Foto: AP/Petros Karadjias
Aleksis Cipras je bio premijer Grčke tokom najturbulentnijih godina ekonomske krize u zemlji, kada su uvedene takozvane mere štednje radi spašavanja ekonomije
Glavni grčki opozicioni lider Aleksis Cipras podneo je danas ostavku na čelu levičarske partije Siriza nakon poraza na izborima u nedelju.
On je u televizijskom obraćanju istakao da je neophodna reforma partije i da to što je Siriza izgubila na izborima ne treba da predstavlja kraj, već novi početak.
Kako je naglasio, povlači se da bi se otvorila mogućnost za nekog novog lidera.
„Odlučio sam da predložim izbor novog rukovodstva, pri čemu ja, naravno, neću biti kandidat“.
Na parlamentarnim izborima u nedelju, konzervativna partija Nova demokratija Kirjakosa Micotakisa obezbedila je drugi mandat i osvojila 40,43 odsto glasova, što će joj doneti većinu od 157 mesta od 300 raspoloživih u parlamentu, dok je Siriza osvojila svega 17,8 odsto glasova i 47 mesta.
Više o pobedi Micotakisa možete pročitati ovde.
U obraćanju nakon poraza na izborima Cipras je rekao da je „izborni rezultat negativan za tu stranku, ali i za društvo i demokratiju“.
Ekonomska kriza i mere štednje
Siriza je došla na vlast 2015. godine na vrhuncu duboke ekonomske krize kada su uvedene takozvane mere štednje radi spašavanja ekonomije. Cipras je od tada do 2019. godine bio premijer Grčke.
Siriza je obećala da će okončati fiskalnu štednju koju su nametnuli kreditori zemlje u zamenu za kredite za spašavanje.
U julu 2015. nakon održanog pobedničkog, ali uzaludnog referenduma protiv zahteva kreditora, Cipras je morao da bira između izlaska iz evra i novog programa spašavanja pod uslovima kreditora. Izabrao je ovo drugo i ponovo je izabran u septembru 2015. godine za drugi mandat.
Tokom drugog mandata 2018. zemlja je konačno izašla iz „perioda spašavanja“.
Kao levičarska partija formirana je 2004. godine, da bi u narednim godinama sve više dobijala na popularnosti među mladima, posebno 2008. kada su u Atini održani protesti nakon što su dva policajca ubila petnaestogodišnjaka.
Godinu dana kasnije, Siriza na parlamentarnim izborima i dobija 5,04 odsto glasova, čime jedva premašuje cenzus, a Aleksis Cipras uspeva da prvi put postane poslanik.
A.E./Radio Slobodna Evropa/Al Džazira
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ulazak policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu i pendrečenje golorukih starijih ljudi i studenata koji su zbog toga protestovali „je kršenje svih pozitivnih normi Republike Srbije“, kaže za „Vreme“ advokat Zoran Minić
Sledeći ideju Aleksandra Vučića da se obračuna sa državnim fakultetima, ministar Darko Glišić je, eksploatišući smrt studentkinje, počeo da govori o studentima „u kovčezima“
Protest solidarnosti s novinarima kod Predsedništva Srbije, okupljanje i u takozvanom Ćacilendu
„Imamo direktnu suprotstavljenost građana koji nikada nisu bili odlučniji da zaštite svoja prava i, s druge strane, sve represivnije poteze, pre svega izvršne vlasti“, kaže programski direktor BCLJP Dušan Pokuševski.
Aleksandar Vučić rekao je za TV Informer da je na skupu ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu bilo manje od 4.000 ljudi, te da je protest "postizborna trauma zbog loših rezultata". Ponovo je bacio i udicu vanrednih izbora
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Nije Vučić Putin, niti to može biti. Putina se ljudi plaše, a od Vučića im se samo ide u toalet. Da bi postao ozbiljan diktator, čovek mora za to da bude talentovan. I mora imati validniju diplomu od one dobijene od Vojislava Šešelja
Zašto SNS nakon lokalnih izbora liči na firmu koja pravi banket prikrivajući neizbežni bankrot, a Vučić na njenog vlasnika zaduženog do grla kako bi još malo izigravo velikog gazdu
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Po treći put u poslednjih sedam meseci građani Grčke su u nedelju, 20. septembra, izašli na birališta. I ovoga puta sve se vrtelo oko jednog pitanja: koja vlada i koji premijer su u stanju da izvuku zemlju iz dugogodišnje krize, a da pritom sprovedu u delo novi teški sporazum sklopljen s kreditorima, čije je potpisivanje bilo uslov da Grčka ostane u evrozoni. Pobedio je Aleksis Cipras
