Foto: AP Photo/Fred Sierakowski
Članice EU traže da se i nepotpisani sporazumi Beograda i Prištine o "normalizaciji" uključe u pregovore o članstvu u EU. Da li je to sudar sa realnošću ili dokaz da EU neće Srbiju, kako kaže predsednik Vučić?
Neposredno pred izbore u Srbiji, u Briselu se dešava po ko zna koji „dan D“ kada su u pitanju odnosi Beograda i Prištine.
Evropski savet – to jest države članice Evropske unije – bi ovog utorka trebalo da pozovu Evropsku komisiju da „dopuni merila“ za poglavlje 35 u pregovorima sa Srbijom. U prevodu, da u to poglavlje uvrsti ovogodišnje sporazume iz Ohrida i Brisela.
To bi trebalo učiniti do kraja januara, piše u nacrtu zaključaka današnjeg sastanka ministara spoljnih ili evropskih poslova članica EU, u koji je agencija Beta imala uvid.
„Savet podseća da će napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom nastaviti da određuje ukupan tempo pristupnih pregovora“, piše u nacrtu.
Od Beograda se traži da ide ka „sveobuhvatnom“ sporazumu sa Prištinom. Nedavno je na proputovanju Balkanom šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen to prevela kao „defakto“ priznanje nezavisnosti Kosova.
Potpisao ili prihvatio, a možda je svejedno
Predsednik Aleksandar Vučić je tokom cele godine insistirao na tome da ništa nije potpisao, i da u sporazumu iz Ohrida postoje stvari koje su neprihvatljive – posebno članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
No početkom godine, kada su stvari dogovarane, visoki predstavnik EU Žozep Borelj hvalio je Vučića, a kudio kosovskog premijera Aljbina Kurtija. Navodno, Vučić je bio spremniji na dogovor.
U nepotpisanim zaključcima iz Ohrida se između ostalog navodi da Srbija neće ometati Kosovo u članstvu u svim međunarodnim organizacijama, kao i da Beograd i Priština primaju k znanju da će miniranje sporazuma imati negativnog uticaja na njihov evropski put.
Sada je izgleda došlo dotle – ako taj sporazum zbilja postane zvanični deo poglavlja 35.
„Ja ne mislim da je moguće da to bude u celini deo pregovaračkog poglavlja zato što bi time defakto zatvorili vrata za Srbiju“, rekao je Vučić početkom decembra.
„Ako vi stavite u to da je članstvo Kosova u UN deo poglavlja 35, onda nam je jasno da ne želite Srbiju“, naveo je Vučić.
Hoće li drug Orban pomoći?
Doduše, tek treba videti u kojoj će meri Evropska komisija menjati zvanične uslove za Srbiju.
„Uključenje Ohridskog sporazuma može zakomplikovati evropske integracije Srbije, ali je sada pitanje koliko će se oko toga postići saglasnost unutar same Evropske unije“, rekao je za Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove za Dojče vele.
Vučić je već natuknuo da bi bitnu ulogu mogla da odigra Mađarska, čije vlasti su naklonjene Srbiji, a to je potvrdio i sam Viktor Orban. Ako tako bude, onda će i ovaj „dan D“ biti samo jedan u nizu.
No, ima i onih koji misle da su u Briselu čvrsto rešili da stvar teraju do kraja.
„Ukoliko bi formalno to postao deo poglavlja 35 onda je jasno da će se ubuduće pregovarati o modalitetu priznanja Kosova od strane Srbije“, rekao je Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove.
„To bi značilo i da pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo traže od Srbije da ga prizna. Ukoliko na početku pregovora sa EU nije bilo jasno šta znači normalizacija odnosa Beograda i Prištine, mislim da je sada, deset godina kasnije, to kristalno jasno“, istakao je Beširi.
N.R./Beta, Dojče vele, Vreme
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
