Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Karađorđević je u objavi na društvenoj mreži Iks ocenio da zahvaljujući Trampovoj pobedi na predsedničkim izborima u SAD „postoji obnovljen potencijal za odstupanje od spoljnopolitičkih odluka koje su oblikovale globalnu stabilnost“
Filip Karađorđević pozvao je novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da povuče priznanje nezavisnosti Kosova.
Karađorđević je u objavi na društvenoj mreži Iks sastavljenoj iz velikog broja delova u kojima je označio Trampa ocenio da zahvaljujući njegovoj pobedi na predsedničkim izborima u SAD „postoji obnovljen potencijal za odstupanje od spoljnopolitičkih odluka koje su oblikovale globalnu stabilnost“.
„Među najznačajnijim od njih je priznanje Kosova, odluka koja ostaje duboko sporna. Hrabar i principijelan korak Donalda Trampa trebalo bi da bude preispitivanje i povlačenje ovog priznanja: potez koji ne samo da bi ispravio istorijsku nepravdu već i ojačao položaj Amerike kao šampiona pravičnosti i vladavine prava“, ocenio je Karađorđević.
On je ukazao da je samoproglašena nezavisnost Kosova 2008. godine usledila nakon intervencije NATO pakta 1999. godine i ocenio da je ta kampanja „opravdana optužbama o genocidu nad etničkim Albancima koje su kasnije dovedene u pitanje“.
„NATO bombardovanje, koje je trajalo 78 dana, raselilo je stotine hiljada ljudi, čime je Kosovo praktično postalo protektorat NATO-a. Danas Kosovo priznaje samo polovina država članica UN, a velike sile poput Rusije, Kine, Indije i Brazila solidarne su sa Srbijom“, napisao je Karađorđević.
With @realDonaldTrump winning the 2024 US presidential election, there is renewed potential for a shift away from foreign policy decisions that have shaped global stability.
1/9⬇️
— Филип Карађорђевић (@PrincFilip1) November 8, 2024
On je ocenio da bi američko povlačenje priznanja Kosova pod vlašću Donalda Trampa za Srbiju bio „čin duboke pravde i znak posvećenosti ispravljanju grešaka iz prošlosti“.
„Taj potez bi se suprotstavio kritikama koje percipiraju licemerje i dvostruke standarde Vašingtona u međunarodnim odnosima. Rusija je, posebno, dugo pominjala kosovski presedan da bi opravdala svoje akcije na Krimu i u drugim regionima“, naveo je Karađorđević.
On je istakao da bi Trampova administracija, baveći se tim istorijskim pitanjem mogla da pokaže posvećenost principijelnoj spoljnoj politici koja poštuje nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.
Karađorđević je podsetio da su 2014. godine, kada je Krim „izglasao da se ponovo pridruži Rusiji nakon pobune protiv vlade u Kijevu koju podržavaju SAD“, SAD i njeni saveznici brzo osudili ruske postupke kao kršenje međunarodnog prava.
„Predsednik Vladimir Putin je, međutim, ukazao na Kosovo, tvrdeći da oni koji su orkestrirali njegovu nezavisnost nisu na moralnoj visini“, ukazao je Karađorđević.
„Sada, sa vođstvom Donalda Trampa, prilika za nepriznavanje Kosova mogla bi da posluži kao snažna izjava protiv prošlih spoljnopolitičkih pogrešaka. Takva odluka bi odjeknula ne samo kod građana Srbije, već i kod američkih građana umornih od intervencija koje su posejale nestabilnost i negodovanje u inostranstvu“, ocenio je Karađorđević.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
