Istekle su dve godine u kojima je Srbija trebalo da ispuni preduslove da Amerikanci mogu da počnu da grade hotel Tramp na mestu Generalštaba. Sada stižu vesti o mogućoj odšteti koju Srbija treba da isplati Trampovom zetu
Pre tačno dve godine, 15. maja 2024, tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić parafirao je ugovor sa predstavnicima firme Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, o obnovi kompleksa Generalštab i izgradnji hotela Tramp u centru Belgrade.
U trenutku potpisivanja ugovora teško da je bilo ko mogao da pretpostavi da će slučaj Generalštaba dovesti do krivičnih postupaka protiv državnih funkcionera, protesta dela stručne javnosti i građana i, na kraju, povlačenja američkog investitora iz projekta.
Upravo to dogodilo se tokom narednih meseci. Kušnerova kompanija povukla se iz planiranog projekta krajem 2025, nakon što je slučaj Generalštaba prerastao u politički i pravni problem za vlast u Srbiji.
Kako je tada objavljeno, američki partner odustao je od projekta posle protesta i pokretanja postupka protiv ministra kulture Nikole Selakovića u vezi sa statusom kompleksa Generalštaba.
Ugovor, u koji su ranije imali uvid novinari Radara, predviđa i finansijske posledice po Srbiju, ako ne ispuni obećane preduslove. A oni bi mogli da idu do 50 miliona evra, objavio je ranije taj nedeljnik.
Foto: Marija JankovićJedan od protesta protiv rušenja Generalštaba
Istekao rok iz ugovora
Pitanje mogućeg obeštećenja ponovo je otvorila potpredsednica Stranka slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić, koja je izjavila da bi Kušnerova kompanija mogla da traži od Srbije odštetu od 50 miliona evra zbog neispunjenih obaveza iz investicionog ugovora.
Tepić je za televiziju Nova kazala da je istekao dvogodišnji rok koji je Srbija imala da ispuni uslove predviđene ugovorom koji je sa američkom stranom potpisao Goran Vesić.
„Imam informaciju da će Kušnerova kompanija sledeće nedelje pokrenuti postupak za naknadu štete, odnosno za obeštećenje, jer nisu ispunjene obaveze iz ugovora koje su potpisali sa Srbijom. Postavlja se pitanje ko će platiti tih 50 miliona evra”, rekla je, između ostalog, Tepić gostujući na televiziji Nova.
Za sada, međutim, nema zvanične potvrde da je Kušnerova kompanija pokrenula ili priprema arbitražni ili drugi postupak protiv Srbije.
Foto: InstagramDžared Kušner u poseti Aleksandru Vučiću
Šta je Srbija garantovala
Prema ranijem pisanju Radara, Srbija se ugovorom obavezala da u roku od dve godine ispuni više uslova koje je tražila američka strana.
Između ostalog, država je garantovala da se u vezi sa zemljištem i objektima Generalštaba ne vode sporovi, istrage, arbitraže ili drugi postupci koji bi mogli da utiču na realizaciju projekta, ili tužba ili istraga koja preti da bude pokrenuta u vezi sa zemljištem (na kome se nalazi Generalštab) ili objektima.
Srbija se obavezala i da projekat proglasi projektom od posebnog značaja za državu, što je kasnije omogućeno posebnim zakonom.
Među uslovima koje je država trebalo da ispuni bili su i uklanjanje statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba, završetak radova na rušenju objekata, kao i potvrda da je ekološka sanacija zemljišta završena ili nije potrebna.
Pored toga, bilo je predviđeno pribavljanje saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije, pozitivnog mišljenja Komisije za kontrolu državne pomoći, kao i usvajanje odgovarajućih planskih dokumenata.
Klauzula o odšteti
Prema navodima Radara, ugovor je sadržao i odredbu prema kojoj američki partner može da raskine ugovor i traži nadoknadu troškova ukoliko Srbija ne ispuni preuzete obaveze.
Moguća potraživanja, kako je ranije objavljeno, mogla bi da obuhvate troškove koje je američka firma imala u vezi sa projektom, među kojima su troškovi sticanja udela i raskida ugovora nakon osnivanja zajedničkog društva.
Ugovorom je bilo predviđeno osnivanje zajedničkog preduzeća u Srbiji u kojem bi američki partner imao većinski udeo, ali nije poznato da li je to društvo formalno registrovano.
Istovremeno, jednom odredbom ugovora bilo je predviđeno da ukupna odgovornost Srbije prema strateškom partneru ne može da pređe 50 miliona evra, pisao je Radar.
Tekst ugovora usvojen je zaključkom Vlade Srbije u februaru 2024, a sa srpske strane ga je u maju iste godine potpisao Goran Vesić.
Vesić je danas pod istragom Tužilaštva za organizovani kriminal u okviru postupka koji se odnosi na moguće finansijske malverzacije na projektu modernizacije železnice u slučaju Nadstrešnica.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Može li Srbija da rasformira BIA, a da ne ugrozi svoju bezbednost? U novom broju „Vremena“ studenti govore o susretima sa Službom, a sudija Milimir Lukić objašnjava zašto traži njeno ukidanje
Služba za borbu protiv korupcije treba da prikupi obaveštenja kako bi se utvrdilo da li je na letu Er Srbije iz Beograda za Moskvu, a koji je vraćen u Srbiju, bilo elemenata krivičnog dela
Deo javnosti se pita zašto je Informer kažnjen sa samo sedam dana zabrane emitovanja jedne emisije. Da bi došlo do trajne zabrane, emiter mora da ima već izrečene mere, pojašnjava za „Vreme“ Mileva Malešić iz Saveta REM-a
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
