Kakve veze ima veliki Bekim sa ovim što nam se događa, pita se jedan od autora dokumentarnog filma „Bekim Fehmiu“. Na njegove mejlove nisu odgovorili Vučić, Brnabić, Gojković. Priča i da Beograd godinama unazad nema interesovanja za monografiju o velikom glumcu
„I Beogradu i Prištini Bekim Fehmiu je tu samo kad im treba, a kad oni trebaju njemu, nigde ih nema“, kaže za portal „Vremena“ Fahri Musliu, jedan od autora i scenarista dugometražnog dokumentarnog filma o jednom od najvećih glumaca ovih prostora – Bekimu Hehmiu.
Naime, ni Beograd ni Priština nisu prihvatili da, uprkos obećanjima, podrže realizaciju filma „Bekim Fehmiu“.
U 66 minuta film sažima život i stvaralaštvo jednog od najvećih glumaca bivše Jugoslavije albanskog porekla sa Kosova, kroz priče njegovih kolega glumaca, reditelja, prijatelja, porodice, filmskih kritičara iz Beograda, Prištine, Prizrena, Tirane, Skadra, Sarajeva, Zagreba, Italije.
„Film je pri kraju, ostalo je da dovršimo neke finese. Realizovali smo ga svojim novcem i dugovima, verujući da će nam obe zainteresovane strane pomoći“, priča Fahri Musliu.
Foto: FoNetOvog februara poslao je mejlove, kaže, „kabinetima predsednika Vučića, premijerke Brnabić i Ministarstvu kulture, ali niko nije odgovorio. Nezvanično sam saznao da su ih primili.“
Snimljeno je oko 600 minuta materijala, s namerom da se pretoče u TV seriju. „Iskreno, gubimo nadu da ćemo uspeti. U aktuelnim političkim okolnostima ni Beograd ni Priština nisu voljni da priznaju da je upravo Bekim Fehmiu jedna od neporecivih spona između dva naroda i zajednička nit koja ne povezuje samo kinematografiju i pozorište, već i kulturu u celini“.
Musliu je autor i monografije „Bekim Fehmiu – kosovski Odisej“. Priča da je štampanje prvog izdanja omogućio jedan kosovski biznismen, a drugo izdanje, na srpskom jeziku, Musliu pokušava da objavi još od 2018. godine.
„Ponudio sam je ’Službenom glasniku’, i Jelena Trivan tadašnja direktorka tog izdavača, bila je oduševljena. Početkom 2020. mi je rekla da ipak ne mogu da dobiju novac za štampanje. Tražio sam sastanak kod Gorana Vesića, tadašnjeg zamenika gradonačelnika Beograda, nije me primio. Ni Ivan Karl, tadašnji gradski sekretar za kulturu, nije imao vremena da porazgovaramo o Bekimovoj monografiji. Zatim sam otišao u Filmski centar Srbije (FCS), i doskorašnji direktor Gordan Matić je bio oduševljen, odmah je prihvatio, kao i Miroljub Stojanović urednik izdavačke delatnosti FCS-a. Posle kratkog vremena su mi javili da je predlog prošao kroz sve njihove organe i da će FCS tražiti novac od ministarstva kulture kako bi objavili drugo izdanje.“
Oktobra prošle godine FCS je javio Musliu da nisu uspeli da nađu novac za objavljivanje monografije o Bekimu Fehmiu.
„Mislim da je FCS uradio što je mogao. I mislim da je ovakvo ponašanje prema Bekimu Fehmiu, baš u ovom trenutku, i baš zato što je taj trenutak ovoliko težak, velika sramota. Svi znamo zašto. Kakve veze ima veliki Bekim sa ovim što nam se događa? Baš nikakve. Da li bi objavljivanje monografije bio plus za Srbiju u očima sveta? Bio bi. Da li bi zajednička produkcija Prištine i Kosova filma o čoveku koji je proslavio obe te teritorije bio plus i u očima sveta i u očima dva naroda? Bio bi. Ali izgleda da ne vredi.“
Film „Bekim Fehmiu“ sniman je skoro tri godine, a titlovan je na četiri jezika – albanski, srpski, italijanski i engleski. Kao koscenarista i reditelj potpisuje ga mladi kosovski filmski reditelj Valjmir Tertini, višestruko nagrađivani učesnik brojnih festivala i odnedavno član Evropske filmske akademije, a producenti su albanska producentska kuća Cinemania iz Tirane i kosovski VivFilms. Film je delimično finansirao Centar nacionalne kinematografije Albanije, Fondacija za Otvoreno društvo u Beogradu i Prištini, opština Prizren i neki pojedinci.
Možda bi nadležne u Beogradu trebalo uputiti na Vikipediju. Tamo piše da je Bekim Fehmiu samoinicijativno prestao da se bavi glumom 1987. godine „u znak protesta zbog antialbanske propagande“. Isto to govorio je i u retkim intervjuima.
A do tada, Bekim Fehmiu je mnogo učinio za ovdašnju kinematografiju. Zbog Belog Bore, uloge u „Skupljačima perja“ filma Aleksandra Petrovića nominovan je za „Zlatnu palmu“ i za „Oskar“. Dobio je glavnu ulogu u italijanskoj TV seriji „Odisej“ i postao prvi glumac koji je u vreme komunizma snimao na zapadu. Glumio je na sedam jezika, imao je ugovor sa Dinom de Laurentisom.
Počinio je samoubistvo u svom stanu u Beogradu, 15. juna 2010. godine, a njegov pepeo rasut je u Prizrenu u reku Bistricu.
„Planirali smo i nadali se da ćemo imati regionalnu premijeru filmu sad, u junu, u mesecu kad je rođen i kad se ubio, ali – nismo uspeli. Prvo u Prizrenu gde je proveo detinjstvo i mladost, pa u Tirani, Skadru gde je jedno vreme živeo, zatim u rodnom Sarajevu, Zagrebu i Beogradu, za koji su vezane neke od njegovih najvećih uloga“, kaže Fahri Musliu.
Izvor: FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Deseti dan blokada, protesta, građanske neposlušnosti širom Srbije protekao je uz nekoliko skupova na kojima je prikupljana pomoć za pogođene požarima. U Užicu, hiljade ljudi okupilo se na protestu u znak podrške uhapšenima kojima je određen pritvor od 30 dana
Srbija je na četvrtom mestu u Evropi po broju napada na novinare, iza Ukrajine, Rusije i Turske, navodi se u izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji Evropskog univerzitetskog instituta
Profesor Branko Milanović greši uzduž i poreko u svojoj analizi studentskog pokreta u Srbiji. Kada je polazišna osnova pogrešna, naopako je i ono što se na nju naslanja, kao recimo poređenje srpskog studentskog pokreta sa Crvenim kmerima
Glavni urednik „Informera“ Dragan J. Vučićević se požalio da mu je tokom vikenda oštećen porodični dom na Banovom brdu, dok se sa porodicom nalazio u Vrnjačkoj Banji. Napad osudio Miloš Vučević, predsednik SNS-a
Na današnji dan pre deset godina Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o Srebrenici. Oštro je osuđen zločin u koji je u skladu sa presudama Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde označen kao genocid
Policajac i policajka su snimljeni dok su u pokušaju iznude studentkinju čupali za kosu. To je klasičan primer mučenja i torture, grubo kršenje zakona za koje bi morali da snose posledice
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ispunjavajući poslednju volju Bekima Fehmijua, porodica je u ponedeljak rasula njegov pepeo u reku Bistricu u Prizrenu. Glumac Bajruš Mjaku je, govoreći na komemoraciji u sali prištinskog bioskopa ABC, rekao da gluma za Fehmijua nije bila profesija, već životna misija do poslednjih trenutaka života. "Tako je i otišao sa ovog sveta, na dramatičan način, kao što je njegova misija da nas potrese, a možda i probudi iz jednog sna koji je zahvatio naše društvo, pa i kada se radi o vrednosti nacije. Bekim je prevazišao sve dimenzije, prevazišao je i čeličnu zavesu koja deli svet na Istok i Zapad, i sve to zahvaljujući svom talentu i radu."
"Za rođendan od pobratima, pisca Klerka Hafekera i scenariste filma Dezerter u kome je igrao kauboja, Bekim je na poklon dobio pištolj. Dino de Laurentis mu je, sećam se, objasnio da bi svaka filmska zvezda u svojoj karijeri morala barem jednom da odigra ulogu kauboja; tako je Bekim otišao u Španiju. Odatle se vratio sa tim pištoljem, veoma lepo dizajniranim. Ako čovek pažljivo pročita pesmu na kraju Bekimove knjige... Bože, doživela sam šok! Dobro, čitala sam je i pre. Ali, tek kada je otišao, shvatila sam da je zapravo sve naslutio.
Nebeska plućna krila su usisala moju zvezdu
Otpljunuće je kao ugljenisani metak
Ugarak
Kao otpadak...
Svi simboli završetka njegovog života sadržani su u toj pesmi"
Polovinom aprila Samizdat B92 objavio je "Blistavo i strašno", knjigu uspomena Bekima Fehmiua, filmskog i pozorišnog glumca. Pored teme, život na Kosovu od 1936. do 1955. godine, i autora, knjigu čini atraktivnom i činjenica da je prethodnih četrnaest godina gospodin Fehmiu ćutao, protestujući time zbog širenja mržnje prema albanskom narodu
