Foto: AP/Satellite image ©2023 Maxar Technologie
Evropska komisija usvojila je set novih smernica kako bi pomogla članicama EU da se prilagode klimatskim promenama i bolje pripreme za njene sve veće posledice
Set novih smernica koje je usvojila Evropska komisija (EK) trebalo bi da pomogne svim zemljama EU, regionima i lokalnim upravama da planiraju efikasne mere adaptacije da bi se zaštitili građani, preduzeća, gradovi i priroda od uticaja klimatskih promena, prenosi RSE.
„Vremenski događaji koje mnogi Evropljani doživljavaju ovih dana postaće još ekstremniji i češći ako se klimatske promene nekontrolisano nastave. Oni su bolni podsetnik da je potrebno ubrzati aktivnosti ublažavanja i prilagođavanja“, rekao potpredsednik Komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans.
Klimatske promene već uzele danak
U saopštenju Evropske komisije navodi se da su uticaji nekontrolisanih klimatskih promena dobro poznati i već uzimaju veliki danak, od ekstremnih toplotnih talasa i razarajućih suša, do smrtonosnih šumskih požara i erozije obala zbog podizanja nivoa mora.
„Cilj ovih smernica je da pomognu zemljama članicama da poboljšaju pripreme za realnost ovih brzo rastućih posledica“, saopštila je Komisija.
Smanjiti klimatski rizik
Smernice EK treba da pomognu državama da ažuriraju i primene sveobuhvatne nacionalne strategije, planove i politike prilagođavanja u skladu sa Evropskim klimatskim zakonom i Strategijom za prilagođavanje klimatskim promenama.
U kreiranju politika treba da učestvuju sve zainteresovane strane, uključujući one koje su posebno ranjive na klimatske promene, kao i svi relevantni sektori i svi nivoi javne uprave, sa dovoljnim kadrovskim i finansijskim resursima.
U smernicama se ukazuje i na potrebu smanjenja nejednakog tereta klimatskih rizika i osiguranja pravičnosti u raspodeli koristi od prilagođavanja.
Ceo tekst čitajte na Radio Slobodna Evropa.
Z.S./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Prisutni na protestu su blokirali prilaz Starom savskom mostu na poziv inicijative „Most ostaje“. Postavljanjem kontejnera i mirnim protestom, žele da spreče radove za koje tvrde da nemaju dozvolu. Aktivisti ukazuju na nepravilnosti i zahtevaju privremenu sudsku meru za obustavu radova
Na predstojećim izborima na Kosovu Aljbin Kurti ima dobre šanse za ponovnu pobedu. Njegovoj popoularnosti, između ostalog, doprinosi konfrotativno držanje prema susednoj Srbiji koju ponajviše oseća 90.000 Srba na Kosovu
Poslanici opozicije u republičkom i pokrajinskom parlamentu, kao i gradski odbornici, ponovo su došli, treće jutro zaredom, ispred glavnog ulaza zgrade Višeg suda u Novom Sadu. Posle početnog guranja i koškanja, situacija se smirila. Miran Pogačar poručuje za „Vreme" da će se blokade suda nastaviti uprkos činjenici da je uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice
Sagovornici „Vremena“ kažu da su hapšenja osumnjičenih u slučaju pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu morala da uslede odmah nakon tragedije. Sada liče na politički iznuđen potez
Predsednik Aleksandar Vučić je na Instagramu fantazirao o nasilju prema policiji, teroru divljaka, najavio nove pobede i svoje gostovanje na omraženom mu RTS-u
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U svetu, a i u Srbiji, trenutno se mogu predvideti klimatske promene u narednih 30 do 50 godina. Ukoliko se budu donosile odgvorne odluke na nivou cele planete, možemo da očekujemo najblaži scenario. U suprtotnom se predviđaju toplotni talasi u trajanju i do 130 dana
Novi, peti IPCC izveštaj donosi seriju sumornih vesti. Više temperature, više vode, više nepogoda. Više siromaštva. I više prilika za pojedine kompanije
Gotovo da nema druge teme oko koje su Evropljani toliko ujedinjeni kao oko klimatskih promena. Zajednički cilj Evrope na ovom terenu zvuči jasno, stručno i neumoljivo – ne dopustiti da globalna temperatura do 2100. godine poraste iznad dva stepena u odnosu na predindustrijske vrednosti
