Samo dva dana posle deblokade procesa evropskih integracija, crnogorska vlast je usvajanjem Rezolucije o Jasenovcu naljutila i Hrvatsku i Brisel, piše Dojče Vele.
Podgorica je, naime, 26. juna u Briselu dobila pozitivan IBAR (Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila u poglavljima 23 i 24 za oblast vladavine prava) i po rečima njenih zvaničnika ušla u finalnu fazu pregovora o ulasku u Evropsku uniju. Ali, iako je premijer Milojko Spajić poručio da proces EU-integracija više nikad neće biti podređen partijskim ni drugim interesima, upravo to se desilo i to samo dva dana kasnije.
Tada je, naime, na predlog predsednika skupštine Andrije Mandića iz Nove srpske demokratije, crnogorski parlament usvojio Rezoluciju o genocidu u sistemu logora Jasenovac, Dahau i Mauthauzen. Prva reakcija Brisela na takav vid osude genocida iz Drugog svetskog rata bila je otkazivanje posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, s kojim se, umesto u Podgorici, predsednik države Jakov Milatović sreo u Briselu. Potom je obrisana i pohvala Crnoj Gori iz zvanične izjave Evropskog saveta, što je urađeno na predlog Hrvatske.
Relativizacija Rezolucije o Srebrenici?
Usvajanje Rezolucije o genocidu u sistemu logora tri evropske države – Hrvatske, Austrije i Nemačke, jedan je od zadataka sa agende predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a to je i relativizacija Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici, smatra Milica Kovačević, programska direktorka nevladine organizacije Centar za demokratsku tranziciju iz Podgorice.
„Rezolucija je usvojena zato što je to deo kampanje negiranja onoga što se dogodilo u Srebrenici, umanjivanje značaja Rezolucije UN. Ona se radi po zadatku Vučića“, kaže Kovačević za DW i dodaje da „postoji mnogo scenarija po kojima je trebalo razmišljati o državnom interesu, o interesu svih građana Crne Gore koji nepodeljeno žele članstvo u EU – a ja mislim da se ovde razmišljalo o interesima režima u Srbiji.“
O tome kakva je bila namera usvajanja Rezolucije u crnogorskom parlamentu govori i izjava jednog od predlagača, lidera prosrpske Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića, koji je na beogradskoj TV Prva rekao da „ne treba zaboraviti da je Nemačka bila sponzor, a Hrvatska kosponzor Rezolucije o Srebrenici, pa je red i da se oni suoče sa svojim posledicama“.
Blokada Crne Gore
Da će usvajanjem Rezolucije Crna Gora ozbiljno narušiti odnose sa Zagrebom bilo je jasno nakon prve reakcije premijera Hrvatske Andreja Plenkovića koji je rekao da je ona donesena pod instrumentalizacijom „jedne druge države u regiji“.
Pogoršavanje odnosa sa Hrvatskom Crnoj Gori ništa nije trebalo, kaže profesorka Univerziteta Crne Gore i bivša ministarska evropskih integracija Gordana Đurović. „Mi svi imamo štete od te rezolucije, kao građani, kao država. Mi sad zebemo da li će u nekom skorijem vremenu Crna Gora biti blokirana. Pitanje je samo kad će i koliko dugo će to biti na snazi, ne da li će to učiniti. Neke se stvari ne mogu popraviti, ali je pitanje kako će se Crna Gora dalje postaviti“, kaže Đurović.
Osim što je uputila protestnu notu Ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore, Hrvatska bi mogla poslanike koji su glasali za Rezoluciju i da proglasi „personama non grata“, što je u hrvatskom Saboru zatražio poslanik stranke Most Miro Bulj. U međuvremenu, mogla bi da se zaoštre nerešena pitanja između dve zemlje, poput razgraničenja na Prevlaci i spora oko vlasništva nad brodom „Jadran“.
„Bilateralno, do sada, Crna Gora nikad nije bila blokirana. Ali bi sve trebalo da brine pogoršanje odnosa s Hrvatskom kao najmlađom članicom EU i snažnim partnerom Crne Gore“, kaže Đurović.
Vlast se previše ne uzrujava
S druge strane, premijer Spajić tvrdi da sve odluke, i one za Srebrenicu i one za Jasenovac, Crna Gora donosi kao nezavisna zemlja koja će, kako je rekao, biti principijelna u osudi svakog zločina.
„Sve rezolucije koje su fokusirane na odavanje pijeteta žrtvama, a ne na osude, istorijske okolnosti, geopolitiku, itd, biće podržane. A ove druge teme da se ostave istoričarima, da objektivno istraže okolnosti“, poručio je Spajić – iako je, uoči donošenja Rezolucije, za briselski portal „Politiko“ tvrdio da „rezolucija definitivno šteti Crnoj Gori“.
Kako dalje?
Sagovornice DW smatraju da je šteta već napravljena i kažu da bi sada trebalo razmišljati o tome kako da se umanje posledice.
„Ovo sve može da ne bude tragedija, ukoliko se sa ovim prestane i ukoliko se institucije budu bavile svojim poslom. Crna Gora mora da se vrati politici da su nam jednako važni svi susedi i da se otkači od agende Aleksandra Vučića. Ja mislim da je on jako nesrećan ako je neko bolji od njega, i napredovanje Crne Gore ka EU nije nešto što njemu odgovara na političkoj sceni“, ukazuje Milica Kovačević.
Gordana Đurović podseća da je Crna Gora u Briselu stekla mnogo poena upravo zbog dobrosusedskih odnosa, koje je sada, kako kaže, zarad nečijih drugih interesa pokvarila. „Bilo bi dobro da se vratimo kultura dijaloga, da mislimo šta je naš zajednički interes, da se smiruje teren i da se vratimo diplomatiji i evropskoj agendi“, zaključuje Đurović.
