Širom Srbije organizuju se protesti protiv rudaranje litijuma. Koliko je ljudi do sada izašlo na ulice? Danas su na redu Šabac, Aranđelovac, Kraljevo i Ljig
Nakon što je Vlada Srbije usvojila Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ održano je desetak protesta širom Srbije.
Nakon Loznice, gde je sve započelo 28. juna, najbrojniji protest je održan u Valjevu. Građani su se 22. jula okupili na gradskom trgu da bi digli glas protiv Rio Tinta i eksploatacije litijuma u Srbiji.
Nakon Valjeva, usledili su protesti u Loznici, Bogatiću, Krupnju, Koceljevi, Arilju, Grockoj i Negotinu.
Povodom ovih protesta se oglasio i Arhiv javnih skupova, koji je izvršio procenu posećenosti protesta koji su održani u gradovima u Srbiji.
Loznica upravo… Rio Tinto mrs iz Srbije pic.twitter.com/tzjsO5UccO
— zarko bogosavljevic (@zarkobns) June 28, 2024
Prema njihovim procenama, 28. juna u Loznici se okupilo od 3200 do 3500 građana. U Valjevu je protestu prisustvovalo oko 2500 ljudi, a sinoć u Bogatiću je prema ovoj proceni bilo oko 1000 demonstranata. Sinoć je održan i protest u Krupnju, na kome je bilo prisutno oko 400 građana.
U Arilju, na protestu koji je održan 27. jula, bilo je 350 ljudi, a u Koceljevi dva dana ranije 280 građana.
Najmanje demonstranata na protestima je izašlo u Negotinu, oko 180, i u Grockoj, gde je protestovalo oko 100 građana.
Arhiva javnih skupova ističe da su procene za ova mesta urađene brojanjem sa fotografija i video snimaka na društvenim mrežama aktivističkih grupa i pokreta, kao i sa medijskih priloga o ovim događajima.
„I prema apsolutnoj i prema relativnoj veličini, najmasovniji je bio prvi protest u Loznici, ali treba imati na umu da je na tom protestu bio i najveći udeo učesnika iz drugih mesta. Posebno treba istaknuti protest u Bogatiću, verovatno najveći u istoriji tog mesta, na koji se odazvao zaista impresivan udeo lokalnog stanovništva“, stoji u saopštenju.
Има нас, ХВАЛА вам земљаци! https://t.co/eRX5uJIkRr pic.twitter.com/NHJAW6z4r6
— Милорад Матић Згубидан (@CikaMikula) July 28, 2024
Dodaje se da su uzuzetno masovni bili i protesti u Krupnju, Koceljevi, Arilju i Valjevu.
„Prilikom poređenja prema relativnoj veličini, treba imati na umu da je najveći protest u istoriji Beograda, onaj 5. oktobra 2000. godina, imao oko 120.000 učesnika. Takođe, valja napomenuti da je šest od osam ovde prikazanih protesta imalo veću relativnu posećenost nego najmasovniji protesti protiv nasilja u Beogradu prošle godine“, dodaje se.
Ocenjuje se da jovoliko visoka posećenost u mestima u čijoj okolini je najavljeno istraživanje ležišta litijuma pokazuje da je došlo da ogromnog uznemirenja lokalnog stanovništva.
#NeDamoMacvu🇷🇸❤️#Bogatic 28.7.2024. pic.twitter.com/OxHC2A9BRm
— Mina Kennedy 🇷🇸 (@MinaAska) July 28, 2024
„Iako je na ovim protestima bilo i učesnika iz drugih gradova, znatnu većinu činili su meštani, tako da se, gledano prema broju stanovnika, nesumnjivo radi o izuzetno visokoj mobilizaciji lokalne zajednice, kakva verovatno nema premca među dosadašnjim protestnim pokretima u Srbiji. To je nešto sa čime bi trebalo da računaju svi zainteresovani domaći i strani politički akteri“, zaključuje se u saopštenju.
Serija protesta se nastavlja i danas u nekoliko gradova, u večernjim satima održaće se u Šapcu, Aranđelovcu, Kraljevu i Ljigu.
Vlast odgovara najavom referenduma
Nakon najavljenih i održanih protesta najviši predstavnici vlasti su poručili da će, ukoliko bude potrebno, biti organizovan i referendum na temu rudarenja litijuma u Srbiji.
Prvo se oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u Parizu 26. jula rekao novinarima da prvo hoće da dobije analizu domaćih stručnjaka u vezi sa zaštitom životne sredine.
„Ako to sve bude dobro urađeno, ako sve bude išlo po planu, nikakav problem. Mi možemo krajem sledeće godine da tražimo izjašnjavanje građana i unapred vam kažem, mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god izaberu, pobedićemo ih“, rekao je Vučić.
A zatim je tu najavu ponovio i ministar finansija Siniša Mali, navodeći da treba iskoristiti ono što je Srbiji priroda dala ali pod uslovom da se poštuju najstroži ekološki standardi.
„Stalno govore (iz opozicije) narod je protiv toga. Pa gospodo, imali ste priliku na izborima pa smo čuli šta narod ima da kaže o vama. Ajmo sad da vidimo šta narod ima da kaže i oko, recimo projekta litijum“, rekao je Mali za TV Prva i dodao da će se razgovarati sa svima pa će se videti da li će do te investicije doći.
Mali je naveo da bi opozicionari hteli da kao pojedinci odlučuju o litijumu.
„Inače, sve ekspert do eksperta, što bi rekla moja pokojna baba, da ne iskoristim neki drugi izraz, po pitanju litijuma, ekologije i svega ostalog“, kazao je Mali.
Oglasio se tim povodom i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas zahtevajući raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora (naravno sa sve promenjenim izbornim uslovima) jer su, kaže, građani obmanuti, pošto kada su u decembru glasali nisu znali da će oni za koje su glasali ponovo pokrenuti projekat „Jadar“. SSP je bojkotovao lokalne i ponovljene vanredne beogradske izbore 2. juna.
Uskoro na Kosovo možda neće biti ni srpskih škola i bolnica i to će biti kraj. Svih ovih godina, vlasti Aleksandra Vučića za „povlačenje“ sa Kosova nisu dobile ništa zauzvrat za Srbiju
Predizbornu kampanju uoči izbora 29. marta odlikuje izrazita neravnopravnost učesnika, uz političku zloupotrebu dece i rodno zasnovano digitalno nasilje
Izvori „Vremena“ potvrđuju da u utorak pred skup u Vranju nisu plaćali putarinu. Lakonski im je rečeno da „predsednik časti“
U Smederevskoj Palanci, nekoliko dana pred lokalne izbore, država deli subvencije i obilazi projekte. U fokusu su energetska efikasnost i milioni iz budžeta, ali i pažljivo tempiran trenutak. Dok ministarka Dubravka Đedović Handanović govori o razvoju, otvara se pitanje političkog konteksta ovih poteza
Ako bi u Boru došlo do promena vlasti, to bi bila pokazna vežba kako se smenjuje naprednjačka vlast. Na protivnike režima vrši se ozbiljan pritisak, ljude zastrašuju. Hoće li građanima konačno poći za rukom da preokrenu igru
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
