Foto: AP/Satellite image ©2023 Maxar Technologie
Evropska komisija usvojila je set novih smernica kako bi pomogla članicama EU da se prilagode klimatskim promenama i bolje pripreme za njene sve veće posledice
Set novih smernica koje je usvojila Evropska komisija (EK) trebalo bi da pomogne svim zemljama EU, regionima i lokalnim upravama da planiraju efikasne mere adaptacije da bi se zaštitili građani, preduzeća, gradovi i priroda od uticaja klimatskih promena, prenosi RSE.
„Vremenski događaji koje mnogi Evropljani doživljavaju ovih dana postaće još ekstremniji i češći ako se klimatske promene nekontrolisano nastave. Oni su bolni podsetnik da je potrebno ubrzati aktivnosti ublažavanja i prilagođavanja“, rekao potpredsednik Komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans.
Klimatske promene već uzele danak
U saopštenju Evropske komisije navodi se da su uticaji nekontrolisanih klimatskih promena dobro poznati i već uzimaju veliki danak, od ekstremnih toplotnih talasa i razarajućih suša, do smrtonosnih šumskih požara i erozije obala zbog podizanja nivoa mora.
„Cilj ovih smernica je da pomognu zemljama članicama da poboljšaju pripreme za realnost ovih brzo rastućih posledica“, saopštila je Komisija.
Smanjiti klimatski rizik
Smernice EK treba da pomognu državama da ažuriraju i primene sveobuhvatne nacionalne strategije, planove i politike prilagođavanja u skladu sa Evropskim klimatskim zakonom i Strategijom za prilagođavanje klimatskim promenama.
U kreiranju politika treba da učestvuju sve zainteresovane strane, uključujući one koje su posebno ranjive na klimatske promene, kao i svi relevantni sektori i svi nivoi javne uprave, sa dovoljnim kadrovskim i finansijskim resursima.
U smernicama se ukazuje i na potrebu smanjenja nejednakog tereta klimatskih rizika i osiguranja pravičnosti u raspodeli koristi od prilagođavanja.
Ceo tekst čitajte na Radio Slobodna Evropa.
Z.S./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Skupštini Srbije na red dolazi glasanje o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku po sugestijama i CRTE i Evropske unije. Međutim, „ukoliko bi SNS i SPS počeli da sprovode izmenjen zakon o biračkim spiskovima, oni bi time direktno sebi stavili lisice na ruke“. smatra poslanica ZLF-a Jelena Jerinić
Štrajk glađu ostaje u Srbiji simbol ekstremnog političkog i ličnog protesta. Ali su kalkulantski potezi nekih političara doveli do toga da javnost sve teže prepoznaje njegovu ozbiljnost, kao u slučaju Dijane Hrke koja se bori za pravdu
Kordoni Žandarmerije i Policijske brigade na prevaru su namamili Milomira Jaćimovića da svoj autobus sa raskrsnice kod Pravnog fakulteta u Beogradu odveze do Pete beogradske gimnazije. Tu su ga priveli i odveli u nepoznatom pravcu
„Izveštaj Evropske komisije koji je objavljen u utorak govori o promeni odnosa prema kriminalnom režimu u Srbiji“, kaže poslanik Zeleno levog fronta Radomir Lazović
Prethodna dva dana iz Ćacilenda se orila muzika patriotskih nota. Neki od muzičara čije su se pesme čule, osuđuju ovaj pokušaj slamanja Dijane Hrke i ograđuju se od prizora
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Bol Dijane Hrke od ovog trenutka bol je svakog građanina Srbije, koji je sačuvao u sebi jezgro ljudskosti u neljudskom režimu Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U svetu, a i u Srbiji, trenutno se mogu predvideti klimatske promene u narednih 30 do 50 godina. Ukoliko se budu donosile odgvorne odluke na nivou cele planete, možemo da očekujemo najblaži scenario. U suprtotnom se predviđaju toplotni talasi u trajanju i do 130 dana
Novi, peti IPCC izveštaj donosi seriju sumornih vesti. Više temperature, više vode, više nepogoda. Više siromaštva. I više prilika za pojedine kompanije
Gotovo da nema druge teme oko koje su Evropljani toliko ujedinjeni kao oko klimatskih promena. Zajednički cilj Evrope na ovom terenu zvuči jasno, stručno i neumoljivo – ne dopustiti da globalna temperatura do 2100. godine poraste iznad dva stepena u odnosu na predindustrijske vrednosti
