Širom Srbije organizuju se protesti protiv rudaranje litijuma. Koliko je ljudi do sada izašlo na ulice? Danas su na redu Šabac, Aranđelovac, Kraljevo i Ljig
Nakon što je Vlada Srbije usvojila Uredbu o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar“ održano je desetak protesta širom Srbije.
Nakon Loznice, gde je sve započelo 28. juna, najbrojniji protest je održan u Valjevu. Građani su se 22. jula okupili na gradskom trgu da bi digli glas protiv Rio Tinta i eksploatacije litijuma u Srbiji.
Nakon Valjeva, usledili su protesti u Loznici, Bogatiću, Krupnju, Koceljevi, Arilju, Grockoj i Negotinu.
Povodom ovih protesta se oglasio i Arhiv javnih skupova, koji je izvršio procenu posećenosti protesta koji su održani u gradovima u Srbiji.
Loznica upravo… Rio Tinto mrs iz Srbije pic.twitter.com/tzjsO5UccO
— zarko bogosavljevic (@zarkobns) June 28, 2024
Prema njihovim procenama, 28. juna u Loznici se okupilo od 3200 do 3500 građana. U Valjevu je protestu prisustvovalo oko 2500 ljudi, a sinoć u Bogatiću je prema ovoj proceni bilo oko 1000 demonstranata. Sinoć je održan i protest u Krupnju, na kome je bilo prisutno oko 400 građana.
U Arilju, na protestu koji je održan 27. jula, bilo je 350 ljudi, a u Koceljevi dva dana ranije 280 građana.
Najmanje demonstranata na protestima je izašlo u Negotinu, oko 180, i u Grockoj, gde je protestovalo oko 100 građana.
Arhiva javnih skupova ističe da su procene za ova mesta urađene brojanjem sa fotografija i video snimaka na društvenim mrežama aktivističkih grupa i pokreta, kao i sa medijskih priloga o ovim događajima.
„I prema apsolutnoj i prema relativnoj veličini, najmasovniji je bio prvi protest u Loznici, ali treba imati na umu da je na tom protestu bio i najveći udeo učesnika iz drugih mesta. Posebno treba istaknuti protest u Bogatiću, verovatno najveći u istoriji tog mesta, na koji se odazvao zaista impresivan udeo lokalnog stanovništva“, stoji u saopštenju.
Има нас, ХВАЛА вам земљаци! https://t.co/eRX5uJIkRr pic.twitter.com/NHJAW6z4r6
— Милорад Матић Згубидан (@CikaMikula) July 28, 2024
Dodaje se da su uzuzetno masovni bili i protesti u Krupnju, Koceljevi, Arilju i Valjevu.
„Prilikom poređenja prema relativnoj veličini, treba imati na umu da je najveći protest u istoriji Beograda, onaj 5. oktobra 2000. godina, imao oko 120.000 učesnika. Takođe, valja napomenuti da je šest od osam ovde prikazanih protesta imalo veću relativnu posećenost nego najmasovniji protesti protiv nasilja u Beogradu prošle godine“, dodaje se.
Ocenjuje se da jovoliko visoka posećenost u mestima u čijoj okolini je najavljeno istraživanje ležišta litijuma pokazuje da je došlo da ogromnog uznemirenja lokalnog stanovništva.
#NeDamoMacvu🇷🇸❤️#Bogatic 28.7.2024. pic.twitter.com/OxHC2A9BRm
— Mina Kennedy 🇷🇸 (@MinaAska) July 28, 2024
„Iako je na ovim protestima bilo i učesnika iz drugih gradova, znatnu većinu činili su meštani, tako da se, gledano prema broju stanovnika, nesumnjivo radi o izuzetno visokoj mobilizaciji lokalne zajednice, kakva verovatno nema premca među dosadašnjim protestnim pokretima u Srbiji. To je nešto sa čime bi trebalo da računaju svi zainteresovani domaći i strani politički akteri“, zaključuje se u saopštenju.
Serija protesta se nastavlja i danas u nekoliko gradova, u večernjim satima održaće se u Šapcu, Aranđelovcu, Kraljevu i Ljigu.
Vlast odgovara najavom referenduma
Nakon najavljenih i održanih protesta najviši predstavnici vlasti su poručili da će, ukoliko bude potrebno, biti organizovan i referendum na temu rudarenja litijuma u Srbiji.
Prvo se oglasio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u Parizu 26. jula rekao novinarima da prvo hoće da dobije analizu domaćih stručnjaka u vezi sa zaštitom životne sredine.
„Ako to sve bude dobro urađeno, ako sve bude išlo po planu, nikakav problem. Mi možemo krajem sledeće godine da tražimo izjašnjavanje građana i unapred vam kažem, mogu da biraju. Hoćete li u Loznici, hoćete li u zapadnoj Srbiji, ili ćete u celoj Srbiji. I opet vam kažem, gde god i šta god izaberu, pobedićemo ih“, rekao je Vučić.
A zatim je tu najavu ponovio i ministar finansija Siniša Mali, navodeći da treba iskoristiti ono što je Srbiji priroda dala ali pod uslovom da se poštuju najstroži ekološki standardi.
„Stalno govore (iz opozicije) narod je protiv toga. Pa gospodo, imali ste priliku na izborima pa smo čuli šta narod ima da kaže o vama. Ajmo sad da vidimo šta narod ima da kaže i oko, recimo projekta litijum“, rekao je Mali za TV Prva i dodao da će se razgovarati sa svima pa će se videti da li će do te investicije doći.
Mali je naveo da bi opozicionari hteli da kao pojedinci odlučuju o litijumu.
„Inače, sve ekspert do eksperta, što bi rekla moja pokojna baba, da ne iskoristim neki drugi izraz, po pitanju litijuma, ekologije i svega ostalog“, kazao je Mali.
Oglasio se tim povodom i predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas zahtevajući raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora (naravno sa sve promenjenim izbornim uslovima) jer su, kaže, građani obmanuti, pošto kada su u decembru glasali nisu znali da će oni za koje su glasali ponovo pokrenuti projekat „Jadar“. SSP je bojkotovao lokalne i ponovljene vanredne beogradske izbore 2. juna.
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Nastavlja se bojkot nastave visokoškolskih ustanova u Novom Sadu, a ispred Filozofskog fakulteta biće organizovan protest „Empatija kao otpor“
Televizije su u nedelju prenosile „Tematsku sednicu“ Vlade Srbije. Bila je to neka vrsta grupne terapije, s tim što je na sceni bio samo jedan lik, Aleksandar Vučić, psihoterapeut i pacijent u jednoj osobi, dok ga je grupa okruživala kako bi imao na kome da se iživljava i kako bi imao ko da mu klima glavom
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
