Predlog da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana sa državnom kompanijom MVM za sada je odbijen. Teško je poverovati da je MVM predlog poslao bez prethodnih razgovora sa političkim rukovodstvom zemlje i to samo mesec dana nakon što je EPS posta akcionarsko društvo
Hidroenergetski korpus koji mađarska državna kompanija MVM želi da vidi u svom suvlasništvu zapravo su Drinsko-limske hidroelektrane, piše Demostat.
U okviru te celine nalaze se devet hidroelektrana – Bajina Bašta, RHE Bajina Bašta, Bistrica, Potpeć, Uvac, Kokin Brod, Zvornik, Ovčar Banja i Međuvršje, kao i dve male hidroelektrane – Vrelo i Radaljska Banja.
Drinsko-limske hidroelektrane odskora poseduju i jednu fotonaponsku elektranu Brana Lazići u kojoj se struja proizvodi solarnim panelima.
Da li je država dala znak?
Uz podsećanje da je na dnevnom redu sednice Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije 18. maja bila i tačka o predlogu da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana zajednički sa kompanijom MVM, Demostat je naveo da prema dosadašnjim informacijama, predlog MVM, barem za sada, nije prihvaćen.
Nakon što se informacija o dnevnom redu odbora pojavila u javnosti, Ministarstvo rudarstva i energetika Srbije saopštilo je da Nadzorni odbor EPS nije doneo odluku o osnivanju zajedničke kompanije i izdvajanju 11 hidroelektrana sa MVM.
Foto: Branislav Grković
Prema Demostatu, ono što ovoj vesti daje na težini je činjenica da je MVM mađarska državna energetska kompanija, pandan EPS, koja snabdeva 70 odsto tamošnjeg tržišta električnom energijom, polovinu privrede i sve građane gasom i između ostalog, u svom vlasništvu ima nuklearnu elektranu Pakš.
Kako se navodi, teško je poverovati da je MVM ovakav predlog EPS poslao „iz vedra neba“, samo mesec dana posle preobražaja EPS u akcionarsko društvo, bez prethodnih razgovora sa upravom srpske kompanije i političkim rukovodstvom zemlje.
Negativne posledice
Stručnjaci, međutim, strahuju da bi izuzimanje hidrokapaciteta iz sastava EPS moglo da dovede do vrlo negativnih posledica po ovo preduzeće.
Na pitanje da li bi usvajanje predloga mađarske kompanije značilo de fakto privatizaciju EPS, ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je za Demostat da bi „otuđenje ove imovine dovelo ne samo do brzog bankrotstva EPS, već i do vrlo ozbiljnih finansijskih, strateških i političkih problema za Srbiju“.
„Proces evropskih integracija bi bio praktično obustavljen za dugi period, a nacionalna sigurnost bi bila dalje ugrožena“, kazao je Kovačević.
Objašnjavajući trenutno stanje u srpskoj energetici, Kovačević kaže da „ovog trenutka stvarna komercijalna vrednost objekata hidroenergije u Srbiji nije poznata“.
„Već 30 godina energetska politika onemogućava da ovi objekti iskažu svoju punu komercijalnu vrednost na evropskom tržištu. Prilike na tom tržištu su takve da vrednost ove vrste imovine znatno raste iz godine u godinu i može se očekivati dalji rast vrednosti u narednih 30 godina“, rekao je Kovačević.
Foto: Branislav Grković
Svrsishodna upotreba ovih objekata je samo moguća ukoliko su oni pod suverenom kontrolom jednog nepodeljenog interesa, kazao je Kovačević i dodao da je potrebno da Srbija zadrži ove objekte potpuno u svom vlasništvu, donese i primeni novu energetsku politiku i omogući EPS da ih valjano upotrebi.
Za Demostata je upitno i zašto se u ovom geopolitičkom trenutku otvara pitanje zajedničkog ulaganja EPS sa mađarskom državnom firmom i da li bi ostvarenje predloženog plana zapravo predstavljalo jedan korak u dodatnom približavanju Srbije Rusiji.
„Iza mađarske državne energetske kompanije stoji Viktor Orban, koji je strateški partner ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi, dok kompanija MVM ima dugoročne ugovore sa ruskim Gaspromom“, naveo je Demostat.
B.G./FoNet/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Sagovornici „Vremena“ smatraju da će gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić sprovesti u delo svoj besmisleni naum da autobuse farba u „nemanjićki plavu” boju. A zašto, to je već malo kompleksnije pitanje
Članovi Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) započeli su u ponedeljak, 14. oktobra, drugu fazu belog štrajka, upisivanjem ocene „odličan 5" svakom učeniku. Do ujedinjenog pristupa svih prosvetnih sinidkata u Srbiji još uvek ne dolazi, a predsednik NSPRS-a Dušan Kokot kaže za „Vreme” da ne mogu da se prave kompromisi dok ne bude sistemskih promena
Sednica Glavnog odbora Demokratske stranke, koja je bila zakazana za danas u 12 sati, nije održana zbog nedostatka kvoruma, saznaje Vreme. Prema izvorima iz stranke, na sednici se pojavilo oko 50 članova, dok je za valjano odlučivanje bilo potrebno prisustvo 116 članova
Iako je 2017. godine dočekan u Novom Pazaru uz povike „Sultan Erdogan“, turski predsednik ovog puta nije posetio Sandžak. Bošnjački lideri su otišli kod njega u Beograd
Premijer Kosova Aljbin Kurti tvrdi da su pripadnici Vojske Srbije viđeni na oko 50 metara od administrativne linije razdvajanja, kao i da se radi o „provokativnom kretanju VS koje ima za cilj podizanje tenzija“. Ministarstvo odbrane saopštilo da je reč o nastavku kampanje dezinformacija protiv Vojske i snaga bezbednosti Srbije, kao i da su organi obezbeđenja administrativne linije u subotu presekli šverc bespravno posečene šume
Sećate se čuvenih “dva jaja” ministra Momirovića? E pa, sva je prilika da su ta “dva jaja”, pre sniženja cene, bila u nekom od marketa koji je bio deo organizovanog nameštanja cena, kako tvrdi Komisija za zaštitu konkurencije
"Hoćeš da napišeš članak posle ovoga i da ti debelo platim?" To je novinarku televizije N1 Anu Novaković pitao otac Benjamina Hasanagića koji se u procesu protiv inspektora Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije vodi kao oštećeni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!