rode“. Uz prisustvo ministra bez portfelja Nenada Popovića i visokog funkcionera vladajuće Socijalističke partije Dušana Bajatovića, održana je povorka „Besmrtni puk“ na čijem čelu je stajao kartonski Vladimir Putin i latinično slovo Z uz poruku „Za Rusiju“.
U kontekstu rata u Ukrajini Srbija sasvoje strane navodi svoje iskustvo sa međunarodnim ekonomskim embargom kao opravdanje da Rusiji ne uvede sankcije. To je poslednji put ponovio i predsednik Srbije nakon sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. Rekao je da Srbija ima drugačiji sentiment jer je pod sankcijama bila čitavu deceniju.
Međutim, do sada se iz usta srpskih političara nije moglo čuti da Srbija razume Ukrajinu, jer je i sama doživela iskustvo agresije, mada na svaku godišnjicu NATO bombardovanja ne propuštaju da kažu da se radi o „neopravdanoj i ničim izazvanoj agresiji na Srbiju“.
S.P./Danas/Radio slobodna Evropa
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
