Foto: Tanjug
Između dva popisa u Vojvodini su zbirno nestali gradovi veličine Sombora, Kikinde, Šida i Vrbasa. Sa druge strane na delu je "novosadizacija" pokrajine: Novi Sad ima 25.000 stanovnika više nego na popisu 2011. godine
Prema poslednjem popisu stanovništva u Vojvodina ima 180.000 stanovnika manje nego na popisu iz 2011. godine, izjavila je predsednica Pokrajinskog odbora Dveri za Vojvodinu Ivana Stojanović.
Liberalni kapitalizam i propast domaćih velikih preduzeća, konstantno loša ekonomska politika svih vlasti od 2000. godine do sada i apsolutna nebriga o natalitetu i proporodičnoj politici su, kaže, doveli do velikog broja ekonomskih emigracija.
„Između dva popisa nestali su nam zbirno gradovi veličine Sombora, Kikinde, Šida i Vrbasa. U 2021. godini umrlo je 6.184 stanovnika više nego što se rodilo, odnosno rodilo se 1,4 odsto beba manje nego 2020. godine“, rekla je Stojanović i dodala da će ako se taj trend nastavi, do 2050. godine Vojvodina izgubiti 20 odsto stanovništva.
Jedini izuzetak je Novi Sad koji ima 25.000 stanovnika više, pa se može govoriti o „novosadizaciji“ pokrajine.
„Dok se novosadska i pokrajinska administracija širila, u sela i pomoć malim poljoprivrenim gazdinstvima nije se ulagalo skoro ništa, a plodne vojvođanske oranice poklanjaju se stranim investitorima za zagađivačku industriju“, poručila je Stojanović napominjući da je Vojvodina i ranije bila poznata po malom natalitetu, a da ni aktuelna vlast nije ništa uradila da taj negativni trend smanji, nego ga je i podstakla.
Naglasila je da su dugogodišnja „antiporodična“ politika i nebriga o ekonomskom opstanku porodice, propagiranje lažnih vrednosti kod mladih preko državnih medija kao što su rijaliti programi, nalet šunda i kiča – uzeli su svoj danak.
Stojanović objašnjava da je pokrajinska vlast umesto da se bavi širenjem preglomazne pokrajinske administracije, trebalo mnogo više budžetskih sredstava da usmeri ka lokalnim samoupravama i da finansira samo kapitalne investicije koje će podstaći ostanak radno sposobnog stanovništva“.
M.N./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Zbog režimske upotrebe Ćacilenda protiv Dijane Hrke ljude je preplavio bes i osećaj da imamo posla sa monstrumima. Kako se nose sa ovim osećanjima i kako ona mogu da nam pomognu naslovna je tema novog broja „Vremena“
Dijana Hrka je u privatnoj bolnici primila infuziju, a po povratku iz bolnice se povukla u svoj šator
Pukovnik policije Radoslav Repac novi je komandat Žandarmerije, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova
U novom broju „Vremena“ o studentskom pokretu, studentskoj listi i tome zašto ona ne treba da se objavi razgovarali smo sa izdavačem, književnim kritičarom i pesnikom Gojkom Božovićem
Premijer Đuro Macut kaže da je Srbija veoma blizu članstvu u EU. Evropska komisija, međutim, ne misli tako
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
