Foto: AP/Hanna Johre
Iako Švedska ima snažnu podršku ostalih članica NATO, Turska koči njen proces pridruživanja savezu. Ostaje pitanje da li će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan popustiti sledećeg meseca na NATO samitu
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, pozivajući se na teme turskog nacionalizma i borbe protiv terorizma, je glavna prepreka ulasku Švedske u NATO, piše „Njujork Tajms“.
Baš ovo su razlozi zašto Švedska, iako se prijavila za članstvo u NATO u maju prošle godine, još uvek čeka na odobrenje Turske.
Ali nakon uvođenja Zakona o terorizmu, Švedska je ispunila sve uslove za pridruživanje Alijansi dogovorenoj u trilateralnom planu Finske, Švedske i Turske, rekao je švedski ministar spoljih poslova Tobias Bilstrom.
Predstavnici zemalja su se nekoliko puta sastali. Poslednji sastanak bio je u Ankari sredinom juna. Erdogan je na tom sastanku izrazio sumnju da će odobriti ulazak Švedske u NATO.
Kako je rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, u nedelju je razgovarao sa Erdoganom i kontaktirao je vlade u Stokholmu i Helsinkiju. Dogovorili su se da održe sastanak na visokom nivou u Briselu pre NATO samita 11. i 12. jula u litvanskom glavnom gradu Viljnusu.
„Taj sastanak okupiće ministre inostranih poslova, šefove obaveštajnih službi i savetnike za nacionalnu bezbednost. Cilj je da se postigne napredak ka članstvu Švedske u NATO-u“, rekao je generalni sekretar., rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije u Litvaniji.
Prozor mogućnosti
Zapadni zvaničnici se nadaju da će Erdogan ublažiti svoj stav pošto je prošlog meseca pobedio na predsedničkim izborima.
Prema stavovima analitičara, Erdogan kao posrednik između svojih saveznika unutar NATO-a i ekonomske zavisnosti od Rusije, sada bi mogao da odobri prijem Švedske.
Analitičari upoređuju to sa postupanjem Švedske prošle godine kada je poštovala sve uslove sporazuma sa Ankarom o stavu protiv kurdskih opozicionih pokreta, kao što je Radnička partija Kurdistana. Ovu partiju je Ankara stavila na „crnu listu“ smatrajući je terorističkom.
A.E./Njujork Tajms/Al Džazira/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Sudbonosni planovi „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“, kojim bi Aleksandar Vučić trebalo da najavi svoju kandidaturu za premijera, izgleda da se pišu uz pomoć ChatGPT-a. Barem tako tvrdi predsednik države
Hoće li i kada Srbija dobiti Savet REM-a, pitanje je od milion dolara, a ministar informisanja sada najavljuje ponavljanje postupka bez glasanja
Dosadašnji sekretar za komunalne i stambene poslove Beograda Rajko Tanasijević podneo je ostavku bez javnog objašnjenja i bez obaveštavanja medija, saopštio je Centar za lokalnu samoupravu
Vojvođanski advokati štrajkuju jedan dan zbog „Mrdićevih zakona“ koji ugrožavaju nezavisnost pravosuđa. Ministarstvu pravde upućen je hitan zahtev za izmene
Vrh policije doneo je odluku da smanji fizičko obezbeđenje inspektorima Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću, koji su godinama unazad izloženi pretnjama nakon otkrivanja plantaže marihuane „Jovanjica“
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
