Foto: AP Photo/Michael SohnOštro je kritikovao bombardovanje Jugoslavije, rušenje radničkih prava u Nemačkoj ili progon Edvarda Snoudena na Zapadu, često se svađao sa sopstvenom partijom Zelenih. Hans-Kristijan Štrebele je na sudu branio levičarske teroriste i do kraja života ostao ikona nemačke levice
Hans-Kristijan Štrebele umro je u ponedeljak u Berlinu u 84. godini života, potvrdio je levo-liberalni list TAZ (Tageszeitung) među čijim utemeljivačima je bio i Štrebele. List ga opisuje kao „uzor i savest“ nemačkih levičara, „čoveka do srži prožetog integritetom“.
U dugoj advokatskoj i političkoj karijeri Štrebele nikome nije išao niz dlaku. Ni kad je pred sudom branio levičarske teroriste Frakcije Crvene armije (RAF), ni kad je kritikovao agresiju NATO-a na Jugoslaviju.
Kao mlad advokat bio je među osnivačima Prvog socijalističkog advokatskog kolektiva. Uslediće njegov angažman u „procesu veka“, kad je branio grupu Bader-Majnhof, na kraju osuđenu za smrtonosne terorističke napade RAF-a.
Štrebele je 1978. učestvovao u osnivanju TAZ-a, a od 1998. je bio poslanik Zelenih. Potom je četiri puta zaredom osvajao direktni mandat u Bundestagu u svojoj izbornoj jedinici u berlinskom Krojcbergu, inače bastionu levičara, hipika i ekoloških aktivista.
Kao nadareni govornik, Štrebele je bio predvodnik levog krila Zelenih za koje će mnogi reći da su izgubili svoju dušu kad su 1999. u Vladi Gerharda Šredera u koaliciji sa Sicijaldemokratskom partijom podržali bombardovanje SR Jugoslavije.
Doduše, većina članova partije i tada je bila protiv, ali je zeleni šef diplomatije Jozef Fišer bio za i naknadno, kad su bombe već padale, isposlovao tesnu podršku partijskog Kongresa.
„Stidim se svoje zemlje koja opet vodi rat na Kosovu i opet baca bombe na Beograd“, rekao je Štrebele na početku intervencije NATO-a. Često je naglašavao da taj rat kreće i iz Nemačke, 54 godine nakon što je okončan najveći rat ikada, koji je takođe pokrenula Nemačka.
Štrebele je vazda bio protiv linije partije koja je s godinama postajala sve manje leva, a pacifizam je potpuno napustila. Bio je protiv slanja vojnika u Avganistan, kao i protiv reforme tržišta rada pod Šrederom i Fišerom koja je načinila radnike fleksibilnijim i potkratila pomoć za nezaposlene.
Poslednjih godina aktivnog bavljenja politikom zaokupljala ga je tema špijunaže i razuzdanih obaveštajnih službi. U svetske vesti je još jednom dospeo kada je posetio Edvarda Snoudena u Moskvi i tražio da mu Nemačka dodeli azil.
Štrebele se 2017. povukao iz Bundestaga zbog narušenog zdravlja. Za reč se otada javljao retko, poslednji veliki intervju dao je upravo TAZ-u ovog aprila.
Rekao je da je bio šokiran ruskim upadom u Ukrajinu: „Ne zato što sam smatrao Putina časnim čovekom, nego jer sam mislio da je to stari lisac koji neće počiniti tako kolosalnu glupost kakva je ova agresija.“
Štrebelov advokat je saopštio da je stari levičar sam rešio da ode i okonča patnje bolesti, tako što je redukovao lekove i mere koji su ga održavali u životu. „Do kraja je bio svega svestan. Muku mu nije pričinjavao duh nego telo, pa ga je napustio 29. avgusta 2022.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Najava da će Ratko Mladić biti sahranjen uz državne i vojne počasti u Beogradu izazvala je burne reakcije širom regiona. Dok su u Republici Srpskoj služeni pomeni i paljene sveće za generala, iz Sarajeva i Zagreba stigle su osude glorifikacije nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom
Još svega tri dana „Vreme“ daje popust od tri hiljade dinara na godišnju pretplatu. Evo zašto je važno da se pretplatite
„Od Gavrila Principa do Ratka Mladića najbolje Srbe ubijaju vezane“, naveo je Aleksandar Vulin
Aleksandar Vučić deli šakom i kapom poslednjih nedelja. Ali, on je strog tata, pa prvo smiruje sopstvenu „decu“. Naravno, njegova je poslednja i on ostaje neprikosnoveni neokrnjeni autoritet. Ovakvo ponašanje ima i psihološko objašnjenje
Rita Flores, čije je pravo ime Margarita Konovalova, tvrdi da je godinama bila pod pritiskom ruske službe bezbednosti i da je morala da prikuplja informacije
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
