Foto: BIRN
U izveštaju BIRN-a se navodi da u oblasti kršenja digitalnih prava preovladavaju govor mržnje i diskriminacija, digitalna manipulacija i kompjuterska prevara, te da su domaća, regionalna i nacionalna politička dešavanja direktno uticali na takavo stanje. Srbija je pri samom vrhu
U BIRN-ovom izveštaju o kršenju digitalnih prava u periodu od 1. septembra 2022. do 31. avgusta 2023. godine u Srbiji, na Kosovu, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Rumuniji i Turskoj registrovano je 1.427 slučajeva. To je gotovo duplo više nego u prethodnom periodu kada je zabeleženo 782 slučaja. Ovaj izveštaj BIRN je predstavio na konferenciji u Sarajevu.
Urednica BIRN-a Ivana Jeremić za portal “Vremena” objašnjava da se, iako se broj kršenja digitalonih prava duplirao, zbog promene u metodologiji istraživanja ne može reći da je i digitalno nasilje duplo veće.
“Jesmo primetili rast, ali ne možemo da kažemo da je taj rast toliko drastičan. Naročito ne za Srbiju gde postoji neka vrsta konstante. Mi smo sada samo dodali neke kriterijume da bismo približili ljudima šta se sve podrazumeva pod kršenjem digitalnih prava”, kaže Jeremić.
Najveći broj kršenja digitalnih prava zabeležen je na Kosovu – 191, a sledi Crna Gora sa 177 slučajeva. U Srbiji je u pomenutom periodu zabeleženo 103 slučajeva kršenja digitalnih prava.
U izveštaju BIRN-a se navodi i da u oblasti kršenja digitalnih prava preovladavaju govor mržnje i diskriminacija, digitalna manipulacija i kompjuterska prevara, te da su domaća, regionalna i nacionalna politička dešavanja direktno uticali na takavo stanje.
Piše i da su ranjive grupe poput LGBT zajednice, manjina i žena često bile na meti govora mržnje i diskriminatornog govora, posebno u patrijarhalnim, politički polarizovanim i etnički podeljenim grupama.
Slično zastupljeno u odnosu na prethodne izveštaje je rodno zasnovano nasilje koje se dešava na internetu i koje je kulminiralo snimkom femicida u BiH, navodi Ivana Jeremić i dodaje da su se ponavljali i napadi na priradnike civilnog društva u Srbiji gde se i inače takva vrsta pretnji dešavala, a sada se dešava mnogo češće.
Situacija u Srbiji
U Srbiji su se digitalnih prava najviše kršila nakon tragedija koje su se dogodile u maju. Jeremić kaže da je tu primećeno više različitih kršenja prava – od objavljivanja osetljivih podataka o onome što se dogodilo, podataka o roditeljima, spiska sa imenima dece koja su bila na listi maloletnog ubice, do otkrivanja adresa i identiteta ljudi.
Pored tog primera, asistentkinja na projektima u BIRN-u Tijana Uzelac za portal “Vremena” navodi primer kršenja digitalnih prava sa neetičkom upotrebom veštačke inteligencije. Reč je o videu Marinike Tepić i Dragana Đilasa koji je napravio Željko Mitrović, a koji je najviše prikazivan na televiziji Pink.
“Iako je suđenje u ovom slučaju i dalje u toku, važno je kako će se u budućnosti tretirati slični slučajevi i da li će manipulacija veštačkom inteligencijom u ovakve svrhe biti kažnjiva”, kaže Uzelac.
Jeremić objašnjava da je to bila upotreba „deep fake“ videa koji ima za cilj obmanjivanje javnosti. Video je objavljen bez upozorenja da se radi o videu koji nije autentičan.
Preporuke
Uzimajući u obzir da oblast veštačke inteligencije u Srbiji i dalje nije regulisana, Tijana Uzelac kaže da je najvažnija poruka izveštaja o kršenju digitalnih prava da se pokrene debata regulatornih i samoregulatornih medijskih tela u Srbiji, organizacija civilnog društva, Akademije i drugih profesionalnih tela o tome da se postavi temelj etičke i profesionalne upotrebe veštačke inteligencije za kreiranje medijskog sadržaja.
Jeremić na kraju ističe da treba ulagati u sajber zaštitu, u obuku ljudi koji su odgovorni za obradu i skladištenje velikog broja podataka, te da su to uglavnom ljudi koji rade u državnim institucijama.
Pored podizanja svesti nužno je usvajanje regulativa koje će poboljšati zaštitu građana kada su u pitanju digitalna prava, jer kada govorimo o digitalnim pravima i digitalnoj bezbednosti ne pričamo o nekom imaginarnom svetu jer sve to može imati implikacije u našem realnom životu.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
