Evropa Nostra: Srbiju ugrožava investicioni urbanizam uprkos potpisanim dogovorima

Evropa Nostra ove godine obeležava šezdeset godina i tim povodom izabrala je Beograd za domaćina godišnjeg sastanka svog Saveta, od 17. do 20. maja.

Podsetimo, Evropa Nostra je najuticajnija i najbrojnija organizacija civilnog društva posvećena očuvanju kulturnog nasleđa. Zato, kaže Vesna Marjanović generalna sekretarka Evrope Nostre Srbija, dolazak 60 eminentnih stručnjaka, naučnika i aktivista u Beograd „predstavlja još jednu priliku da podsetimo da je i Srbija deo najveće evropske mreže organizacija civilnog društva sa bogatim iskustvom u očuvanju evropske kulturne baštine“.

Razlozi zašto je izabran baš Beograd, su višestruki.

A pre svih je da su  „u  Beogradu ali i drugim gradovima Srbije, na delu investicione ofanzive koje ne uvažavaju principe održivog razvoja koje promovišu FARO konvencija, inicijativa Novi evropski Bauhaus, kao i Deklaracija iz Davosa uprkos činjenici da se radi o međunarodnim dokumentima koje je Republika Srbija ratifikovala ili podržala“, kaže Vesna Marjanović.

Podseća da je pre tri godine Evropa Nostra izabrala Beogradsku tvrđavu-Kalemegdan kao prvu na listi „7 Najugroženijih“ spomenika kulture Evrope, i to upravo „zbog najave zakonom nedozvoljene gradnje žičare na kulturnom dobru izuzetnog značaja i lokalitetu koji je na preliminarnoj listi Svetske baštine.“

Na listi „7 Najugroženijih“ je i „manastir Visoki Dečani jedini lokalitet koji se više od dvadeset godina nalazi pod snažnom vojnom zaštitom“, što dovoljno govori o njegovoj ugroženosti.

Vesna Marjanović kaže da se Beogradskoj tvrđavi i Dečanima ove godine pridružuju još „tri spomenika odnosno predela iz našeg regiona“.

„Iz Srbije to su Vodenice Bistrice iz Petrovca na Mlavi, izuzetan primer narodnog graditeljstva koje su usled ubrzane urbanizacije ruralnih mesta u izumiranju;  Partizansko groblje u Mostaru, memorijalni kompleks podignut u spomen poginulim Mostarcima u Narodnooslobodilačkoj borbi, arhitekte Bogdana Bogdanovića, koji je u junu 2022. vandalskim činom gotovo u potpunosti uništen, i Sveti Stefan sa okolinom, gde je usled preteranog razvoja hotelskog kompleksa ugroženo jedinstvenom nasleđu Crne Gore, a sam lokalitet pretvoren u ’zabranjen grad’ za lokalno stanovništvo.“

Pomenute teme biće deo sesija Beogradskog foruma za kulturno nasleđe koji je na programu godišnjeg Saveta Evrope Nostre u Beogradu.

„Evropa Nostra suočava se i sa sve većim brojem inicijativa, pitanja i zahteva za podrškom u ovoj oblasti od strane građana, organizacija civilnog društva, stručnih udruženja i pojedinaca zabrinutih za svoje ugroženo kulturno nasleđe, te je odlučila da zato tokom boravka svojih članova u Beogradu organizuje Forum kako bi se otvorila rasprava ali i ponudili odgovori na pojave koje ne uvažavaju potrebe našeg vremena – od razornog investicionog urbanizma, uticaja klimatskih promena, potreba i uključivanja građana u projekte i odluke koje utiču na očuvanje prirodnog i kulturnog nasleđa“, kaže Vesna Marjanović.

Forum će okupiti veliki broj stručnjaka iz Srbije, Evrope i Zapadnog Balkana. Vesna Marjanović posebno ističe  „učešče stručnjaka i aktivista iz susedne Rumunije, koja je poslednjih godina osvojila veliki broj nagrada za očuvanje kulturnog nasleđa i izvojevala pobedu u očuvanje rudnika zlata kao i kulturnog nasleđa i predela Rosia Montane, koje je bilo ugroženo spornim međunarodnim projektom eksploatacije.“  Vrlo nalik ovdašnjem problemu zbog litijuma.

Na Forumu će posebno biti istaknuto kritičko sagledavanje nasleđa.

Potrebno je ići dalje od shvatanja nasleđa kao krhkih tragova prošlosti koji se moraju preneti budućim generacijama u što boljem očuvanom obliku. Panelisti će pokušati da odgovore na pitanja „da li ćemo bolje upravljati nasleđem ako preispitamo njegovu ulogu, ako ponovo zamislimo vezu između kulturnog nasleđa, ciljeva održivog razvoja i klimatskih akcija i ako ga tretiramo kao zajedničko dobro“ , kaže Vesna Marjanović.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com