Širom Srbije organizuju se protesti protiv rudaranje litijuma. Koliko je ljudi do sada izašlo na ulice? Danas su na redu Šabac, Aranđelovac, Kraljevo i Ljig
Nakon što je Vlada Srbije usvojila Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ održano je desetak protesta širom Srbije.
Prema njihovim procenama, 28. juna u Loznici se okupilo od 3200 do 3500 građana. U Valjevu je protestu prisustvovalo oko 2500 ljudi, a sinoć u Bogatiću je prema ovoj proceni bilo oko 1000 demonstranata. Sinoć je održan i protest u Krupnju, na kome je bilo prisutno oko 400 građana.
U Arilju, na protestu koji je održan 27. jula, bilo je 350 ljudi, a u Koceljevi dva dana ranije 280 građana.
Najmanje demonstranata na protestima je izašlo u Negotinu, oko 180, i u Grockoj, gde je protestovalo oko 100 građana.
Arhiva javnih skupova ističe da su procene za ova mesta urađene brojanjem sa fotografija i video snimaka na društvenim mrežama aktivističkih grupa i pokreta, kao i sa medijskih priloga o ovim događajima.
„I prema apsolutnoj i prema relativnoj veličini, najmasovniji je bio prvi protest u Loznici, ali treba imati na umu da je na tom protestu bio i najveći udeo učesnika iz drugih mesta. Posebno treba istaknuti protest u Bogatiću, verovatno najveći u istoriji tog mesta, na koji se odazvao zaista impresivan udeo lokalnog stanovništva“, stoji u saopštenju.
— Милорад Матић Згубидан (@CikaMikula) July 28, 2024
Dodaje se da su uzuzetno masovni bili i protesti u Krupnju, Koceljevi, Arilju i Valjevu.
„Prilikom poređenja prema relativnoj veličini, treba imati na umu da je najveći protest u istoriji Beograda, onaj 5. oktobra 2000. godina, imao oko 120.000 učesnika. Takođe, valja napomenuti da je šest od osam ovde prikazanih protesta imalo veću relativnu posećenost nego najmasovniji protesti protiv nasilja u Beogradu prošle godine“, dodaje se.
Ocenjuje se da jovoliko visoka posećenost u mestima u čijoj okolini je najavljeno istraživanje ležišta litijuma pokazuje da je došlo da ogromnog uznemirenja lokalnog stanovništva.
„Iako je na ovim protestima bilo i učesnika iz drugih gradova, znatnu većinu činili su meštani, tako da se, gledano prema broju stanovnika, nesumnjivo radi o izuzetno visokoj mobilizaciji lokalne zajednice, kakva verovatno nema premca među dosadašnjim protestnim pokretima u Srbiji. To je nešto sa čime bi trebalo da računaju svi zainteresovani domaći i strani politički akteri“, zaključuje se u saopštenju.
Serija protesta se nastavlja i danas u nekoliko gradova, u večernjim satima održaće se u Šapcu, Aranđelovcu, Kraljevu i Ljigu.
Vlast odgovara najavom referenduma
Nakon najavljenih i održanih protesta najviši predstavnici vlasti su poručili da će, ukoliko bude potrebno, biti organizovan i referendum na temu rudarenja litijuma u Srbiji.
Prvo se oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u Parizu 26. jula rekao novinarima da prvo hoće da dobije analizu domaćih stručnjaka u vezi sa zaštitom životne sredine.
„Ako to sve bude dobro urađeno, ako sve bude išlo po planu, nikakav problem. Mi možemo krajem sledeće godine da tražimo izjašnjavanje građana i unapred vam kažem, mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god izaberu, pobedićemo ih“, rekao je Vučić.
Foto: Rio TintoProjekat „Jadar“
A zatim je tu najavu ponovio i ministar finansija Siniša Mali, navodeći da treba iskoristiti ono što je Srbiji priroda dala ali pod uslovom da se poštuju najstroži ekološki standardi.
„Stalno govore (iz opozicije) narod je protiv toga. Pa gospodo, imali ste priliku na izborima pa smo čuli šta narod ima da kaže o vama. Ajmo sad da vidimo šta narod ima da kaže i oko, recimo projekta litijum“, rekao je Mali za TV Prva i dodao da će se razgovarati sa svima pa će se videti da li će do te investicije doći.
Mali je naveo da bi opozicionari hteli da kao pojedinci odlučuju o litijumu.
„Inače, sve ekspert do eksperta, što bi rekla moja pokojna baba, da ne iskoristim neki drugi izraz, po pitanju litijuma, ekologije i svega ostalog“, kazao je Mali.
Oglasio se tim povodom i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas zahtevajući raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora (naravno sa sve promenjenim izbornim uslovima) jer su, kaže, građani obmanuti, pošto kada su u decembru glasali nisu znali da će oni za koje su glasali ponovo pokrenuti projekat „Jadar“. SSP je bojkotovao lokalne i ponovljene vanredne beogradske izbore 2. juna.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Sve u duhu „snage jedinstva“ Policijska brigada i Žandarmerija preprečile su put studentima koji su pošli na vojnu paradu i građanima koji su im se priključili. Došlo je do jurnjave po blokovima
Novinaru “Vremena” koji trideset godina prati vojsku nije odobrena akreditacija za vojnu paradu “Snaga jedinstva”. Ali su svečane pozivnice zato dobili višestruko osuđivani kriminalci, ratni profiteri i dezerteri, ubice, penzionisani oficiri koji ratišta nisu videli, samozvani vojni analitičari i slične pojave
Studenti u blokadi saopštili da će se danas, 20. septembra, u 10 sati okupiti na kružnom toku kod opštine Novi Beograd, pod parolom „Sloboda je najskuplja srpska reč“
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
