Internet nasilje nad ženama u Srbiji je u stalnom porastu, a najčešče su ugrožene novinarke, društvene aktivistkinje, političarke, kao i druge istaknute žene iz javne sfere
Digitalno nasilje nad devojčicama i ženama u Srbiji je u stalnom porastu, svedoče sve jeziviji naslovi u medijima. Među najčešćim metama nasilnika nalaze se novinarke, društvene aktivistkinje, političarke, kao i druge istaknute žene iz javne sfere. Takođe, nad poznatim ženama ovakvo nasilje češće poprima i neke ekstremnije oblike.
Slabi mehanizmi pravne zaštite, uz odsustvo sistemske edukacije i informisanja o ovoj vrsti nasilja i njegovim posledicama, čine ključne prepreke u borbi za pravedniji digitalni prostor.
Oslanjajući se na postojeće analize i inicijative, pretežno iz zajednica civilnog društva, SHARE Fondacija je pripremila mapu digitalno nasilja nad ženama koja obuhvata činjenice značajne za fenomen rodno zasnovanog digitalnog nasilja.
Obbuhvaćeni su različiti oblici onlajn nasilja, sa primerima iz iskustva devojčica i žena u Srbiji – od takozvane osvetničke pornografije, koja je posebno potresla javnost zbog uzrasta pojedinih počinalaca ili zbog rasprostranjenosti na mrežama, do inicidenata koji ujedno predstavljaju i direktnu pretnju temeljnim društvenim vrednostima kao što su ravnopravnost i sloboda govora.
U odeljku o odgovorima i izazovima u borbi za suzbiljanje ove vrste nasilja, opisani su postojeći mehanizmi pravne zaštite i način na koji se ona može ostvariti. Takođe, izložene su aktuelne inicijative za izmenu zakona, posebno u pogledu kriminalizacije zloupotrebe snimaka polne sadržine, što uključuje i one stvorene uz pomoć veštačke inteligencije.
Jedan od primera je dipfejk pornografija, oblik zlostavljanja i zloupotrebe fotografija ili snimaka koji se veštačkom inteligencijom menjaju i pretvaraju u seksualno eksplicitne sadržaje. Primarne mete su žene.
Konačno, konkretni koraci i njihov cilja
ni ishod čine odeljak sa preporukama namenjenim zakonodavnim telima, policiji, pravosudnim organima, školama i psihosocijalnim službama, ali i organizacijama civilnog društva kao i najširoj javnosti, od svakodnevnih korisnika interneta do influensera koji na njih često značajno utiču.
Digitalno okruženje nebezbedno za žene
U Srbiji, prema poslednjem istraživanju, više od 78 odsto žena, devojaka se ne oseća bezbedno u digitalnom okruženju, a više od 50 odsto njih, doživelo je digitalno nasilje. Svega jedna od četiri devojčice je prijavila da je bila uhođena i seksualno uznemiravana na digitalnim platformama.
Digitalno nasilje ima svojstvo prelivanja i odražavanja na različite dimenzije našeg postojanja, na šta ukazuju iskustva osoba koje su pretrpele ovaj oblik nasilja.
Digitalno nasilje najčešće se javlja u kombinaciji s ostalim oblicima nasilja (fizičko, ekonomsko, psihičko, seksualno), ali može da postoji i samostalno.
To pokazuje i istraživanje koje je Alternativni centar za devojke sproveo u 2019. godini. Povod za obraćanje vaninstitucionalnim sistemima podrške (SOS službe i Sigurne ženske kuće) u 64 odsto slučajeva bio je neki od „tradicionalnih“ oblika nasilja (fizičko, ekonomsko, psihološko, seksualno), mada je i u ovim slučajevima bilo elemenata/tragova digitalnog nasilja. U 27 odsto slučajeva osobe su se obraćale prvenstveno zbog rodno zasnovanog nasilja koje je učinjeno upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu IKT), a u 9 odsto nije bilo moguće razlučiti koji je povod za obraćanje mehanizmu podrške, „tradicionalni“ oblici nasilja ili rodno zasnovano nasilje učinjeno upotrebom IKT-a.
„Neuhvatljivo nasilje”
Analiza iskustva osoba koje su pretrpele neki oblik digitalnog nasilja ukazuje na „neuhvatljivost“ ovog oblika nasilja.
U iskustvu žrtava/preživelih prepliću se različiti oblici nasilja, koji pojedinačno dobijaju na važnosti u različitim momentima i iz različitih razloga, jer su mehanizam njihovog vršenja i posledica međusobno slični. Bilo da su prepoznati i imenovani ili ne, precizna distinkcija digitalnog nasilja u okviru kontinuuma nasilja, može se napraviti samo „veštački“ radi analize u istraživačke svrhe.
Delom i zbog toga, za sada ne postoji opšteprihvaćena definicija digitalnog nasilja. U upotrebi su različiti termini, poput online ili sajber nasilje, nasilje učinjeno/potpomognuto upotrebom tehnologije/informaciono komunikacionih tehnologija, nasilje u digitalnom okruženju i dr. Prema Evropskoj agenciji za osnovna ljudska prava, rodno zasnovano nasilje prema ženama učinjeno upotrebom IKT-a jeste krovni termin koji se koristi da označi sve vrste štetnog i nezakonitog ponašanja prema ženama u digitalnom prostoru. Definicija Evropske agencije za osnovna ljudska prava računa na karakter tehnologije kao pojave koja se brzo menja. To znači da anticipira da tehnologija može poslužiti kao sredstvo za vršenje novih i trenutno nepoznatih oblika nasilja, što je gledište blisko feminističkom.
Rodno zasnovano nasilje prema ženama učinjeno upotrebom IKT, razlikuje se od tzv. cyberbullinga, što se uglavnom odnosi na vršnjačko nasilje (među maloletnim licima) u digitalnom prostoru. Ipak, rodna dimenzija cyberbullinga pojava je o kojoj se nevoljno govori, jer se pogrešno smatra da nasilje među decom nije motivisano rodnim i polnim razlikama, iako brojna istraživanja ukazuju da cyberbulling u većoj meri pogađa devojčice.
Izjava poslanika SNS Vladimira Đukanovića da je „dete vlasništvo države do punoletstva“ kosi sa svim domaćim i međunarodnim pravnim aktima i konvencijama o pravima deteta, saopštila je Unija studenata socijalnog rada Fakulteta političkih nauka
Inicijativa za opstanak poljoprivrednika organizovala je kuvanje gulaša za studente u blokadi novosadskih fakulteta
Kada se dogodilo masovno ubistvo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ „cela Hrvatska je bila uz nas“ i „mi moramo biti uz Hrvatsku, porodicu ubijenog dečaka, porodice povređenih i njihove učiteljice“, navedno je u pozivu
„Ja sam rodonačlenik ovog projekta“, bio je poslovično skroman predsednik Srbije Aleksandar Vučić
Srpske vlasti rešile su da na blokade i štrajkove u srednjim školama reaguju brzinskim zimskim raspustom. Ali, to neće umanjiti bunt đaka i nastavnika
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
