Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naveo je u izveštaju Komitetu za spoljne poslove američkog Predstavničkog doma da je EU u februaru i martu, uz snažnu podršku SAD, postigla napredak sa Sporazumom o putu normalizacije odnosa Srbije i Kosova i aneksom koji se odnosi na njegovu implementaciju, a koji pruža okvir da „obe zemlje“ ispunjavaju svoje obaveze, prenosi Kosovo onlajn.
On je naveo da je ključna obaveza Kosova, koja datira još iz 2013. godine, da osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom, a Srbija onda više neće lobirati protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama.
Kosovo i Srbija su se dogovorili, piše Eskobar u izveštaju, da međusobno priznaju dokumenta i nacionalne simbole.
Mnoge političke partije, organizacije i pojedinci u Srbiji kritikovali su vrhovnog srpskog pregovarača Aleksandra Vučića da je pristankom na sve to „izdao Srbiju“, tj. indirektno priznao nezavisnost Kosova.
Hitna deeskalacija
Eskobar je američke kongresmene izvestio da je bilo ozbiljnih provokacija, da je došlo i do eskalacije tenzija i neprihvatljivog nasilja srpskih demonstranata protiv Kfora, policije i novinara na severu Kosova, od kada su se obe strane saglasile sa gore navedenim sporazumom.
Navodi i sa su SAD zajedno sa EU pozvale na hitnu deeskalaciju, uključujući održavanje novih opštinskih izbora i izbora za gradonačelnike u četiri opštine na severu Kosova, uz učešće Srba.
Politika SAD na Zapadnom Balkanu se zasniva na jednostavnom principu – na nastavku integracija regiona u evroatlantske strukture. Te integracije jačaju Evropu kao geostrateškog partnera, učvršćuju demokratsko upravljanje i vladavinu prava, čine zemlje Zapadnog Balkana sigurnijim i prosperitetnijim, a time region postaje bolji bezbednosni i trgovinski partner za Sjedinjene Države, kazao je Eskobar.
Ogromne prepreke
Ukazao je, međutim, da su prepreke u tom procesu ogromne – uključujući zastoj napretka u demokratizaciji, korupciju, zavisnost od ruske energije, etnonacionalističku politiku, štetni strani uticaj i dezinformacije.
Poručio je da angažovanje SAD pomaže regionu u „borbi protiv korupcije i zlonamernog uticaja Rusije i Kine“.
Tu je, očigledno, mislio na Srbiju, a u tom duhu su SAD stavile šefa BIA Aleksandra Vulina na američku crnu listu, uvele mu individualne sankcje.
Pokuda Dodika
Osvrnuo se Eskobar i na Bosnu i Hercegovinu gde predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ostaje fokusiran na „demontažu Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava BiH“.
Dodikovo „uporno secesionističko i antidemokratsko delovanje ugrožava stabilnost, bezbednost i prosperitet zemlje i regiona“, objašnjava Dodik, pa su zat SAD i njemu uvele sankcije.
Eskobar je pohvalio Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju.
Naveo je da su transatlantske i evropske integracije od suštinskog značaja za smanjenje štetnosti uticaja Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu, ali i korumpiranih lokalnih aktera koji pokušavaju da destabilizuju region i ometaju integracije.
Pozvao je Kongres SAD da mu pruži podršku za njegovu misiju na Balkanu.
Naredni sastanak predstavnika Prištine i Beograda u okviru Briselskog dijaloga trebalo bi da bude održan u sredu. Razgovaralo bi se, između ostalog, o predlozima za rešenje situacije na severu, o redosledu u implementaciji Briselskog sporazuma i primeni aneksa usvojenog u Ohridu.
J.H./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
