Kakve veze ima veliki Bekim sa ovim što nam se događa, pita se jedan od autora dokumentarnog filma „Bekim Fehmiu“. Na njegove mejlove nisu odgovorili Vučić, Brnabić, Gojković. Priča i da Beograd godinama unazad nema interesovanja za monografiju o velikom glumcu
„I Beogradu i Prištini Bekim Fehmiu je tu samo kad im treba, a kad oni trebaju njemu, nigde ih nema“, kaže za portal „Vremena“ Fahri Musliu, jedan od autora i scenarista dugometražnog dokumentarnog filma o jednom od najvećih glumaca ovih prostora – Bekimu Hehmiu.
Naime, ni Beograd ni Priština nisu prihvatili da, uprkos obećanjima, podrže realizaciju filma „Bekim Fehmiu“.
U 66 minuta film sažima život i stvaralaštvo jednog od najvećih glumaca bivše Jugoslavije albanskog porekla sa Kosova, kroz priče njegovih kolega glumaca, reditelja, prijatelja, porodice, filmskih kritičara iz Beograda, Prištine, Prizrena, Tirane, Skadra, Sarajeva, Zagreba, Italije.
„Film je pri kraju, ostalo je da dovršimo neke finese. Realizovali smo ga svojim novcem i dugovima, verujući da će nam obe zainteresovane strane pomoći“, priča Fahri Musliu.
Foto: FoNetOvog februara poslao je mejlove, kaže, „kabinetima predsednika Vučića, premijerke Brnabić i Ministarstvu kulture, ali niko nije odgovorio. Nezvanično sam saznao da su ih primili.“
Snimljeno je oko 600 minuta materijala, s namerom da se pretoče u TV seriju. „Iskreno, gubimo nadu da ćemo uspeti. U aktuelnim političkim okolnostima ni Beograd ni Priština nisu voljni da priznaju da je upravo Bekim Fehmiu jedna od neporecivih spona između dva naroda i zajednička nit koja ne povezuje samo kinematografiju i pozorište, već i kulturu u celini“.
Musliu je autor i monografije „Bekim Fehmiu – kosovski Odisej“. Priča da je štampanje prvog izdanja omogućio jedan kosovski biznismen, a drugo izdanje, na srpskom jeziku, Musliu pokušava da objavi još od 2018. godine.
„Ponudio sam je ’Službenom glasniku’, i Jelena Trivan tadašnja direktorka tog izdavača, bila je oduševljena. Početkom 2020. mi je rekla da ipak ne mogu da dobiju novac za štampanje. Tražio sam sastanak kod Gorana Vesića, tadašnjeg zamenika gradonačelnika Beograda, nije me primio. Ni Ivan Karl, tadašnji gradski sekretar za kulturu, nije imao vremena da porazgovaramo o Bekimovoj monografiji. Zatim sam otišao u Filmski centar Srbije (FCS), i doskorašnji direktor Gordan Matić je bio oduševljen, odmah je prihvatio, kao i Miroljub Stojanović urednik izdavačke delatnosti FCS-a. Posle kratkog vremena su mi javili da je predlog prošao kroz sve njihove organe i da će FCS tražiti novac od ministarstva kulture kako bi objavili drugo izdanje.“
Oktobra prošle godine FCS je javio Musliu da nisu uspeli da nađu novac za objavljivanje monografije o Bekimu Fehmiu.
„Mislim da je FCS uradio što je mogao. I mislim da je ovakvo ponašanje prema Bekimu Fehmiu, baš u ovom trenutku, i baš zato što je taj trenutak ovoliko težak, velika sramota. Svi znamo zašto. Kakve veze ima veliki Bekim sa ovim što nam se događa? Baš nikakve. Da li bi objavljivanje monografije bio plus za Srbiju u očima sveta? Bio bi. Da li bi zajednička produkcija Prištine i Kosova filma o čoveku koji je proslavio obe te teritorije bio plus i u očima sveta i u očima dva naroda? Bio bi. Ali izgleda da ne vredi.“
Film „Bekim Fehmiu“ sniman je skoro tri godine, a titlovan je na četiri jezika – albanski, srpski, italijanski i engleski. Kao koscenarista i reditelj potpisuje ga mladi kosovski filmski reditelj Valjmir Tertini, višestruko nagrađivani učesnik brojnih festivala i odnedavno član Evropske filmske akademije, a producenti su albanska producentska kuća Cinemania iz Tirane i kosovski VivFilms. Film je delimično finansirao Centar nacionalne kinematografije Albanije, Fondacija za Otvoreno društvo u Beogradu i Prištini, opština Prizren i neki pojedinci.
Možda bi nadležne u Beogradu trebalo uputiti na Vikipediju. Tamo piše da je Bekim Fehmiu samoinicijativno prestao da se bavi glumom 1987. godine „u znak protesta zbog antialbanske propagande“. Isto to govorio je i u retkim intervjuima.
A do tada, Bekim Fehmiu je mnogo učinio za ovdašnju kinematografiju. Zbog Belog Bore, uloge u „Skupljačima perja“ filma Aleksandra Petrovića nominovan je za „Zlatnu palmu“ i za „Oskar“. Dobio je glavnu ulogu u italijanskoj TV seriji „Odisej“ i postao prvi glumac koji je u vreme komunizma snimao na zapadu. Glumio je na sedam jezika, imao je ugovor sa Dinom de Laurentisom.
Počinio je samoubistvo u svom stanu u Beogradu, 15. juna 2010. godine, a njegov pepeo rasut je u Prizrenu u reku Bistricu.
„Planirali smo i nadali se da ćemo imati regionalnu premijeru filmu sad, u junu, u mesecu kad je rođen i kad se ubio, ali – nismo uspeli. Prvo u Prizrenu gde je proveo detinjstvo i mladost, pa u Tirani, Skadru gde je jedno vreme živeo, zatim u rodnom Sarajevu, Zagrebu i Beogradu, za koji su vezane neke od njegovih najvećih uloga“, kaže Fahri Musliu.
Izvor: FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Vlada Srbije je osnovala koordinaciono telo koje bi trebalo da ubrza približavanje Evropskoj uniji. Kako nam do sada ide i ko je Danijel Apostolović
„Zapadna vojna alijansa očekuje od Srbije konkretne korake u utvrđivanju odgovornosti za napad na kosovsku policiju u Banjskoj i za nasilje nad pripadnicima KFOR-a u Zvečanu", izjavio je generalni sekretar NATO-a Mark Rute na sednici odbora Evropskog parlamenta u Briselu
Suvlasnik kompanije „Milenijum tim“ Ivan Bošnjak potvrdio je na sudu da je Predrag Mali zaposlen u firmi „KBV datakom“ više od deset godina, ali je odbacio tvrdnje da firma ostvaruje milionske poslove zahvaljujući političkim vezama. Bošnjak je istakao: „Ponosni sam član Srpske napredne stranke, ali firma nema nikakve veze sa državom niti dobijamo poslove preko političkih kontakata“
Kako se 27. januar, od studentskih protesta 1997. do blokade Autokomande 2025. i najave skupa ispred Rektorata 2026, upisao kao datum otpora i građanske solidarnosti
„Mladi policajci su mi rekli da i sami čekaju revoluciju, da će biti uz narod kada stvarno krene", kaže za „Vreme" bivši major Uprave policije Slobodan Pajić
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ispunjavajući poslednju volju Bekima Fehmijua, porodica je u ponedeljak rasula njegov pepeo u reku Bistricu u Prizrenu. Glumac Bajruš Mjaku je, govoreći na komemoraciji u sali prištinskog bioskopa ABC, rekao da gluma za Fehmijua nije bila profesija, već životna misija do poslednjih trenutaka života. "Tako je i otišao sa ovog sveta, na dramatičan način, kao što je njegova misija da nas potrese, a možda i probudi iz jednog sna koji je zahvatio naše društvo, pa i kada se radi o vrednosti nacije. Bekim je prevazišao sve dimenzije, prevazišao je i čeličnu zavesu koja deli svet na Istok i Zapad, i sve to zahvaljujući svom talentu i radu."
"Za rođendan od pobratima, pisca Klerka Hafekera i scenariste filma Dezerter u kome je igrao kauboja, Bekim je na poklon dobio pištolj. Dino de Laurentis mu je, sećam se, objasnio da bi svaka filmska zvezda u svojoj karijeri morala barem jednom da odigra ulogu kauboja; tako je Bekim otišao u Španiju. Odatle se vratio sa tim pištoljem, veoma lepo dizajniranim. Ako čovek pažljivo pročita pesmu na kraju Bekimove knjige... Bože, doživela sam šok! Dobro, čitala sam je i pre. Ali, tek kada je otišao, shvatila sam da je zapravo sve naslutio.
Nebeska plućna krila su usisala moju zvezdu
Otpljunuće je kao ugljenisani metak
Ugarak
Kao otpadak...
Svi simboli završetka njegovog života sadržani su u toj pesmi"
Polovinom aprila Samizdat B92 objavio je "Blistavo i strašno", knjigu uspomena Bekima Fehmiua, filmskog i pozorišnog glumca. Pored teme, život na Kosovu od 1936. do 1955. godine, i autora, knjigu čini atraktivnom i činjenica da je prethodnih četrnaest godina gospodin Fehmiu ćutao, protestujući time zbog širenja mržnje prema albanskom narodu
