Foto: AP/Petros Karadjias
Aleksis Cipras je bio premijer Grčke tokom najturbulentnijih godina ekonomske krize u zemlji, kada su uvedene takozvane mere štednje radi spašavanja ekonomije
Glavni grčki opozicioni lider Aleksis Cipras podneo je danas ostavku na čelu levičarske partije Siriza nakon poraza na izborima u nedelju.
On je u televizijskom obraćanju istakao da je neophodna reforma partije i da to što je Siriza izgubila na izborima ne treba da predstavlja kraj, već novi početak.
Kako je naglasio, povlači se da bi se otvorila mogućnost za nekog novog lidera.
„Odlučio sam da predložim izbor novog rukovodstva, pri čemu ja, naravno, neću biti kandidat“.
Na parlamentarnim izborima u nedelju, konzervativna partija Nova demokratija Kirjakosa Micotakisa obezbedila je drugi mandat i osvojila 40,43 odsto glasova, što će joj doneti većinu od 157 mesta od 300 raspoloživih u parlamentu, dok je Siriza osvojila svega 17,8 odsto glasova i 47 mesta.
Više o pobedi Micotakisa možete pročitati ovde.
U obraćanju nakon poraza na izborima Cipras je rekao da je „izborni rezultat negativan za tu stranku, ali i za društvo i demokratiju“.
Ekonomska kriza i mere štednje
Siriza je došla na vlast 2015. godine na vrhuncu duboke ekonomske krize kada su uvedene takozvane mere štednje radi spašavanja ekonomije. Cipras je od tada do 2019. godine bio premijer Grčke.
Siriza je obećala da će okončati fiskalnu štednju koju su nametnuli kreditori zemlje u zamenu za kredite za spašavanje.
U julu 2015. nakon održanog pobedničkog, ali uzaludnog referenduma protiv zahteva kreditora, Cipras je morao da bira između izlaska iz evra i novog programa spašavanja pod uslovima kreditora. Izabrao je ovo drugo i ponovo je izabran u septembru 2015. godine za drugi mandat.
Tokom drugog mandata 2018. zemlja je konačno izašla iz „perioda spašavanja“.
Kao levičarska partija formirana je 2004. godine, da bi u narednim godinama sve više dobijala na popularnosti među mladima, posebno 2008. kada su u Atini održani protesti nakon što su dva policajca ubila petnaestogodišnjaka.
Godinu dana kasnije, Siriza na parlamentarnim izborima i dobija 5,04 odsto glasova, čime jedva premašuje cenzus, a Aleksis Cipras uspeva da prvi put postane poslanik.
A.E./Radio Slobodna Evropa/Al Džazira
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i drugi medijski savezi istakli su da smena direktora televizije N1 označava početak koordinisanog preuzimanja nezavisnih medija u Srbiji, što ozbiljno ugrožava slobodu novinarstva i pluralizam u zemlji
Izjava ministra informisanja Borisa Bratine da policija „ima pravo da bije i ubije“ mlade izazvala je oštre reakcije – studenti poručuju: „Sram Vas bilo", a opozicija zahteva smenu i izvinjenje
Sindikat „Nezavisnost“ u N1 i Forbes Srbija izražava ozbiljnu zabrinutost zbog razrešenja Igora Božića sa mesta pravnog zastupnika medijske kuće
Brent Sadler je novi direktor N1 televizije, kao i kodirektor portala Nova.rs. Dosadašnji direktor Igor Božić će biti izbrisan iz APR-a, a za „Vreme“ kaže da će kao do sada, dokle god bude mogao, nastaviti da štiti uređivačku politiku N1
Nekoliko destina studenata i građana okupilo se ispred policijske stanice 29. novembar u Beogradu zbog privođenja i saslušanja studenata. Tokom petka policija je ispitivala one koji su protestovali ispred Rektorata
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Po treći put u poslednjih sedam meseci građani Grčke su u nedelju, 20. septembra, izašli na birališta. I ovoga puta sve se vrtelo oko jednog pitanja: koja vlada i koji premijer su u stanju da izvuku zemlju iz dugogodišnje krize, a da pritom sprovedu u delo novi teški sporazum sklopljen s kreditorima, čije je potpisivanje bilo uslov da Grčka ostane u evrozoni. Pobedio je Aleksis Cipras
