Hoće li Švedska u NATO i zašto joj Turska brani?

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, pozivajući se na teme turskog nacionalizma i borbe protiv terorizma, je glavna prepreka ulasku Švedske u NATO, piše „Njujork Tajms“.

Baš ovo su razlozi zašto Švedska, iako se prijavila za članstvo u NATO u maju prošle godine, još uvek čeka na odobrenje Turske.

Ali nakon uvođenja Zakona o terorizmu, Švedska je ispunila sve uslove za pridruživanje Alijansi dogovorenoj u trilateralnom planu Finske, Švedske i Turske, rekao je švedski ministar spoljih poslova Tobias Bilstrom.

Predstavnici zemalja su se nekoliko puta sastali. Poslednji sastanak bio je u Ankari sredinom juna. Erdogan je na tom sastanku izrazio sumnju da će odobriti ulazak Švedske u NATO.

Kako je rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, u nedelju je razgovarao sa Erdoganom i kontaktirao je vlade u Stokholmu i Helsinkiju. Dogovorili su se da održe sastanak na visokom nivou u Briselu pre NATO samita 11. i 12. jula u litvanskom glavnom gradu Viljnusu.

„Taj sastanak okupiće ministre inostranih poslova, šefove obaveštajnih službi i savetnike za nacionalnu bezbednost. Cilj je da se postigne napredak ka članstvu Švedske u NATO-u“, rekao je generalni sekretar., rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije u Litvaniji.

Prozor mogućnosti

Zapadni zvaničnici se nadaju da će Erdogan ublažiti svoj stav pošto je prošlog meseca pobedio na predsedničkim izborima.

Prema stavovima analitičara, Erdogan kao posrednik između svojih saveznika unutar NATO-a i ekonomske zavisnosti od Rusije, sada bi mogao da odobri prijem Švedske.

Analitičari upoređuju to sa postupanjem Švedske prošle godine kada je poštovala sve uslove sporazuma sa Ankarom o stavu protiv kurdskih opozicionih pokreta, kao što je Radnička partija Kurdistana. Ovu partiju je Ankara stavila na „crnu listu“ smatrajući je terorističkom.

 A.E./Njujork Tajms/Al Džazira/Blic

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com