Foto: Branislav Grković
Predlog da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana sa državnom kompanijom MVM za sada je odbijen. Teško je poverovati da je MVM predlog poslao bez prethodnih razgovora sa političkim rukovodstvom zemlje i to samo mesec dana nakon što je EPS posta akcionarsko društvo
Hidroenergetski korpus koji mađarska državna kompanija MVM želi da vidi u svom suvlasništvu zapravo su Drinsko-limske hidroelektrane, piše Demostat.
U okviru te celine nalaze se devet hidroelektrana – Bajina Bašta, RHE Bajina Bašta, Bistrica, Potpeć, Uvac, Kokin Brod, Zvornik, Ovčar Banja i Međuvršje, kao i dve male hidroelektrane – Vrelo i Radaljska Banja.
Drinsko-limske hidroelektrane odskora poseduju i jednu fotonaponsku elektranu Brana Lazići u kojoj se struja proizvodi solarnim panelima.
Da li je država dala znak?
Uz podsećanje da je na dnevnom redu sednice Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije 18. maja bila i tačka o predlogu da se 11 hidroelektrana izvuče iz EPS i prebaci u novu firmu koja bi bila formirana zajednički sa kompanijom MVM, Demostat je naveo da prema dosadašnjim informacijama, predlog MVM, barem za sada, nije prihvaćen.
Nakon što se informacija o dnevnom redu odbora pojavila u javnosti, Ministarstvo rudarstva i energetika Srbije saopštilo je da Nadzorni odbor EPS nije doneo odluku o osnivanju zajedničke kompanije i izdvajanju 11 hidroelektrana sa MVM.
Foto: Branislav GrkovićPrema Demostatu, ono što ovoj vesti daje na težini je činjenica da je MVM mađarska državna energetska kompanija, pandan EPS, koja snabdeva 70 odsto tamošnjeg tržišta električnom energijom, polovinu privrede i sve građane gasom i između ostalog, u svom vlasništvu ima nuklearnu elektranu Pakš.
Kako se navodi, teško je poverovati da je MVM ovakav predlog EPS poslao „iz vedra neba“, samo mesec dana posle preobražaja EPS u akcionarsko društvo, bez prethodnih razgovora sa upravom srpske kompanije i političkim rukovodstvom zemlje.
Negativne posledice
Stručnjaci, međutim, strahuju da bi izuzimanje hidrokapaciteta iz sastava EPS moglo da dovede do vrlo negativnih posledica po ovo preduzeće.
Na pitanje da li bi usvajanje predloga mađarske kompanije značilo de fakto privatizaciju EPS, ekspert za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je za Demostat da bi „otuđenje ove imovine dovelo ne samo do brzog bankrotstva EPS, već i do vrlo ozbiljnih finansijskih, strateških i političkih problema za Srbiju“.
„Proces evropskih integracija bi bio praktično obustavljen za dugi period, a nacionalna sigurnost bi bila dalje ugrožena“, kazao je Kovačević.
Objašnjavajući trenutno stanje u srpskoj energetici, Kovačević kaže da „ovog trenutka stvarna komercijalna vrednost objekata hidroenergije u Srbiji nije poznata“.
„Već 30 godina energetska politika onemogućava da ovi objekti iskažu svoju punu komercijalnu vrednost na evropskom tržištu. Prilike na tom tržištu su takve da vrednost ove vrste imovine znatno raste iz godine u godinu i može se očekivati dalji rast vrednosti u narednih 30 godina“, rekao je Kovačević.
Foto: Branislav GrkovićSvrsishodna upotreba ovih objekata je samo moguća ukoliko su oni pod suverenom kontrolom jednog nepodeljenog interesa, kazao je Kovačević i dodao da je potrebno da Srbija zadrži ove objekte potpuno u svom vlasništvu, donese i primeni novu energetsku politiku i omogući EPS da ih valjano upotrebi.
Za Demostata je upitno i zašto se u ovom geopolitičkom trenutku otvara pitanje zajedničkog ulaganja EPS sa mađarskom državnom firmom i da li bi ostvarenje predloženog plana zapravo predstavljalo jedan korak u dodatnom približavanju Srbije Rusiji.
„Iza mađarske državne energetske kompanije stoji Viktor Orban, koji je strateški partner ruskog predsednika Vladimira Putina u Evropi, dok kompanija MVM ima dugoročne ugovore sa ruskim Gaspromom“, naveo je Demostat.
B.G./FoNet/Demostat
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Policija je uhapsila sedamdesettrogodišnjeg O.S. na administrativnom prelazu Mutivode, prema Kosovu, zbog sumnje da je počinio ratni zločin, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije
Nikolu Milutinovića i Damnjana Vukićevića Radio Slobodna Evropa je identifikovao kao žandarme koje pojedini mediji dovode u vezu sa obezbeđenjem Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića
Poslanik Zeleno-levog fronta Rastislav Dinić je zbog govora poslanice Jelene Pavlović na studentkom skupu u Kraljevu ocenio da bi nastavak unilateralne podrške studentima bio greška. Njegov partijski kolega Radomir Lazović poručuje da je ZLF partija slobodnomislećih ljudi, ali da se ništa po pitanju podrške studentima ne menja
Formalni predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da Srbiju u septembru, oktobru ili novembru očekuju parlamentarni i predsednički izbori. SNS, kaže, još nije razgovarao o predsedničkom kandidatu, dok Aleksandra Vučića vidi kao nosioca izborne liste
Najmanje pet država članica Evropske unije protivi se otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, saznaje Radio Slobodna Evropa. Holandija je potvrdila da se protivi nastavku pregovora u ovom trenutku
Kako je informativni razgovor sa Zdravkom Ponošem probio dno beščašća? Imaju li opskurni likovi iz Informera policijske značke, a policajci legitimacije Informera ili to dođe na isto? I zbog čega kmeči Visoko javno tužilaštvo
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
