Foto: AP/Hanna Johre
Iako Švedska ima snažnu podršku ostalih članica NATO, Turska koči njen proces pridruživanja savezu. Ostaje pitanje da li će turski predsednik Redžep Tajip Erdogan popustiti sledećeg meseca na NATO samitu
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, pozivajući se na teme turskog nacionalizma i borbe protiv terorizma, je glavna prepreka ulasku Švedske u NATO, piše „Njujork Tajms“.
Baš ovo su razlozi zašto Švedska, iako se prijavila za članstvo u NATO u maju prošle godine, još uvek čeka na odobrenje Turske.
Ali nakon uvođenja Zakona o terorizmu, Švedska je ispunila sve uslove za pridruživanje Alijansi dogovorenoj u trilateralnom planu Finske, Švedske i Turske, rekao je švedski ministar spoljih poslova Tobias Bilstrom.
Predstavnici zemalja su se nekoliko puta sastali. Poslednji sastanak bio je u Ankari sredinom juna. Erdogan je na tom sastanku izrazio sumnju da će odobriti ulazak Švedske u NATO.
Kako je rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, u nedelju je razgovarao sa Erdoganom i kontaktirao je vlade u Stokholmu i Helsinkiju. Dogovorili su se da održe sastanak na visokom nivou u Briselu pre NATO samita 11. i 12. jula u litvanskom glavnom gradu Viljnusu.
„Taj sastanak okupiće ministre inostranih poslova, šefove obaveštajnih službi i savetnike za nacionalnu bezbednost. Cilj je da se postigne napredak ka članstvu Švedske u NATO-u“, rekao je generalni sekretar., rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije u Litvaniji.
Prozor mogućnosti
Zapadni zvaničnici se nadaju da će Erdogan ublažiti svoj stav pošto je prošlog meseca pobedio na predsedničkim izborima.
Prema stavovima analitičara, Erdogan kao posrednik između svojih saveznika unutar NATO-a i ekonomske zavisnosti od Rusije, sada bi mogao da odobri prijem Švedske.
Analitičari upoređuju to sa postupanjem Švedske prošle godine kada je poštovala sve uslove sporazuma sa Ankarom o stavu protiv kurdskih opozicionih pokreta, kao što je Radnička partija Kurdistana. Ovu partiju je Ankara stavila na „crnu listu“ smatrajući je terorističkom.
A.E./Njujork Tajms/Al Džazira/Blic
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Aleksandra Subotić, dugogišnja direktorka United Media u sklopu koje rade televizije N1 i Nova, nedeljnik „Radar“ i dnevni list „Danas“, dobila je otkaz, potvrđeno je Raskrinkavanju iz više izvora
U Srbiji se vodi odlučujuća bitka za nezavisnost sudstva i tužilaštva, tj. za vladavinu prava. Uprkos tome samo se mali broj ljudi odazvao pozivu na protest „Marš za pravosuđe“. Zašto?
Protest protiv „Mrdićevih zakona“ ispred Generalštaba počeo je nešto posle 14 časova. Organizatori su isticali važnost masovnosti skupa jer samo uz podršku građana može da se spreči urušavanje srpskog pravosuđa. Nije se, međutim, odazvao veći broj ljudi
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Penzionisani general Vojske Srbije Milosav Simović odao je strogo poverljivu državnu tajnu i zbog toga mu je izrečena kazna kućnog pritvora, potvrđeno je za „Vreme” iz Višeg javnog tužilaštva u Negotinu
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Još jedna zima našeg nezadovoljstva
Studenti između batinaša i opozicije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
