Evropska komisija iznela je u toku protekle nedelje predlog da se stariji, dotrajali automobili više ne prodaju i ne izvoze van EU, iz bezbednosnih i ekoloških razloga.
Vest je navela vozače da se zapitaju koliko ovaj predlog može da utiče na cene i dostupnost polovnih vozila u našoj zemlji. Kako objašnjava menadžer za odnose sa javnošću sajta Polovni automobili Petar Veličković problem je u tome što mi u ovom trenutku ne znamo šta će EU konkretno voditi pod terminom “dotrajali automobili”. Kao ni koji su kriterijumi da bi se neko vozilo svrstalo u kategoriju da je na „kraju životnog veka“, kako su objavili zvaničnici iz EU.
“Dok ne dobijemo tu informaciju, postojaće ogroman prostor za različita tumačenja, koja mogu da uznemire naše vozače, jer se ipak u našu zemlju svake godine uveze blizu 150.000 polovnjaka. Naravno da bi se dogodio veliki potres na tržištu ukoliko bi se zabranio izvoz polovnih automobila iz EU u takzovane treće zemlje koji su primera radi prešli više od 200.000 kilomeatara ili koja su stariji od 15 godina.
Međutim, pitanje je kolike su šanse da se tako nešto i dogodi, jer su takvi automobili ipak većinom u voznom stanju. Samim tim, u ovom momentu zaista nije realno očekivati veće promene na domaćem tržištu kada je reč o cenama, izazvane najavama iz Evropske unije”, kaže Veličković.
Vreme je za promene
Prema podacima sajta Polovni automobili kupci najčešće traže “polovnjake” koji su proizvedeni od 2007. do 2010. godine.
“Većinu ovih vozila nećemo moći da uvozimo, ne zbog potencijalne zabrane izvoza iz EU, već i zbog najave novih propisa koji će se primenjivati u našoj državi”, kaže Veličković.
Naš sagovrnik podseća da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture najavilo da će od početka 2024. godine biti zabranjen uvoz polovnih automobila sa Euro 3 i Euro 4 standardom.
“To u praksi znači da ukoliko ove odredbe zaista počnu da se primenjuju od 1. januara nećemo moći da uvozimo vozila koja su proizvedena posle 2009. godine. I to nije sve. Već od počekta 2025. godine planirano je da se i u Srbiji uvede Euro 6 standard, što znači da ćemo morati da uvozimo još ‘mlađe polovnjake’ koji su proizvedeni posle 2015. godine. Dakle, stari, istrošeni ‘polovnjaci’ iz Evrope neće nam biti dostupni pre svega zbog naših propisa”, objašnjava Veličković.
On smatra i da treba biti realan i reći da je i vreme da se naprave ove promene. Kako kaže Veličković, Srbija je danas jedina zemlja u regionu koja svojom regulativom dozvoljava uvoz polovnjaka sa Euro 3 standardom, koji su stari 20 i više godina.
“Osim toga, naša zemlja je nažalost i na dnu evropske liste po prosečnoj starosti voznog parka koja iznosi 17,3 godine. Nema sumnje da našem prosečnom vozaču neće biti svejedno što neće moći da kupuje stare ‘polovnjake’ iz uvoza, ali sa druge strane neće biti zabranjena trgovina ovakvim vozilima koja su već registrovana u Srbiji, a takvih automobila ima na desetine hiljada” kaže Veličković.
Šest miliona vozila godišnje u Evropi dostigne kraj svog životnog veka
Komisija predlaže uredbu koja bi zamenila postojeće direktive o otpadnim vozilima i o mogućnosti ponovne upotrebe i recikliranja. Novi propisi bi, prema tvrdnjama Komisije, doveli do godišnjeg smanjenja emisija CO2 za 12,3 miliona tona do 2035, bolje valorizacije 5,4 miliona tona materijala i povećane ponovne upotrebe ključnih sirovina.
„Primena uredbe rezultiraće dugoročnom uštedom energije u fazi proizvodnje, smanjenjem zavisnosti o uvoznim sirovinama i promovisanjem održivih i kružnih poslovnih modela“, rečeno je na sajtu Evropske komisije.
Uredba bi donela ekonomsku, ekološku i socijalnu korist EU, ali bi doprinela i većoj sigurnosti na putevima u trećim zemljama, sprečavanjem izvoza starih automobila. Svake godine više od šest miliona vozila u Evropi dostigne kraj svog životnog veka.
Automobilska industrija postaje najveći potrošač ključnih sirovina za proizvodnju trajnih magneta e-motora u Evropi. Stoga je ključno za tranziciju na vozila s nultim emisijama štetnih gasova da se jača otpornost EU na poremećaje u lancu snabdevanja i smanji njena zavisnost od uvoza tih sirovina.
Prema predlogu nove uredbe, proizvođači automobila moraće obezbediti jasna i detaljna uputstva za rastavljanje vozila i o tome kako zameniti i ukloniti delove i komponente tokom upotrebe i na kraju životnog veka vozila. Najmanje 25 posto plastike u novim automobilima moraće biti dobijeno recikliranjem, a od tog iznosa najmanje 25 posto mora biti reciklirano iz vozila na kraju životnog veka.
Područje primene ovih mera će se postepeno proširiti na nove kategorije vozila kao što su motocikli, kamioni i autobusi, čime će se obezbediti sveobuhvatnija pokrivenost.
Predlog Komisije je trenutno na razmatranju Veća EU i Evropskog parlamenta.
Sanja Zrnić
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
