Istekle su dve godine u kojima je Srbija trebalo da ispuni preduslove da Amerikanci mogu da počnu da grade hotel Tramp na mestu Generalštaba. Sada stižu vesti o mogućoj odšteti koju Srbija treba da isplati Trampovom zetu
Pre tačno dve godine, 15. maja 2024, tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić parafirao je ugovor sa predstavnicima firme Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, o obnovi kompleksa Generalštab i izgradnji hotela Tramp u centru Belgrade.
U trenutku potpisivanja ugovora teško da je bilo ko mogao da pretpostavi da će slučaj Generalštaba dovesti do krivičnih postupaka protiv državnih funkcionera, protesta dela stručne javnosti i građana i, na kraju, povlačenja američkog investitora iz projekta.
Upravo to dogodilo se tokom narednih meseci. Kušnerova kompanija povukla se iz planiranog projekta krajem 2025, nakon što je slučaj Generalštaba prerastao u politički i pravni problem za vlast u Srbiji.
Kako je tada objavljeno, američki partner odustao je od projekta posle protesta i pokretanja postupka protiv ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa statusom kompleksa Generalštaba.
Ugovor, u koji su ranije imali uvid novinari Radara, predviđa i finansijske posledice po Srbiju, ako ne ispuni obećane preduslove. A oni bi mogli da idu do 50 miliona evra, objavio je ranije taj nedeljnik.
Pitanje mogućeg obeštećenja ponovo je otvorila potpredsednica Stranka slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić, koja je izjavila da bi Kušnerova kompanija mogla da traži od Srbije odštetu od 50 miliona evra zbog neispunjenih obaveza iz investicionog ugovora.
Tepić je za televiziju Nova kazala da je istekao dvogodišnji rok koji je Srbija imala da ispuni uslove predviđene ugovorom koji je sa američkom stranom potpisao Goran Vesić.
„Imam informaciju da će Kušnerova kompanija sledeće nedelje pokrenuti postupak za naknadu štete, odnosno za obeštećenje, jer nisu ispunjene obaveze iz ugovora koje su potpisali sa Srbijom. Postavlja se pitanje ko će platiti tih 50 miliona evra”, rekla je, između ostalog, Tepić gostujući na televiziji Nova.
Za sada, međutim, nema zvanične potvrde da je Kušnerova kompanija pokrenula ili priprema arbitražni ili drugi postupak protiv Srbije.
Prema ranijem pisanju Radara, Srbija se ugovorom obavezala da u roku od dve godine ispuni više uslova koje je tražila američka strana.
Između ostalog, država je garantovala da se u vezi sa zemljištem i objektima Generalštaba ne vode sporovi, istrage, arbitraže ili drugi postupci koji bi mogli da utiču na realizaciju projekta, ili tužba ili istraga koja preti da bude pokrenuta u vezi sa zemljištem (na kome se nalazi Generalštab) ili objektima.
Srbija se obavezala i da projekat proglasi projektom od posebnog značaja za državu, što je kasnije omogućeno posebnim zakonom.
Među uslovima koje je država trebalo da ispuni bili su i uklanjanje statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba, završetak radova na rušenju objekata, kao i potvrda da je ekološka sanacija zemljišta završena ili nije potrebna.
Pored toga, bilo je predviđeno pribavljanje saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije, pozitivnog mišljenja Komisije za kontrolu državne pomoći, kao i usvajanje odgovarajućih planskih dokumenata.
Prema navodima Radara, ugovor je sadržao i odredbu prema kojoj američki partner može da raskine ugovor i traži nadoknadu troškova ukoliko Srbija ne ispuni preuzete obaveze.
Moguća potraživanja, kako je ranije objavljeno, mogla bi da obuhvate troškove koje je američka firma imala u vezi sa projektom, među kojima su troškovi sticanja udela i raskida ugovora nakon osnivanja zajedničkog društva.
Ugovorom je bilo predviđeno osnivanje zajedničkog preduzeća u Srbiji u kojem bi američki partner imao većinski udeo, ali nije poznato da li je to društvo formalno registrovano.
Istovremeno, jednom odredbom ugovora bilo je predviđeno da ukupna odgovornost Srbije prema strateškom partneru ne može da pređe 50 miliona evra, pisao je Radar.
Tekst ugovora usvojen je zaključkom Vlade Srbije u februaru 2024, a sa srpske strane ga je u maju iste godine potpisao Goran Vesić.
Vesić je danas pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal u okviru postupka koji se odnosi na moguće finansijske malverzacije na projektu modernizacije železnice u slučaju Nadstrešnica.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
