Foto: Tumisu/Pixabay
U proteklih deset godina u Srbiji je u rodno zasnovanom nasilju više od 300 žena izgubilo živote, a samo ove godine ih je ubijeno 27, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava
Dvadeset i peti novembar je Međunarodni dana borbe protiv nasilja nad ženama, kojeg u Srbiji ima na pretek.
„Da bi se nasilje nad ženama i devojčicama smanjilo i nestalo, prvi korak je da svi, kao društvo i pojedinci, ne okrećemo glavu i ne ignorišemo zlo koje se, najčešće, dešava blizu nas, saopštilo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.
Navodi se da je nasilje nad ženama i devojčicama najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu. Nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac.
Nasilje može biti verbalo, psihičko, seksualno, fizičko i ekonomsko. Ono se može desiti svakoj ženi i nije posledica njenog ponašanja, nego sistema patrijarhata u kome muškarac ima moć, a nasilje je način da tu moć održi, tvrdi se u saopštenju.
Ministarstvo poziva na ohrabrivanje žena koje su žrtve nasilja i podiznje nivoa svesti celokupnog društva da je taj način zloupotrebe moći „neprihvatljiv, zabranjen i kažnjiv“.
Mrtve žene država ne broji
Autonomni ženski centar (AŽC) više put je upozoravao na propuste u sistemu, da su neka ubistva mogla da budu sprešena da su institucije svoj posao radile kako treba.
Ova organizacija zalaže se za uspostavljanje tzv. femicid voča (femicide watch), institucionalnog mehanizma za praćenje i analizu počinjenih femicida i izvođenje zaključaka kako bi se sprečili novi.
Za uspostavljanje femicid voča zalaže se i Udruženje građanki Femplatz, koje zajedno sa UN Women u Srbiji od 2018. godine radi na razvijanju modela ovog mehanizma, pisalo je „Vreme“ u tekstu Mrtve žene držva ne broji.
U svetu postoje različiti modeli po kojima femicid voč funkcioniše, a Femplatz predlaže model po uzoru na Hrvatsku i Gruziju. On počiva na tri stuba: institucionalni (prikupljanje i analiza podataka i izrada protokola), profesionalni (izgradnja kapaciteta zaposlenih u centrima za socijalni rad, policiji, pravosuđu, zdravstvu, školstvu i drugim institucijama da analiziraju slučajeve i faktore koji dovode do femicida) i medijski (podizanje svesti i izgradnja podrške u medijskoj i onlajn sferi).
Da li femicid voč može da pomogne u prevenciji? Na osnovu podataka koje imamo, apsolutno može. Srbija, odnosno policija i tužilaštvo već imaju mehanizam za procenu rizika od femicida, ali on očigledno ima ozbiljne nedostatke, jer broj stradalih žena ne opada.
Zanemarivanje subjektivnog osećaja straha
Prema podacima Viktimološkog društva Srbije, koje je pravilo analizu femicida 2019. godine, karakteristično je da je femicid povezan sa nasiljem u porodici i da realno ubistvo žena najčešće proizlazi iz konteksta nasilja u porodici, da mu je prethodilo psihičko i fizičko nasilje, a da je često prisutno i proganjanje. U 50,8 odsto slučajeva radi se o teškim ubistvima, odnosno ubistvima sa naročito brutalnim elementima.
Kada je reč o faktorima rizika koje su institucije dužne da uzmu u obzir, najvažnije je ispitati da li je potencijalni ubica ljubomoran i posesivan; da li je žena donela odluku da ga ostavi i to mu saopštila; da li poseduje oružje (ne nužno vatreno) i da li potencijalna žrtva strahuje da bi mogao da je ubije. Kao što vidimo, prethodna istorija fizičkog nasilja nije među najčešćim faktorima rizika. To znači da je medijsko izveštavanje u kome se, kada se femicid dogodi, naglašava da nije bilo ranijih prijava nasilja, besmisleno ako se ne stavi u odgovarajući kontekst. Velike su šanse, naime, da fizičkog nasilja nije ni bilo.
Međutim, procena rizika u Srbiji najviše zapinje kod poslednjeg faktora rizika koji smo naveli: subjektivnog osećaja straha žrtve. U analizi sudskih presuda 2015–2017. vidi se da su u skoro četvrtini slučajeva tvrdnju žene da je u strahu za sopstveni život institucije tumačile kao preterivanje.
Ako bi femicid voč bio uspostavljen u Srbiji, pitanje verovanja ili neverovanja ženama više ne bi moralo da se postavlja. Iz adekvatne analize prethodnih slučajeva femicida proizašli bi protokoli koji se ne zasnivaju na ličnim utiscima socijalnih radnika, policajaca ili tužilaca.
Naravno, femicide je nemoguće svesti na nulu, jer to nijednoj zemlji u svetu do sada nije uspelo, ali možemo da uspemo u tome da više ne objavljujemo dokaze da je neki od njih mogao da bude sprečen. I da se ne pitamo koja je sledeća.
M.N./FoNet/Arhiv Vremena
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Osnovano se sumnja da su muškarci ubili više žena nego što pokazuju podaci organizacija za prava žena: ne zna se koliko ih premine kasnije od posledica povreda, niti koliko njih počine suicid jer ne znaju kako drugačije da pobegnu od nasilnika
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da kod ovolikog broja femicida u Srbiji državne institucije nisu navele šta se zapravo dogodilo i gde su načinjeni propusti. Zbog toga žene gube poverenje u institucije, pa često ne prijavljuju zlostvaljanje, što može da dovede do novih tragedija
Članica Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije Ana Grozdanović rešila je da stane u zaštitu muškaraca jer su žene, kako je sama rekla, „preterale u oduzimanju muške uloge u ovom svetu.“
Kada žrtva ne dobije priliku da napravi izbor da li će živeti ili ne, to nije tragedija, u tome nema ničeg šekspirovskog – to je prosto zločin. Ako se već prave paralele sa velikim književnim delima, što neki čine kada samoubistvo počini neko ko je prethodno ubio ženu, moramo biti precizni: Romeo nije ubio Juliju, ni obrnuto
