EXPO progutao republički budžet: Od metroa nema ništa, kresana i sredstva za zdravstvo

Konkretnih radova na izgradnji metroa i dalje praktično nema, iako na njega građani čekaju još od marta 2014. godine, kada ga je najavio Aleksandar Vučić, neposredno pre nego što je postao premijer Srbije, piše Dunja Marić za Novu ekomoniju. 

Četiri godine kasnije, tadašnji prvi čovek Beograda Siniša Mali podelio je prve karte za metro pristalicama Srpske napredne stranke.

Do danas, međutim, postoji samo planirana ruta kojom će prva linija metroa prolaziti i poslednji zacrtani rok – kraj 2028. ili početak 2029. godine.

Poslednji dokument koji svedoči da se metroom uopšte neko bavi objavljen je 8. novembra. U pitanju je Akcioni plan raseljavanja za prvu fazu prve linije. Plan predstavlja, kako je navelo Javno komunalno preduzeće „Beogradski metro i voz”, “ključnu smernicu eksproprijacije i raseljavanja i predviđa prava i dodatne mere pomoći, s ciljem da svim građanima pogođenim izgradnjom metroa obezbedi pravičnu naknadu, sa posebnim naglaskom na zaštitu ugroženih i ranjivih grupa”.

Budžet za metro sve manji

Prvi rok za završetak radova na prvoj liniji metroa odavno je probijen – 2022. godina.

Rok je ubrzo pomeren za čak šest godina kasnije – 2028, a pitanje je i da li će on biti ispunjen, imajući u vidu da se ponovo smanjuje budžet za ovaj projekat. Naime, budžetom sa narednu, 2025. godinu, predviđene su investicije u izgradnju Begradskog metroa u iznosu od 6,5 milijardi dinara, odnosno oko 55,5 miliona evra.

To je, međutim, manje u odnosu na investicije predviđene budžetom za aktuelnu godinu, koje iznose 7,4 milijarde dinara, dakle oko 63,24 miliona evra.

„Čak i kada se na to dodaju kapitalni transferi Gradu Beogradu u iznosu od pet milijardi dinara (rast, sa 3,3 milijarde), uočava se da ovaj projekat nije zabeležio dovoljno veliki rast ulaganja koliki se predviđao u zvaničnim srednjoročnim projekcijama iz prethodnih godina, te je Zakon o budžetu potvrdio ono što je bilo jasno nakon objavljivanja revidirane Fiskalne strategije 2025-2027, a to je da izgradnja metroa ne predstavlja prioritet investicione politike u ovom trenutku”, navodi se u analizi budžeta Fiskalnog saveta.

Prema pomenutoj revidiranoj Fiskalnoj strategiji, za izgradnju metroa je obezbeđeno 11 puta manje novca nego što je prvobitno predviđeno. Prema prvobitnom planu, naime, trebalo da je da bude izdvojeno više od 141 milijarde dinara, i to 31,1 milijarda 2025. i još 110 milijardi 2026. godine. Međutim, ipak je predviđeno ukupno 13 milijardi dinara – po 6,5 milijardi godišnje.

„Kresanje” budžeta metro je pretrpeo i 2023. godine. Tada su, prema Rebalansu budžeta, sredstva za metro umanjena sa prvobitno planiranih 30, na četiri milijarde dinara.

Prva linija do 2028. godine – „nemoguća misija”

Prema poslednjim najavama zvaničnika, preciznije, prema rečima predsednika Skupštine grada Nikole Nikodijevića, prva linija beogradskog metroa krenuće u rad krajem 2028. ili početkom 2029. godine. „Krtice“ koje će kopati podzemne cevi kojima će ići metro, ući će pod zemlju, prema njegovim rečima, 2025.

On je u julu ove godine rekao i da su radovi na depou Makiško polje već krenuli, što je, prema njegovim rečima, najkomplikovaniji deo, jer je depo mesto odakle će se upravljati čitavim sistemom.

Saobraćajni inženjer Gradimir Stefanović ipak nije siguran da će ovaj rok biti ispoštovan.

„Ta 2028. godina zvuči vrlo neverovatno. Mi već dugo samo nasipamo pesak, nasipamo i nasipamo i ništa drugo. Ceo život se bavimo papirologijom. Mnogi političari su govorili kako nikad nismo bili bliži metrou, ali on očigledno nije prioritet. Sada je tu EXPO”, kaže Stefanović za Novu ekonomiju.

Manje novca za metro, a više za EXPO

Prema Stefanovićevim rečima, jasno je da metro nije prioritet, iako bi trebalo da bude.

„Toliko malo je ostalo do realizacije Ekspa, da nema vremena da se on zameni nečim drugim, čak i kada bi država to htela. Ipak, nije samo novac razlog zbog kog Beograd i dalje nema metro”, kaže sagovornik Nove ekonomije.

On naglašava da je izgradnja metroa veliki projekat, sa brojnim podzemnim radovima koje treba obaviti.

„Prvo su mislili ‘to je pod zemljom, lako ćemo’. Ali to nije baš tako, ogroman projekat je u pitanju, veliki posao. Prva linija će imati 21 stanicu, a te stanice su kao velike podzemne kuće. Treba, takođe, imati u vidu da koliko god vremena i novca date za metro, toliko morate da date za rekonstrukciju grada, koja sledi kasnije. Dakle, nije samo manjak novca kriv za to što nemamo metro”, kaže Stefanović.

Ipak, novac jeste jedan od pokazatelja da državi sada prioritet predstavljaju neki drugi projekti, što se vidi i u budžetu za narednu godinu.

Prema njemu, investicioni priortitet Vlade je izgradnja saobraćajne infrastrukture, za šta je opredeljeno oko dve milijarde evra.

Potom, velika su izdvajanja i za vojsku – oko milijardu evra. Naravno, jedan od najvećih „dobitnika” je i projekat EXPO 2027. Budžetom je za ovaj projekat, uključujući i Nacionalni stadion i linijsku infrastrukturu, planirano 700 miliona evra.

Analiza Fiskalnog saveta je da nije samo metro „pretrpeo” smanjenje budžeta. Kako se navodi u analizi, davanje prioriteta određenim projektima, poput Ekspa, rezultiralo je time da pojedini sektori nisu dobili povećanje investicija u potrebnom obimu. Potpuno suprotno, javne investicije u zdravstvu čak opadaju.

Arhitekta i konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija, ipak, kaže da je potpuno očekivano da EXPO bude prioritetniji od metroa.

„Metro kad se radi, mnogo košta, koristi se skupa mašinerija i nema viška za raspodelu. S druge strane imamo EXPO, neke industrijske hale na livadi, neki stadion, i tu nema problema oko izgradnje. To takođe jeste velika investicija, ali 30, a možda i 50 odsto sredstava će odmah da ode na ‘pranje’. A to da će metro da bude gotov do 2028, to je van pameti”, kaže Bušatlija.

Metro „na čekanju” decenijama

Iako su priče o metrou najglasnije prethodnih nekoliko godina, činjenica je da se o njemu govori decenijama. Bušatlija podseća da je još 1972. godine napravljen dobar plan za metro, bila je angažovana “svetska ekipa”, ali je ubrzo postalo jasno da je to veliki zalogaj.

„Zato i ne vidim način da se to završi u narednih nekoliko godina, jer se projekat besmisleno radi. Recimo, metro ide sa livade na još jednu livadu kod Ade, nisu pogodili tako da centar grada bude dovoljno pokriven. Ovde je u fokusu samo novac, jer ostalo ne znaju. Valjda se to vidi nakon onoga što se desilo u Novom Sadu”, zaključuje Bušatlija.

Izvor: Nova ekomonija