Foto: AP Photo/Laszlo Balogh
Dok premijer Mađarske gazi pravnu državu, desetine milijardi evra koje se iz EU slivaju u zemlju završavaju u džepovima ekonomske vrhuške okupljene oko Viktora Orbana. EK preti kaznenim merama, ali je niko ne uzima za ozbiljno. Zato je, valjda, Aleksandar Vučić svom prijatelju Orbanu rekao da je njemu lako, pošto je Mađarska već u EU
Za portal „Vremena“ iz Budimpešte
Na prvi pogled može se steći utisak da je vrag, odnosno Evropska unija, odnela šalu i da je posle dvanaest godina spremna da kazni neposlušnog mađarskog premijera Viktora Orbana. Uvek od Evropske komisije (EK) mnogo oštriji Evropski parlament (EP), svestan da njegove odluke, mada moralno potkrepljene, nemaju praktične političke posledice, prošlog četvrtka je usvojio zaključak da se Mađarska više ne može smatrati „demokratijom“ već „izbornom autokratijom“. Malo blaži zaključak je već bio donet protiv mađarska vlade pre nekoliko godina, ali posle toga se ama baš ništa nije desilo.
Viktor Orban je primajući visoko državno odlikovanje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beogradu na pitanje novinara da komentariše ovaj potez EP, odgovorio je da je to „dosadan vic“.
Kud se dedoše evropske pare
Tajming ove osude Evropskog parlamenta nije bio slučajan: čekala se odluka Evropske komisije koliko će kazniti Mađarsku, pre svega zbog dugogodišnjeg urušavanja pravne države i korupcije na državnom nivou.
Prostije rečeno: od ogromnog novca dobijenog od EU (u poslednjih 10 do12 godina između 40 i 50 milijardi evra) veliki deo je dospeo u džepove ekonomske vrhuške oko Viktora Orbana.
Najpoznatiji primeri su njegov prijatelj iz detinjstva Lerinc Mesaroš, koji je od seoskog majstora za plin za nekoliko godina postao najbogatiji Mađar, kao i premijerov zet (muž najstarije ćerke) Ištvan Tiborc, takođe visoko rangiran u takmičenju sticanja miliona po kratkom postupku.
Ipak „vic“, a ne „kazna“
Odluka EP (ili „vic“, po Orbanu) je trebalo da bude ohrabrenje za odlučnije članove EK predvođene izabranicom bivše kancelarke Angele Merkel. Izgleda da se, ipak, nisu mnogo odvažili pa su po uhodanoj praksi doneli odluku koja na prvi pogled deluje frapantno, ali kada se malo bolje pogleda, ipak se više uklapa u tradicionalnu politiku unije čija suština je: Ne talasaj. Drugim rečima, prvenstvo ima stabilokratija, što ni u Srbiji nije nepoznanica.
Jer: istina je da je Evropski komesar za budžet Johanes Han u nedelju pompezno izjavio da je EK predložila da se suspenduje izdavanje sredstava Mađarskoj u vrednosti od oko 7,5 milijardi evra, što je oko 30 odsto od sume koja pripada Mađarskoj iz sedmogodišnjeg budžeta EU. Ali ovo nije kraj priče: Orban i njegovi ljudi još uvek imaju šansu da do kraja godine ublaže kaznu, ako Mađarsku prilagode standardima EU.
Ali kako? Da li EK polazi od toga da u roku od tri meseca mogu da razgrade ono što su gradili 12 godina? Da će Mađarska ponovo biti pravna država i oličenje liberalne demokratije do decembra tekuće godine? Takva naučna fantastika se može roditi samo u glavama članova evropske Vlade.
Jačanje forinte
Najubedljiviji dokaz da je odluka Komisije bila blaga je što je mađarska forinta, inače na izdisaju, u ponedeljak počela da raste u odnosu na evro. Investitori su ocenili da je kazna blaža od one koja se očekivala.
I još će se ublažavati. Orbanovi ministri daju optimistične izjave, to im je inače u opisu radnog mesta, ali ovog puta ne bez osnova.
Jedna od najradikalnijih članica EK, što se odbrane pravne države a naročito medijskih slobode tiče, Vera Jurova kaže: „Neću da vidim krv. Hoću da se stvari u Mađarskoj srede u korist samih Mađara“.
Znači kompromis iznad svega. Po svim prilikama Viktor Orban neće imati noćne more ni u mesecima koji slede.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kritičari režima Aleksandra Vučića obustavljanje postupka protiv Gorana Vesića i ostalih vide kao nastavak državnog udara i smatraju da je odluka doneta pod političkim pristiskom. Advokat Sead Spahović je mišljenja da je optužnica upravo zbog svoje širine bila tanka, ali da treba sačekati pravosnažnu presudu
Dok gradska vlast usvaja budžet koji deo javnosti ne smatra razvojnim, Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu upozorava na njegove manjkavosti, ali veruje da će 2026. doneti politički zaokret i novu energiju
Istoričar Dragan Markovina u novom broju „Vremena” govori o pobuni u Srbiji i tome šta su studenti uspeli, a šta im zamera
Novi sastav Ustavnog suda čine bivša ministarka, partijski potpisnici i kadrovi bliski Srpskoj naprednoj stranci, što otvara pitanje da li će najviša sudska instanca biti nezavisan čuvar Ustava ili produžena ruka režima Aleksandra Vučića
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
