Brisel traži od srpskih vlasti da dostavi svoju pregovaračku poziciju za poglavlja koja će se eventualno otvoriti u okviru klastera 3
Evropska unija (EU) će poslati pismo Beogradu, tražeći od srpskih vlasti da dostavi svoju pregovaračku poziciju za poglavlja koja će se eventualno otvoriti u okviru klastera 3, saznaje se iz diplomatskih izvora u Briselu, objavio je Radio Slobodna Evropa.
Odluku će evropski zvaničnici najverovatnije saopštiti u utorak, 17. decembra tokom dana.
Ovo je jedini kompromisni dogovor o Srbiji koji je postignut među zemljama članicama EU na sastanku na nivou ambasadora, koji je održan 16. decembra uveče.
Pismo će EU poslati nakon sastanka Saveta opštih poslova, koji će biti održan 17. decembra a gde će zasedati ministri EU nadležni za evropska pitanja. Oni na dnevnom redu imaju i raspravu o paketu zaključaka o proširenju.
Mađarsko predsedavanje je već saopštilo da je usaglašen tekst ovih zaključaka.
Iako su usaglašeni na nivou ambasadora zaključci trebaju dobiti formalno odobrenje od strane ministara.
‼️ Breaking news! Ambassadors have just approved the Council conlusions on enlargement. A big success which will give a strong impetus to enlargement in the Western Balkans and beyond for the upcoming years. pic.twitter.com/h1MEp4H4TP
— Hungarian Presidency of the Council of the EU 2024 (@HU24EU) December 16, 2024
Nakon formalnog usvajanja zaključaka, EU bi trebalo da potvrdi i odluku o slanju pisma Beogradu.
Saglasnost da se od Srbije zatraži da predstavi svoju pregovaračku poziciju je bio kompromis među zemljama članicama koje su se snažno zalagale za otvaranje klastera 3 i onih koje su se tome protivile.
Više diplomatskih izvora Radija Slobodna Evropa (RSE) je preciziralo da ovo pismo ne podrazumeva i izlazak iz višegodišnjeg zastoja za Srbiju u procesu pregovora o članstvu.
Naime u usaglašenom tekstu zaključaka koji će formalno biti usvojeni 17. decembra, i dalje stoji da će se Savet EU vratiti pitanju otvaranja klastera 3 na osnovu značajnog daljeg napretka Srbije u polju vladavine prava i dijalogu sa Kosovom.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
