Foto: AP/Petros Karadjias
Aleksis Cipras je bio premijer Grčke tokom najturbulentnijih godina ekonomske krize u zemlji, kada su uvedene takozvane mere štednje radi spašavanja ekonomije
Glavni grčki opozicioni lider Aleksis Cipras podneo je danas ostavku na čelu levičarske partije Siriza nakon poraza na izborima u nedelju.
On je u televizijskom obraćanju istakao da je neophodna reforma partije i da to što je Siriza izgubila na izborima ne treba da predstavlja kraj, već novi početak.
Kako je naglasio, povlači se da bi se otvorila mogućnost za nekog novog lidera.
„Odlučio sam da predložim izbor novog rukovodstva, pri čemu ja, naravno, neću biti kandidat“.
Na parlamentarnim izborima u nedelju, konzervativna partija Nova demokratija Kirjakosa Micotakisa obezbedila je drugi mandat i osvojila 40,43 odsto glasova, što će joj doneti većinu od 157 mesta od 300 raspoloživih u parlamentu, dok je Siriza osvojila svega 17,8 odsto glasova i 47 mesta.
Više o pobedi Micotakisa možete pročitati ovde.
U obraćanju nakon poraza na izborima Cipras je rekao da je „izborni rezultat negativan za tu stranku, ali i za društvo i demokratiju“.
Ekonomska kriza i mere štednje
Siriza je došla na vlast 2015. godine na vrhuncu duboke ekonomske krize kada su uvedene takozvane mere štednje radi spašavanja ekonomije. Cipras je od tada do 2019. godine bio premijer Grčke.
Siriza je obećala da će okončati fiskalnu štednju koju su nametnuli kreditori zemlje u zamenu za kredite za spašavanje.
U julu 2015. nakon održanog pobedničkog, ali uzaludnog referenduma protiv zahteva kreditora, Cipras je morao da bira između izlaska iz evra i novog programa spašavanja pod uslovima kreditora. Izabrao je ovo drugo i ponovo je izabran u septembru 2015. godine za drugi mandat.
Tokom drugog mandata 2018. zemlja je konačno izašla iz „perioda spašavanja“.
Kao levičarska partija formirana je 2004. godine, da bi u narednim godinama sve više dobijala na popularnosti među mladima, posebno 2008. kada su u Atini održani protesti nakon što su dva policajca ubila petnaestogodišnjaka.
Godinu dana kasnije, Siriza na parlamentarnim izborima i dobija 5,04 odsto glasova, čime jedva premašuje cenzus, a Aleksis Cipras uspeva da prvi put postane poslanik.
A.E./Radio Slobodna Evropa/Al Džazira
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Od onih koji bi izašli na referendum njih 41,6 bi glasala za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, navodi se u istraživanju javnog mnjenja Centra za evropske politike.
Vrhunac izborne kampanje naprednjačkog režima za deset lokalnih samouprava odigrao se u beogradskoj „Areni“. Opsena Aleksandra Vučića je u prenosu uživo režimskih televizija podignuta na još malo viši nivo. Cirkus je bio kompletan
Pred lokalne izbore u deset mesta, ljudi se opet korbačima i autobusima ganjaju na miting SNS-a u beogradskoj Areni. Poenta je da se pokaže da za Aleksandra Vučića nema malih utakmica
Studenti u blokadi saopštili su da je četvoro njihovih kolega privedeno dok su nosili novac koji su građani donirali za nastavak studentske borbe
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odbacio navode o pritiscima u javnim preduzećima da zaposleni dođu na miting Srpske napredne stranke 21. marta u Beogradu. Da li je to tačno?
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Po treći put u poslednjih sedam meseci građani Grčke su u nedelju, 20. septembra, izašli na birališta. I ovoga puta sve se vrtelo oko jednog pitanja: koja vlada i koji premijer su u stanju da izvuku zemlju iz dugogodišnje krize, a da pritom sprovedu u delo novi teški sporazum sklopljen s kreditorima, čije je potpisivanje bilo uslov da Grčka ostane u evrozoni. Pobedio je Aleksis Cipras
